Члан Клуба борилачких вјештина „Невесиње“ Лазар Бован освојио је сребрну медаљу на Омладинском првенству БиХ у боксу које је одржано на Сокоцу. Млади невесињски боксер наступао је у конкуренцији јуниора. У полуфиналу је савладао ривала из Градишке, а у финалу је послије тешке и неизвјесне борбе поражен од ривала из Сарајева.

На државном првенству је наступило 115 младих боксера из 27 клубова. Технички организатор такмичења био је Боксерски клуб „Гласинац“.

Освајачи златних медаља са овог првенства улазе у репрезентацију БиХ која ће овог мјесеца наступити на Европском првенству у Црној Гори.

Народна библиотека Невесиње у сарадњи са Удружењем грађана „Мостови“ из Требиња, синоћ је у Градској галерији организовала промоцију трилогије „Брда од пелина“ црногорске књижевнице Јасенке Лаловић.

Романи „С ове банде моје горе“, „С оне банде моје горе“ и „Кастигуља“ доживјели су огромну популарност у свим земљама бивше Југославије.

Књиге прате судбину и улогу жене у црногорском друштву са свим обичајним, језичким и културолошким разноликостима у периоду између два свјетска рата, и један период после Другог свјетског рата.

Aуторка трилогије истакла је да је након многобројних промоција одржаних по Републици Српској, Невесиње за њу веома значајна станица.

– Трилогија „Брда од пелина“ заокружује моју причу која је написана у наративу, и која се, са правом могу рећи не односи само на црногорску жену, него и на све жене са динарског подручја од Херцеговине, Далмације, Лике, Албаније, па и ширег подручја Балкана – појаснила је Лаловић.

Иако је почела да пише у својим педесетим годинама, она је поручила да никад није касно да радимо оно што волимо и оно у чему препознајемо своје биће.

– Сматрам да је жена, као тема у књижевности остала скрајнута и недовољно обрађивана. За мене је ова тема веома инспиративна и нисам никако могла да је оставим по страни, а да ли сам одрадила тај посао показаће вријеме – рекла је Лаловић.

Модератор промоције Љиљa Ивезић нагласила је да је језик којим су писане трилогије аутентичан, изворан и донекле близак нашем поднебљу.

– Многе заборављене ријечи измамиле су ми осмјех, јер су ме вратиле у дјетињство и подсјетиле ме на моју баку која их је често користила – носталгично је рекла Ивезић.

На крају Лаловић је рекла да је имала велику потребу да објасни да су црногорске жене мудре и достојанствене. Себе су тако позиционирале јер су биле свјесне да су оне стуб породице, и да сваку недаћу изнесу исправно до краја, без имало патетике.

Ова трилогија је повратак традицији, огњишту и човјековој души.

Верица Чупковић Авдаловић

Дугогодишња наставница у невесињској Основној школи „Ристо Пророковић“, а данас пензионерка Силвија Жерајић остала је у лијепом сјећању генерацијама школараца, посебно оним које је занимала журналистика и књижевност. За име ове неуморне ентузијасткиње, врсног познаваоца лијепе ријечи и дјечијих стваралачких могућности, везује се покретање школског листа „Планинче“ који је осамдесетих година прошлог вијека на конкурсу београдске „Политике“ проглашен за најбољи ђачки лист у бившој Југославији.Силвија је и у пензији остала привржена култури, умјетничком стваралаштву и највише дјеци.

Наставница Силвија Жерајић оставила је дубок траг у ОШ „Ристо Пророковић“, не само због посвећености наставном предмету, него због великог ентузијазма у откривању дјечијих стваралачких могућности на пољу журналистике и књижевности. Име и мисија школског листа „Планинче“, некад најбољег у бившој Југославији, нераздвојно су везани за плодни рад овог врсног педагога, познаваоца дјечије душе, наставника широке културе.

Рођена Приједорчанка након школовања у Србији своје друговање са дјецом почела је у Невесињу и ту је остала све до данас.

– Давне 1963. године дошла сам у невесињску основну школу, упознала драг колектив и стекла пријатеље – присјећа се Силвија.

За кратко вријеме постала је омиљена наставница која је знала да мотивише ученике, разбуди њихову машту и научи их да воле школу. На литерарно-новинарску секцију коју је водила журили су школарци да искажу своје афинитете. Млади ствараоци, под будним оком неуморне наставнице Жерајић, почели су да објављују своје радове на зидним новинама у холу школе, а успостављена је и сарадња са чувеним дјечијим листом „Мале новине“.

Посебна страница у школском времеплову почиње покретањем ђачког листа „Планинче“.

– Са трошним „гештетнером“ и старом машином, на матрицама цртајући оштрицама шестара обнародовали смо 1979. године први број славног „Планинчета“. Лист је био огледало културне и младалачке снаге која је бујала у лијепој невесињској вароши. Талентовани литераци, новинари и ликовњаци стварали су пјесме, приче, забиљешке и репортаже о људима и догађајима које се и данас радо читају – прича Силвија.

Златна плакета „Политике“ намијењена најбољем школском листу и друга признања били су потврда да ова ђачка публикација стварана са радошћу и љубављу има квалитет.

Силвија каже да јој посебно драго што су ђаци, некад главни уредници листа, данас успјешни људи, познате личности, професори, сликари, преводиоци, инжењери...

– Вријеме сам проводила играјући се са дјецом и жељела је да и они буду такви, да остану што дуже млади духом и да све проблеме које живот носи прихватају разумно – истакла је наставница Жерајић.

Посљедњи број листа „Планинче“ 1992. године остао је на матрицама, припремљен за штампу и историју. Пожутјеле странице и данас говоре о даровитости невесињских ђака и свједоче о времену другарства, младости и ентузијазма.

Литерарци и новинари вратили су се добрим старим зидним новинама којима су некада давно и започели свој рад.

Силвијин одлазак у пензију никако није значио престанак дружења са дјецом. Окупила је ентузијасте, просвјетне раднике и бројне грађане у друштву „Наша дјеца“ са главним циљем да Невесиње добије предшколску установу.

–Почели смо од играонице „Планинче“ гдје је стотињак млађе дјеце проводило вријеме у игри и дружењу, а касније нас је све обрадовало оснивање Дјечијег вртића „Света Евгенија царица Милица“– каже Силвија и додаје да и данас кад прође поред вртића застане, баци око на лијепо уређено двориште, цвијеће и шаре по бетону.

Омиљена невесињска наставница послије много година васпитно-образовног рада и данас вријеме проводи уз књигу, испред телевизора или у шетњи са пријатељима. Радује се свему лијепом у граду, новим парковима, приредбама у Дому културе, изложбама у Градској галерији, сусретима са колегама и бившим ученицима.

Данашњим школарцима поручује: „Својим радом и трудом досегните највише што можете и будите добри, вриједни и поштени људи“!

Драгомир Граховац (Радио Невесиње/Глас Требиња)