Nevesinje
Општински одбор Српске демократске странке Невесиње донио је одлуку о кандидовању дипломираног инжењера пољопривреде Милована Цвијетића за начелника општине на предстојећим локалним изборима.
Цвијетић је у више мандата био одборник у Скупштини општине Невесиње и предсједник Извршног одбора у једном мандату.
У саопштењу СДС-а достављеном медијима, наводи се да је Цвијетић одговоран, поштен и породичан човјек иза којег стоје борци, породице погинулих бораца и млади. Очекују подршку опозиционих странака и неких странака које су тренутно у већини. Тврде да иза трећег кандидата за начелника стоји СНСД и појединци без већег политичког утицаја како би разјединили опозицију у Невесињу.
Из СДС-а наглашавају да њихова одборничка листа за локалне изборе представља спој младости и искуства.
– Листу чине чланови породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата, демобилисани борци, доктори, просвјетни радници, инжењери, млади са завршеним факултетима који годинама чекају запослење, студенти, узорни домаћини и радници – додаје се у саопштењу и закључује да СДС у предстојеће изборе улази јак и мотивисан са побједничким амбицијама.
Носилац одборничке листе је Јован Васиљевић.
Група младих људи из Невесиња окупљена у Удружење „Вид“ организовала је снимање кратког промотивног филма са насловом „Еро у доба короне“. Партнери на овом пројекту били су Етно група „Симонида“ и „Еко хаб“ из Благаја.
Замисао аутора овог видео материјала била је да покажу да је традиција одржавања Невесињске олимпијаде јача од свих непогода, па и од актуелне пандемије вируса корона.
Маскота Невесињске олимпијаде ─ кршни Херцеговац надахнут витештвом који иначе посјећује олимпијска борилишта, није могао да се помири са чињеницом да ове године неће бити спортских дисциплина. У веселој видео причи са дјевојкама из Етно групе „Симонида“ прави план како да обиљежи 145. Невесињску олимпијаду. Олимпијске реквизите замијенили су рукавице и маске, али Еро никако није могао без пјесме и племенитих животиња.
ЛИНК ЗА ВИДЕО
https://www.youtube.com/watch?time_continue=4&v=WnG5fgIOL6A&feature=emb_title
Поводом 70 година од оснивања Алпинистичког одсјека Планинарског савеза Београда десетак планинара и љубитеља природе из српске пријестонице посјетили су живописни простор планине Вележ. Били су очарани лијепим предјелима, шумским комплексима и нетакнутом природом.
Успоставили су алпинистичи камп и "окупирали" Велешке стијене.Организовали су успон из осам смјерова и врло брзо се увјерили да овај предио Вележа има једну од најбољих ферата у региону.
Београдски планинари захвални су домаћинима — општини Невесиње, Туристичкој организацији, Шумском газдинству и Планинарском друштву "Зимомор" на топлом пријему.
−Наши пријатељи су се потрудили да боравак под овом планином буде савршен тако да смо сав напор брзо заборавили – рекао је Игор Милошев, наглашавајући да су остале лијепе успомене и дружења за сјећање.
Жеља београдских алпиниста је била да дођу у још већем броју, али су због актуелне епидемиолошке ситуације масовни долазак у Невесиње одгодили за неку другу прилику.
Алпинистички одсјек Планинарског савеза Београда познат је по подухватима и успјесима широм свијета. Организовали су бројне алпинистичке експедиције на највеће свјетске врхове, а у својим редовима имају и врхунске инструкторе.
Невесињска олимпијада први пут након 1993. године неће бити одржана са препознатљивим садржајима који сваког августа у херцеговачкој варошици сабирају спортисте, госте и завичајце расуте по читавом свијету.
Да није било корона вируса централни догађај невесињског сабора традиције и витештва вјероватно би се одржавао на данашњи дан на Братачком лугу. Љубитељи коњичког спорта и старих народних игара ове године су остали ускраћени за атракцију коју је доносила ова августовска светковина.
Нажалост, развој епидемиолошких прилика у Републици Српској и читавом региону пореметио је дешавања у свим друштвеним сферама, па и у култури и спорту. Сам смисао Невесињске олимпијаде ̶ отвореност за аматериски и професионални спорт, старе и младе, без обзира на вјеру и нацију, ове године никако није могао бити проведен.
Ако се томе додају и актуелне мјере Републиког и Општинског штаба за ванредне ситуације које не предвиђају присуство публике на спортским догађајима, онда је јасно да би драж Невесињске олимпијаде какву познајемо била значајно умањена.
Да би сачувао традицију, Организациони одбор 145. Невесињске олимпијаде у години кандидатуре ове манифестације за УНЕСКО-ву листу нематеријалног насљеђа човјечанства, у Градској галерији је приредио комбиновану изложбу „Свједочанства српске традиције и културе“.
Током вијек и по одржавања народног сабора витештва у Невесиње дешавали су се краћи и дужи прекиди који су најчешће били изазвани ратним сукобима, али је било и других разлога.
Коњске трке нису одржаване од 1912. године до средине двадесетих година 20. вијека , а потом од 1940. до 1952. године. Посљедњи четворогодишњи прекид био је од 1990. до 1994. године.
Судбински везани за ратове, али увијек опредијељени за чување традиције духа витештва, Невесињци су усљед ратног вихора 1994. године одлучили да приреде коњске трке. Успјели су то захваљујући пријатељима из Шапца који су жељели да слободарској херцеговачкој варошици дају одушка у тешком времену.
По угледу на Олимпијаду у Старој Грчкој када су престајали ратови и непријатељства и са невесињске манифестације су кроз спортски дух упућене поруке мира.
