Начелник општине Миленко Авдаловић примио је данас у свом кабинету Лазара Бована, сениорског вицешампиона Републике Српске и БиХ у олимпијском боксу. Том приликом изразио је подршку трофејном спортисти и уручио му пригодну новчану награду.

"Општина ће настојати да испрати резултате успјешних невесињских спортиста који на најбољи начин представљају нашу локалну заједницу“, истакао је Авдаловић. Младом боксеру је пожелио добро здравље и успјешну каријеру.

Лазар Бован је тек закорачио на сениорски сцену и већ је стигао до титуле државног вицешампиона. Као омладинац је пет пута био првак Републике Српске и два пута шампион БиХ, а освајао је и бројне медаље на боксерским ревијама у региону. Тренутно је непоражен у Лиги Републике Српске.

Пријему је присуствовао и тренер Бoксерског клуба „Невесиње“ Момир Брењо, човјек који је тренерски обликовао каријеру младог боксера од самих почетака. Изразивши велику захвалност Општини Невесиње Брењо се осврнуо на невјероватан спортски пут свог такмичара, али и на изазове са којима се клуб сусреће.

„Свака медаља коју Лазар донесе у Невесиње има посебну вриједност, ако се узме у обзир да ми и даље тренирамо и стварамо борце у далеко скромнијим условима у односу на велике боксерске центре у региону“, истакао је Брењо.

Млади рукометаши Херцеговине освојили су друго мјесто на 9. Меморијалном турниру – Трофеј Херцеговине “Милан Тасовац Таса“ који је јуче одржан у Билећи. Невесињци су до финала стигли побједама против екипа Сутјеска из Никшића и Раднички из Горажда, показујући много жеље и енергије. У борби за побједнички пехар намјерили су се на квалитетну екипу Будућности из Подгорице. У првом полувремену су били равноправан ривал, али је у наставку пресудио шири ростер Подгоричана.

За најбољег голмана турнира проглашен је Теодор Кљакић из невесињске екипе.

Меморијални турнир – Трофеј Херцеговине “Милан Тасовац Таса“ већ годинама окупља најталентованије младе рукометаше и чува успомену на човјека чије име заузима посебно мјесто у херцеговачком рукомету.

Овај спортски догађај је намијењен дјечацима рођеним 2010. године и млађим. На паркету спортске дворане у Билећи ове године су се представиле екипе из Требиња, Мостара, Подгорице, Никшића, Горажда и Невесиња. Турнир представља мјесто сусрета младих спортиста, промоцију рукомета, пријатељства и здравих вриједности, али и прилику да се нове генерације упознају са људима који су градили темеље овог спорта на херцеговачким просторима.

Фото: Окука, Зечевић, Оручевић, Пејовић, Телетина, Марић, Вујадиновић, Уљаревић, Ристић, Булајић, Типура, Бојичић

Портал bhbasket.ba објавио је занимљиву причу о почецима кошаркашког спорта у Невесињу према сјећањима бившег играча Вележа Раке Вујадиновића, нашег земљака који живи и ради у Канади.

Све је почело сада већ давне 1970. године, када је репрезентација Југославије освојила злато на Свјетском првенству у Љубљани. Та историјска титула покренула је невјероватан кошаркашки бум широм земље, а талас популарности “краљице игара” брзо је запљуснуо и Невесиње.

Први, импровизовани кошеви у граду ницали су на најнеобичнијим мјестима – код популарне „Осамнаестке“ (зграде од 18 станова у Улици браће Башагића) и у простору старе пилане.Ту су направљени први кошаркашки кораци генерације која ће ударити темеље организованог спорта у граду.

Озбиљнија прича почиње 1974. године, када екипа Основне школе покреће редовне тренинге под будним оком професора Сима Окуке, који је преузео улогу првог тренера.

Први званични наступ ове селекције догодио се на престижном турниру „14. фебруар“ у Мостару, 1975. године. Турнир се играо у дворани Грађевинске школе, а сјећања на те утакмице и данас буде осмијех:

“Колико се сјећам, у једној екипи је играо Горан Гачић, а у другој Карло Џеба. Џеба је играо изузетно борбено и пргаво – више лактовима него лоптом! Ипак, то нас није омело. Невесињци су показали карактер и освојили прво мјесто”, присјећа се Раденко Вујадиновић.

Званична историја почиње 1976. године, када се оснива Кошаркашки клуб „Вележ“ Невесиње. Почеци су били инфраструктурно изузетно тешки. Спортска дворана у граду тек се градила, а отвореног кошаркашког терена није било.

Због тога је екипа комплетан први дио првенства играла у гостима. Тренирало се у малој сали Основне школе, која је била толико скромних димензија да играчи уопште нису имали реалан осјећај за величину правог кошаркашког игралишта.

У међувремену, професор Симо Окука прелази да ради у Машинску школу у Мостару, а палицу првог тренера КК „Вележ“ преузима Драган Ивковић, професор физичког васпитања.

Посебан допринос дали су љекари овдашњег Дома здравља, који су се без оклијевања одазвали да помогну клубу када год је требало. Међу њима су били др Трипо Скочајић, др Кахро Тановић, др Мијат Савић, др Боро Васиљевић и многи други који су волонтерски стајали уз екипу.

Премијерну утакмицу КК Вележ имао је у Коњицу а у историји клуба остаће упамћена по резултату,који је био суров  – 119:36 за домаћине.

За Вележ су у тој историјској, првој утакмици наступили: Јово Тепурић, Ранко Вујадиновић, Брано Нана Ивковић, Миралем Бојичић, Ади Типура, Бранислав Савић, Бели Зечевић, Здравко Булајић, Борислав Вујадиновић, Боро Уљаревић и Раденко Вујадиновић.

Повратак кући био је једнако тежак као и сам пораз:

“Када смо се вратили, чаршија нас је дочекала ‘дрвљем и камењем’. Међутим, то нас није поколебало. То је био наш почетак, школа која се морала проћи да би се изградио тим који ће касније донијети много радости Невесињу,” каже нам Раденко Вујадиновић бивши играч КК Вележ.

bhbasket.ba (Емир Крпо)