Nevesinje
На Регионалном карате првенству Херцеговачке и Сарајевско-романијске регије које је одржано у Билећи чланови Вележа освојили су 20 медаља у борбама и катама, појединачно и екипно.
Златне медаље у борбама заслужили су Борислав Ђекић, Матеј Бештић, Ива Савић, Исидора Килибарда и Саша Граховац, сребрну Матија Милићевић, а бронзане Ирина Окука и дјечаци екипно.
Најсјајнија одличја у катама припала су Симони Савић и Максиму Милићевићу, сребрна Андреи Ивковић, Јелени Радовановић и дјечацима екипно, а бронзана Луки Пантићу, Михајлу Самарџићу, Алекси Вујичићу, Нини Пејановић, Дарији Кљакић, Вуку Пантићу и Лазару Жерајићу.
На првенству су учествовала 224 такмичара из 14 клубова.
Судијски деби на овом такмичењу имале су чланице Вележа Николина Јањић и Владана Сикимић које су ове године стекле звање регионалног карате судије. И Милош Пантић је први пут био у улози републичког карате судије.
Чланове Вележа 5. априла очекује Првенство Републике Српске.
У Саборном храму Вазнесења Господњег у Невесињу је вечерас служен парастос за жртве страдале у НАТО бомбардовању Републике Српске, Републике Српске Крајине и СР Југославије.
Молитвени помен служио је свештеник Славко Лаловић. Он је нагласио да је наша хришћанска и света дужност да се увијек сјећамо овог дана и да никад не заборавимо злочин који је почињен над људима који су само бранили своју домовину.
– Наша света дужност је да се боримо и очувамо нашу земљу, да нашим потомцима оставимо свијетлу будућност и што је најважније чист образ. Божији благослов да буде са нашом нацијом, да останемо и опстанемо, да сачувамо нашу отаџбину коју су нам у аманет оставили преци који су у протеклим ратовима положили животе за своје ближње – поручио је Лаловић.
Он је истакао да као хришћани не треба да се светимо, ни да мрзимо, него да се молимо Богу да уразуми злочинце и да овлада љубав међу људима.
У НАТО агресији 1999. године убијено је око 2.000 цивила, од којих 79 дјеце. У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 20 болница, 20 домова здравља, 18 дјечјих вртића, 190 школа, 176 споменика културе и 60 мостoва.
У храмовима широм Републике Српске служени су парастоси за жртве НАТО бомбардовања.
Чирлидинг и плесни клуб "Летс денс" освојио је 29 медаља на овогодишњем државном првенству које је одржану у Гацку. Невесињски клуб се представио са 30 кореографија које су награђене са 22 златне, шест сребрних и једном бронзаном медаљом.
Најасјајнија одличја и титуле државних првака заслужили су сениорски "чир" тим, "girl group stunt", "coed group stunt", "пом-пон" и "хип-хоп" тим, "хип-хоп" дуо Анастасија Ковачевић и Ивана Радић, "пом" дуо Александра Вучковић и Тамара Лојпур и Александра Вучковић и Ивана Радић у соло наступима.
Златном медаљом се окитио кадетски "чир", "пом-пон" и "хип-хоп" тим, " partner stunt" Јован Гутић и Теа Жерајић, "пом" дуо Андреа Ботић и Петра Човило, "хип-хоп" дуо Емили Брењо и Петра Човило, као и Емили и Петра у соло наступима.
Прво мјесто су освојили и предјуниорски"хип-хоп" и мини чирлидинг тим, те Ивана Братић и Тамара Лојпур у соло наступима.
Сребрне медаље су заслужиле Наташа Таминџија, Александра Вучковић, Уна Дука, Андреа Ботић и Теодора Дамјанац у соло наступима и дуо Ивана Милидраг и Уна Дука. Коначно, кадетски "girl group stunt" освојио је треће, а предјуниорски четврто мјесто.
Поводом Свјетског дана поезије, Народна библиотека Невесиње организовала је пјесничко вече са Здравком Миовчићем у галерији Центра за културу „Небојша Глоговац“.
Инспирацију за своје пјесме Миовчић проналази у свакодневном животу, у његовој пролазности и срећним тренуцима, а посебну пажњу према Херцеговини, каже, има због љубави коју су му пренијели његови најбољи пријатељи који су Херцеговци.
„Са најбољим пријатељима почео сам да ходам по Херцеговини, да правим развојне стратегије, упознао добре људе и винаре, и није тешко завољети Херцеговину“, додао је Миовчић.
Један од тих пријатеља је свакако и професор Филолошког факултета у Бањој Луци Ранко Поповић који је говорио стихове Миовчића.
За њега је рекао да је најбољи вински пјесник и да му је најдражи његов боемски опус, који обухвата пјесме о вину, ракији и кафани , те управо те стихове је и читао.
Модератор вечери је била Љиља Ивезић.
Здравко Миовчић рођен је на Видовдан 1958. године у Трнову. Основну школу завршио у Војковићима, гимназију на Илиџи, а студије филозофије, компаративне књижевности и социологије на Филозофском факултету у Сарајеву. Магистар је менаџмента, оснивач и директор развојне агенције ,,Еда“ у Бањој Луци и савјетник за рјешавање развојних проблема у управи, предузећима и заједницама. До сада је објавио девет књига из области одлучивања и управљања развојем.
Објавио је девет књига поезије: ,,Зашто ти нисам писао“, ,,Што затрепери и нестане“, ,,Шкриња и шапат, ,,Што је душа скупила“ за коју је добио награду Скендер Куленовић 2018. године, књигу сонета ,,У милости тренутака“, ,,Љубав винопојца – пјесме о вину и уз вино“, ,,Дневна доза носталгије – кафанске пјесме из доба карантина“, ,,Нити ђедових прича“ и ,,Књига лишћа“.
Здравко Миовчић добитник је награде ,,Алекса Шантић“ коју додјељује Српско просвјетно и културно друштво ,,Просвјета“, Градски одбор Мостар и Српско пјевачко и културно-умјетничко друштво ,,Гусле“, а која му је 2024. године уручена у Мостару у склопу 105. ,,Шантићевих вечери поезије“.
