Око 300 невесињских пољопривредника остварило је право на новчане подстицаје које је за 2019. годину обезбиједила општина Невесиње, потврђено је у општинској Пољопривредној служби. За шест програма подршке општина је издвојила 120.000 КМ и сва средства су утрошена мјесец дана прије рока који је утврђен Правилником о подстицајима у пољопривреди.

У сваком програму подршке општина Невесиње је учествовала са 30-40% средстава, с тим да је био утврђен највећи износ подстицаја које је могао добити одређени апликант.

Начелник Одјељења за привреду и друштвене дјелатности Синиша Братић каже да је највеће интересовање било за узгој стеоних јуница.

− За ову мјеру подршке било је планирано 55.000 КМ и сва средства су утрошена – нагласио је Братић додајући да је велико интересовање владало и за набавку пољопривредне механизације и адаптацију објеката који служе за пољопривредну производњу.

Братић каже да се један број пољопривредника одлучио за подстицаје намијењене за набавку садног материјала, музних уређаја и пчеларске опреме. Према његовим ријечима, Правилник је сачињен тако да пружи прилику већем броју заинтересованих пољопривредника, а регистрација пољопривредног газдинства није била услов за добијање средстава. Међутим, корисници подстицаја у сваком случају општинској пољопривредној комисији морају доказати да су средства намјенски уложена.

Велико интересовање невесињских пољопривредних произвођача за подстицаје дало је сигнал општинској управи и Пољопривредној служби да размотре програме подршке који би били реализовани у наредној години.

Општинска борачка организација и Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“ Невесиње синоћ су у Градској галерији организовали трибину под називом „Ћирилица – писмо православних Словена“. Културно-историјско вече приређено је са циљем да се укаже на значај очувања српског језика и ћириличног писма.

Гост вечери био је писац и новинар из Москве Борис Земцов који се као руски добровољац борио у редовима Војске Републике Српске. Он је упозорио да, иако је рат завршен, свјетски поредак наставља са поквареном политиком која више не користи оружје, али наставља да „бомбардује“ културу, језик и православље. Сматра да се са сличним проблемима данас суочава и Русија, али је додао да ће увијек бити спремна да подржи српски народ у очувању традиције и културе.

Православни публициста и преводилац Ранко Гојковић нагласио је да је ћирилица писмо које у себи сакрива један дубоко сакрални смисао. Сматра да су Срби много више изгубили преласком са црквено-словенског језика на савремено служење и вуковски језик.

̶ Духовни смисао и охристовљеност црквено – словенског језика је једно благо којег се не треба тако лако одрицати ̶ истакао је Гојковић.

Предсједник Удружења за одбрану ћирилице „ Добрица Ерић“ Миодраг Којић рекао је да се ово удружење залаже за јавну употребе ћирилице у складу са Уставом Републике Србије као јединог службеног писма српског језика.

Према његовим ријечима, постоји проблем што српски школарци у школама по Правопису „Матице Српске“ уче да је, осим ћирилице, стандардно писмо српског језика и латиница.

̶ То је било само у време српско – хрватског језичког јединства. По садашњем Уставу Србије, и међународној стандардизацији српски језик се пише искључиво ћирилицом ̶ истакао је Којић.

Како је навео, они који одлучују о језику морају да поштују закон, Устав и језичку стандардизацију и сходно томе дјеца у школама треба да уче да се српски језик пише ћирилицом. Он је указао да Београд мора да покаже да му је стало до ћирилице да она не би била прогоњена у Хрватској, БиХ и Црној Гори.

Књижевник Момчило Голијанин прочитао је своју хумореску посвећену борби за очување ћирилице.

Композитор и писац Горан Дука говорио је стихове Добрице Ерића, а потом је премијерно извео пјесму посвећену руском добровољцу Константину Богословском који је 1993. године погинуо код Вишеграда.

На крају трибине у дискусију о ћирилицу укључили су се и посјетиоци.

На Међународном меморијалном турниру „Драгиша Јовић“ у Бијељини каратисти „Вележа“ освојили су осам медаља. Сребрна одличја у катама заслужили су Михаила Братић, Сара Пејичић и Верица Товаришић, док су бронзане медаље припале Јелици Товаришић, Филипу Вуковићу и Саши Граховцу.

Бронзане медаље у борбама освојили су Горан Јањић и Огњен Торовић.

На турниру који је одржан у част некадашњег истакнутог члана клуба „Пантери“ Драгише Јовића који је трагично страдао у саобраћајној несрећи, учествовало је око 200 каратиста из 18 клубова.

Наредно такмичење на којем ће наступити невесињски каратисти је турнир у Вишеграду, 13. октобра.