У Невесињу jе данас обиљежeн Дан општине и крсна слава Борачке организације Републике Српске – Митровдан, а одата је почаст палим војницима у митровданским биткама 1992. и 1994. године.

Обиљежавање је почело Светом архијерејском литургијом у Цркви Вазнесења Господњег и славским обредом поводом крсне славе Борачке организације РС. Потом је у порти храма освјештан Споменик невино страдалим дјевојкама у Другом свјетском рату.

Свету литургију служили су умировљени владика Атанасије и владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, уз саслужење свештенства Епархије.

Владика Атанасије је нагласио да је Невесиње поднијело велику жртву за православље и за Христа, те да му је кроз сва искушења помогао Свети Димитрије, који ће увијек бити заштитник овог града.

Честитајући данашњи празник, вјерницима окупљеним у Саборном храму поручио је да чувају вјеру, идентитет, српски образ и морал, јер без морала нема ни духовне снаге да се одупремо злу.

„Чувајте дјецу, васпитавајте их, јер она су наша будућност“, истакао је умировљени владика.

У својој бесједи владика Атанасије рекао је да наша Црква увијек рађа светитеље, какви су били владика Николај, свети Димитрије, новомученици - римски, јадовнички, јасеновачки, пребиловачки и невесињске новомученице.

Епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, благосиљајући присутне, честитао је славу Светог великомученика Димитрија, а у бесједи се присјетио блаженопочившег митрополита Амфилохија. Истакао је да је све у његовом животу било саткано на вјери у Христа, Свету Тројицу, Мајку Божију и Цркву, за коју се потрудио више него било ко други у времену у којем живимо.

„И заиста је вјера чудо. То је заједница нас и Бога, а не наше увјерење. Из тог разлога и ми сами треба да градимо све на вјери“, поручио је владика Димитрије.

На дан освјештања Споменика невино страдалим дјевојкама у Другом свјетском рату, владика је пожелио да њихов помен буде на престанак народских подјела и омраза, те да нам молитва невесињским новомученицама да мир и слогу.

Старјешина Саборног храма Младен Чалија захвалио се донаторима, прије свега господину Илији Шишковићу, владикама Атанасију и Димитрију, који су помогли изградњу споменика невесињским новомученицама. Како је рекао, на споменик се чекало три пута дуже него су оне живјеле овоземаљски живот.

„Дај Боже да убудуће ствари, које треба да радимо на добробит читаве наше заједнице, наше дјеце и државе не чекају колико се чекало са изградњом овог споменика; да културне и вјерске ствари, на чему се заснива наш идентитет, буду увијек приоритет“, казао је свештеник Чалија.

Предсједник БОРС-а Миломир Савчић честитао је свим борцима славу, која се ове године прославља у мало другачијим околностима због епидемиолошке ситуације.

„Нека је срећна слава Борачке организације РС и свима који данас славе Светог Димитрија. Да Бог да да дуго година у здрављу, весељу, миру и слободи славимо нашу славу, а свим борцима нека буде на част и понос што су створили Републику Српску у којој се данас окупљамо, славимо наше празнике и живимо у слободи“, рекао је генерал Савчић.

Он је навео да се крсна слава БОРС-а обиљежава у свим општинама и градовима РС, али да се у Невесињу ова свечаност поклопила са обиљежавањем митровданских битака, које су уврштене у календар значајних догађаја Српске.

Споменик славном команданту Невесињске бригаде Новици Гушићу данас су у Невесињу открили син легендарног команданта Дамјан Гушић, син погинулог борца Александар Зиројевић, српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, министар рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић, предсједник БОРС-а Миломир Савчић и један од команданата Невесињске бригаде Ранко Продановић.

Споменик је освјештао његово преосвештенство владика Захумско-херцеговачки и приморски Димитрије уз саслужење свештенства Епархије.

Син легендарног команданта Гушића, Дамјан Гушић захвалио се што је Невесиње и Република Српска указала част и признање његовом оцу тако да је све што је учинио за свој народ овјековјечено у бронзаном споменику вајара и умјетника.

Он је рекао да колико бронзана статуа у природној величини говори о Новици Гушићу и његовом дјелу, она исто толико говори о духу Херцеговаца, њиховим витешким, моралним и етичким вриједностима које баштине вијековима.

-Невесиње је у својој историји мање споменика него личности и догађаја који су заслужили да њима буду овјековјечени. Оно што није имало могућности да се овјековјечи у бронзи или камену , Херцеговац је стављао у десетерац, у гусле као чуваре колективног памћења, истакао је Дамјан Гушић.

Обраћајући се присутнима, српски члан у Предсједништву БиХ Милорад Додик истакао је да данас није само посебан дан за Невесиње него и за цијелу РС и српски народ јер је подигнут споменик једној од легенди Отаџбинског рата, пуковнику Новици Гушићу, команданту прослављене Невесињске бригаде.

Он је рекао да Новица Гушић улази у анале српског командовања и српске историје.

̶ Зато ми је веома драго што данас трајно обиљежавамо сјећање на човјека који је несумњиво важан дио историје овог града, додао је Додик.

Предсједник Борачке организације РС Миломир Савчић рекао је да је пуковник Новица Гушић био једно од најпознатијих имена у Војсци РС јер се врло брзо чуло и за Невесињску бригаду и за њеног команданта.

̶ Колико је Новица био одличан командант, колико је бригада успјешно извршавала задатке најбоље говоре примјери Митровданских битака, додао је Савчић.

Предсједник ОО Борачке организације Синиша Шиповац рекао је да се Митровдан са поносом доживљава и слави у Невесињу јер то је дан када су борци и народ Невесиња показали да су слобода, част и патриотизам вриједности за које треба живјети и умријети. Он је додао да сви ми данас откривајући споменик команданту Новици Гушићу потврђујемо приврженост тим вриједностима.

Нека овај дан буде дан јединства и слоге као што смо били сложни у рату, додао је Шиповац.

Споменик у природној величини постављен је на улаз у бившу касарну „Невесињска пушка“, а рад је познатог вајара Бојана Микулића из Бањалуке.

Иницијативу за изградњу споменика покренула је Општинска Борачка организација, која је изградила споменик заједно са општином Невесиње, Електропривредом РС, Електро-Херцеговином, Хидроелектранама на Требишњици и ХЕ „Дабар“.

Прије откривања споменика легендарном команданту, на Тргу слободе владика Димитрије служио је помен свим погинулим борцима Невесиња.

У знак сјећања на погинуле борце у Одбрамбено-отаџбинском рату Републике Српске, на централни споменик погинулих бораца Невесиња положени су вијенци и цвијеће.

У име институција Републике Српске вијенце су положили министар рада и борачко-инвалидске заштите и делегација Народне скупштине Републике Српске, затим Борачке организације РС, Републичке организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила РС, Савеза ратних војних инвалида РС, Удружења ветерана РС, Савеза логораша РС, Савеза удружења цивилних жртава рата РС, Трећег пјешадијског пука, те остали представници НВО и удружења од јавног интереса проистеклих из Одбранбено-отаџбинског рата Републике Српске.

Рат који је у Босни и Херцеговини отпочео у прољеће 1992. године, завршен је мировним преговорима који су вођени и окончани 21. новембра 1995. године у америчком граду Дејтону и споразумом који је потписан у Паризу 14. децембра те године.

Споразум су верификовале велике силе, а БиХ је територијално преуређена и састављена од двије цјелине – ентитета: Републике Српске и Федерације БиХ. Тиме је српски народ западно од Дрине остварио велику тековину о којој су сањале генерације Срба током вишевјековног ропства. У границу Републике Српске ушло је Невесиње, али није српски дио Мостара, Коњица и других насеља у долини Неретве, него је она помјерена у територију српске Херцеговине, далеко иза линија које су натопљене крвљу српских бораца!?

У том рату, невесињски Срби, заједно са Србима из осталих крајева Херцеговине, борили су се и за опстанак и за слободу. Битке које су вођене за одбрану Невесиња и Херцеговине и побједе које су у тим биткама извојеване могу се сврстати у ред најславнијих битака у историји српског народа. Борци Невесињске и Друге лаке бригаде нису се борили само за одбрану Невесиња, него су стизали и на друга бојишта у Херцеговини, Сарајевско-романијској регији, Крајини… Више њих је на тим бојиштима дало своје животе или дио тијела. Тако су на најбољи начин дали допринос одбрани српског народа у БиХ и стварању Републике Српске.

Славна Невесињска бригада

У овоме рату српски борци су, поред освједоченог јунаштва, показали и чојство[1] као важну и пожељну особину коју би требали имати сви ратници, без обзира на чијој страни ратовали. Ту особину је показала најприје Невесињска бригада према Муслиманима, када су, у рату са Хрватима у долини Неретве током 1993. године, били у врло тешком положају. Бригада је могла да искористи такво стање непријатеља и да из одбране пређе у напад. Околности су биле такве да би врло вјероватно без већих проблема био нанесен пораз муслиманским јединицама и запосјела би се лијева обала Неретве, чиме би се створили услови за повратак једног дијела протјераних Срба на своја огњишта. Ипак, принципи чојства налагали су да се не напада непријатељ док је „на кољенима“ у борби са другим противником. Поштујући те принципе, Невесињска бригада не само да није предузела напад, него за сво вријеме њихове борбе није на муслиманске положаје испалила нити један метак. Преко Невесиња и положаја Невесињске бригаде отворен је коридор за достављање хуманитарне помоћи муслиманском становништву у Мостару, као и за евакуацију цивила који су исказали жељу да изађу из Мостара. Истовјетан акт милосрђа исказала је Друга лака бригада према Хрватима почетком 1994. године, када су, у борбама са Муслиманима у Коњицу, дошли у безизлазну ситуацију. Већина њихових бораца и цивилно становништво евакуисана је преко Борака и Невесиња на територију под хрватском контролом, а најтежи рањеници и болесници лијечени су у невесињској ратној болници.

Поред неповратно потрошених богатстава које су стварале читаве генерације, разорених објеката појединачног и ширег друштвеног значаја, десетине и стотине хиљада напуштених огњишта, највећа и најтежа посљедица рата је губитак људских живота. Борачка организација у Невесињу његује успомену на све борце који су погинули у одбрани на мостарско – невесињском дијелу ратишта, а на том списку налазе се имена 476 бораца. Поред бораца који су погинули у саставу Невесињске бригаде, списком су обухваћени они који су погинули у јединицама од којих је она формирана, као и они који су поријеклом из Невесиња, а погинули су у другим јединицама Војске Републике Српске.

На списку који је устројен за погинуле у саставу Друге лаке бригаде евидентирано је 166 бораца. Тим списком обухваћени су и они који су живот изгубили у непријатељским дејствима на територији општина Коњиц и Јабланица ван зоне одбране Првог српског одреда ТО Коњиц (Борци) и Друге лаке бригаде.

У истој евиденцији води се и око 1.800 рањеника, од којих су њих 424 ратни војни инвалиди од прве до десете категорије.

Од укупног броја погинулих бораца, њих 210 је рођено или је поријеклом из Невесиња, што износи око 11% од укупно ангажованих војних обвезника из те општине.

Наведени подаци ову генерацију Невесињаца сврставају у ред својих славних предака, а њихова дјела представљају важну тековину и образац за поступање будућих покољења која требају знати: слобода није богом дана, неко је за њу платио високу цијену!

Извор: Слободна Херцеговина

Аутор: Зоран Јањић

https://slobodnahercegovina.com/zoran-janjic-u-susret-mitrovdanu-4-junastvo-cojstvo-i-cijena-slobode/