Nevesinje
Општинска борачка организација и Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“ Невесиње синоћ су у Градској галерији организовали трибину под називом „Ћирилица – писмо православних Словена“. Културно-историјско вече приређено је са циљем да се укаже на значај очувања српског језика и ћириличног писма.
Гост вечери био је писац и новинар из Москве Борис Земцов који се као руски добровољац борио у редовима Војске Републике Српске. Он је упозорио да, иако је рат завршен, свјетски поредак наставља са поквареном политиком која више не користи оружје, али наставља да „бомбардује“ културу, језик и православље. Сматра да се са сличним проблемима данас суочава и Русија, али је додао да ће увијек бити спремна да подржи српски народ у очувању традиције и културе.
Православни публициста и преводилац Ранко Гојковић нагласио је да је ћирилица писмо које у себи сакрива један дубоко сакрални смисао. Сматра да су Срби много више изгубили преласком са црквено-словенског језика на савремено служење и вуковски језик.
̶ Духовни смисао и охристовљеност црквено – словенског језика је једно благо којег се не треба тако лако одрицати ̶ истакао је Гојковић.
Предсједник Удружења за одбрану ћирилице „ Добрица Ерић“ Миодраг Којић рекао је да се ово удружење залаже за јавну употребе ћирилице у складу са Уставом Републике Србије као јединог службеног писма српског језика.
Према његовим ријечима, постоји проблем што српски школарци у школама по Правопису „Матице Српске“ уче да је, осим ћирилице, стандардно писмо српског језика и латиница.
̶ То је било само у време српско – хрватског језичког јединства. По садашњем Уставу Србије, и међународној стандардизацији српски језик се пише искључиво ћирилицом ̶ истакао је Којић.
Како је навео, они који одлучују о језику морају да поштују закон, Устав и језичку стандардизацију и сходно томе дјеца у школама треба да уче да се српски језик пише ћирилицом. Он је указао да Београд мора да покаже да му је стало до ћирилице да она не би била прогоњена у Хрватској, БиХ и Црној Гори.
Књижевник Момчило Голијанин прочитао је своју хумореску посвећену борби за очување ћирилице.
Композитор и писац Горан Дука говорио је стихове Добрице Ерића, а потом је премијерно извео пјесму посвећену руском добровољцу Константину Богословском који је 1993. године погинуо код Вишеграда.
На крају трибине у дискусију о ћирилицу укључили су се и посјетиоци.
На Међународном меморијалном турниру „Драгиша Јовић“ у Бијељини каратисти „Вележа“ освојили су осам медаља. Сребрна одличја у катама заслужили су Михаила Братић, Сара Пејичић и Верица Товаришић, док су бронзане медаље припале Јелици Товаришић, Филипу Вуковићу и Саши Граховцу.
Бронзане медаље у борбама освојили су Горан Јањић и Огњен Торовић.
На турниру који је одржан у част некадашњег истакнутог члана клуба „Пантери“ Драгише Јовића који је трагично страдао у саобраћајној несрећи, учествовало је око 200 каратиста из 18 клубова.
Наредно такмичење на којем ће наступити невесињски каратисти је турнир у Вишеграду, 13. октобра.
Традиционалним дружењем невесињских ловаца и њихових пријатеља на локалитету Бакових брда у недјељу 29. септембра биће озваничен почетак овогодишње ловне сезоне.
Окупљање чланова Ловачког удружења „Срндаћ“ код Ловачког дома у Невесињу заказано је у 7 часова. Током пријеподнева планиран је лов у рејону Невесињског поља, а након тога и заједнички ручак на локалитету Бакових брда. Право учешћа имају матични ловци који су измирили чланарину за 2019. годину и позвани гости.
Из Удружења су поручили ловцима да на дан отварања лова морају имати прописану опрему са флуоросцентним обиљежјима.
Лов је отворен на вепра, назиме и предаторе.
Представници Агенције за унапређење страних инвестиција БиХ посјетили су локацију будућег вјетропарка "Гребак" код Невесиња, чији је почетак изградње планиран за крај 2020. године и обећали сваку врсту помоћи у реализацији овог еколошког пројекта, инвестиционе вриједности од око 130 милиона КМ.
На презентацији о реализацији овог пројекта, којој су присуствовали директор Фипе Гордан Милинић и представник Агенције за регију Херцеговине Амир Казић, истакнуто је да је планирано инсталирање до 15 вјетротурбина са годишњом производњом од око 130 гигават-часова електричне енергије, саопштено је из Фипе.
Досадашње резултате представили су извршни директор "Гребака" Миралем Чампара и стручни сарадник Центра за обновљиве изворе енергије "Импро-импекс" Рамиз Заимовић.
У саопштењу је наведено да је могући почетак изградње планиран за крај 2020. године, за шта је потребна пуна подршка надлежних институција, очекивани завршетак предвиђен је за крај 2021. године, док су пуштање у погон, пробни рад и гарантна испитивања планирани до средине 2022. године.
- Према одлуци Владе Републике Српске накнада за концесију износи 0,0055 КМ по киловат-часу произведене електричне енергије, а општини Невесиње би годишње могао припадати износ и до 800.000 КМ концесионе накнаде - наведено је у саопштењу.
У саопштењу се наводи да би проглашавање вјетроелектране пројектом од јавног интереса требало убрзати рјешавање имовинскоправних односа за потребе пројекта.
Милинић је посјетио и локацију на подручју Габеле код Чапљине на којој се реализује пројекат пољопривредне производње, односно плантаже органске производње љекобиља и маслина, у који је до сада уложено око пет милиона евра, а планирана укупна инвестиција износи осам милиона евра.
- Фасцинантно је чути и видјети како се 140 хектара херцеговачке голети претвара у плодну подлогу за садњу органског биља и других медитеранских култура као што су маслине, шипак, смокве и друго, уз поштовање најстрожих стандарда за органском производњом квалитета "Деметер" - рекао је Милинић.
Он је изразио задовољство због еколошких пројеката који ће допринијети производњи чисте енергије и органских пољопривредних производа, те обећао подршку њиховом спровођењу.
- Због значаја инвестиционих захвата за локалне заједнице, регију и шире, Фипа ће у сарадњи са инвеститором, у овим случајевима из Њемачке, посветити пуну пажњу отклањању евентуалних административних препрека у реализацији ових пројеката - наведено је у саопштењу.
Истраживање потенцијала вјетра на локацији Гребак започело је прије 10 година, након што су Фипа и "Импро Импекс" - Центар за обновљиве изворе енергије из Мостара, презентовали руководству општине Невесиње потенцијале и бенефите вјетроенергије на локацијама Гребка и Морина, а тадашњи начелник Невесиња Брано Миковић одобрио постављање мјерних стубова.
Влада Републике Српске је у априлу ове године са фирмом Вјетроелектрана "Гребак" потписала уговор о концесији за изградњу вјетроелектране Гребак снаге од око 50 мегавата и инвестиционе вриједности од око 130 милиона КМ.
СРНА