Nevesinje
Црква Светог пророка Илије у Лакту прославила је данас крсну славу – Илиндан. Уз присуство вјерника из Лакта и околних невесињских села свету литургију је служио свештеник Славко Лаловић. Након богослужења приређена је свечана литија око храма, а потом је обављен обред ломљења славског колача.

Свештеник Лаловић је, обраћајући се вјерницима, поручио да треба да будемо оптимисти и да благодет коју осјетимо на литургији наставимо да ширимо у својим домовима и свуда гдје нас Божија воља однесе.
„Част ми је и задовољство бити овдје са вама, радовати се и молити се Господу. Драго ми је да има много дјеце и омладине и дај Боже да се дуго сабирамо у овом лијепом и часном селу“, додао је Лаловић.

Са благословом епископа Атанасија постојећа гробљанска капела у Лакту преуређена је 1998. године у цркву.
Радови су завршени наредне године и освећење је извршио епископ Григорије на Илиндан 1999. године. То је било његово прво освећење неког светог храма.


Светом литургијом, славским обредом и народним саборовањем Црква светог пророка Илије на Удрежњу прославила је крсну славу.
Славским свечаностима присуствовао је велики број вјерника који корјене вуку из овог слободарског невесињског села. На Удрежње су дошли и гости из Србије, представници Удружења Невесињаца из Београда, општине Невесиње и Општинске борачке организације.
Свету литургију служили су свештеници Милан Унковић из Лас Вегаса и старјешина Црквене општине Невесиње Младен Чалија, а након богослужења пресјечен је и славски колач. Није изостала ни традиционална лицитација за црквени барјак.
Честитајући празник свештеник Чалија је позвао вјернике да слиједе пут светог Илије који је обнављао светиње.
̶ Бог се овом светитељу јавио у тихом лахору, вјетрићу који прија души као што је данас на Удрежњу ̶ рекао је Чалија и позвао вјерника да једни према другима буду благи, пуни љубави, разумијевања и праштања.
У пригодном културно-умјетничком програму наступили су чланови КУД-а „Невесиње, етно група „Симонида“ и гуслари Жарко Иванишевић и Митар Вишњић.
Приређена су и такмичења у соколским дисциплинама. У потезању конопа највише снаге показали су Удрежњани.
Најдужи хитац у бацању камена с рамена имао је Радован Спремо, а у потезању клипа Душан Савић је доста убједљиво савладао ривале. У скоку удаљ Радован Спремо није имао достојну конкуренцију. Скакање на мијех је испунило очекивања пошто је било смијеха и забаве, а на крају нико није наудио овом необичном реквизиту. Најатрактивније скокове имао је Петар Шиповац.
Најмлађи учесници сабора занимацију су пронашли у тркама у џаку и са јајетом у кашици. Награде су заслужили Ведран Лиздек и Огњен Шиповац. Пионирско потезање конопа изазвало је смијех и аплаузе, а награду је заслужила екипа „Шумари“. За најуспјепније такмичаре Црквени одбор је уз помоћ спонзора обезбиједио новачане награде.
Црква Светог пророка Илије духовно је средиште српског живља из Удрежња 124 годину. Низале су се генерације, једни остајали, а други трагајући за бољим животим одлазили, али је остала заједничка љубав према светом храму и завичају.
Планинарско-еколошко друштво «Зимомор» јуче је организовало излет на Зеленгору. Невесињски љубитељи природе окупили су се на Градском тргу и упутили се према Националном парку «Сутјеска». Успон на највиши врх Зеленгоре Брегоч, на надморску висину од 2015 метара, почели су са Орловачког језера.
Невесињска дружина бројала је 34 планинара од којих је половина први пут кренула у походе на планинске висове.
Излет на планинску љепотицу Балкана био је очаравајући. Дубоке шуме, пространи пашњаци и крашка језера оставили су јак утисак на невесињске планинаре, а посебно на најмлађе чланове «Зимомора».

У општини Невесиње у току је насипање локалних путева. Планом санације обухваћене су све мјесне заједнице, саопштено је из локалне управе.
Поправљање путне инфраструктуре обављено је механизацијом ХЕТ-а и општине Невесиње. До сада је завршено насипање у Биограду, Лукавцу, Зовом Долу, Дрежњу и Оџаку, а наредних дана биће настављено и у осталим мјесним заједницама.
Из општинске управе су потврдили да ће интервенисати на свим локалним саобраћајницама гдје то буде потребно.
Планирано је насипање укупно 325 километара макадамских путева.