Други дио књиге „Благоје Јововић: српски херој у вучијој јазбини“, књижевнице и професорице из Аргентине Марије Јововић“ представљен је вечерас у Невесињу. Промоцију је организовао Центар за културу „Небојша Глоговац“.

Књига говори о српском родољубу Благоју Јововићу који је 1957. године у предграђу Буенос Ајреса извршио атентат на Анта Павелића, једног од највећих злочинаца Другог свјетског рата.

Након опсежног истраживања и прикупљања документације у архивима Рима и Буенос Ајреса Марија је написала истину о своме оцу како би људи из цијелог свијета могли да схвате да је постојао велики српски херој Благоје Јововић.

"Мој отац је био борац против фашизма, личност важна за српску и свјетску историју", истакла је Марија, додајући да је његова борба, заправо, освета за страшна усташка злодјела.

Професор историје Петар Бејатовић оцијенио је да је атентат на Анта Павелића био највећи ударац за усташки покрет од његовог оснивања. Он је рекао да се Марија Јововић потрудила да нашироко објасни читав контекст овог догађаја, као и припрему и извршење атентата над једним од највећих злочинаца у историји цивилизације.

"Документи који су објављени у овој књизи до сада опште нису виђени у стручној литератури", истакао је Бејатовић. Он је за чин Благоја Јововића рекао да је био прициповски принципијелан и лазаревски и обилићевски одлучан.

Током представљања књиге наступио је млади гуслар из Гусларског друштва „Невесињска пушка“ Саша Спремо.

Чињенице представљене у два издања књиге „Благоје Јововић: српски херој у вучијој јазбини“, послужиле су као инспирација сценаристима играног филма „Рука правде“ чије је снимање у току.

У Галерији Центра за културу „Небојша Глоговац“ синоћ је отворена самостална изложба академског сликара из Тивта Мила Албијанића под називом „Гравитације будућности, велики карневал и друге приче“.

Изложбу, која обухвата шеснаест одабраних слика, отворила је докторант ликовних умјетности Ангелина Вукосав. Она је нагласила да је Медитеран главно тло нарације Албијанићевих дјела.

„У говору Албијанићевих слика осјећамо сложену и савремену нарацију приморја. Ликовно прожета симболика људи и морских бића отјелотворена је из слике у слику, приказујући нам својеврсну гравитацију будућности, гравитацију ликовног карневала прожетог бујном фантазмагоријом“, истакла је Вукосавова.

Она је појаснила да Албијанићеве слике говоре о тумачењу садашњости и будућности. У њима је присутан индиректан говор предака, говор будућих генерација, те говор бића, чији језик човјек не разумије или не жели да разумије.

Албијанић се захвалио Невесињцима на топлој добродошлици. Истакао је да први пут излаже у Невесињу и да је пријатно изненађен изгледом Галерије и града, али и гостопримством, које су му указали запослени у Центру за културу.

Изложба под називом „Гравитације будућности, велики карневал и друге приче“ остаје отворена наредних петнаест дана.

МИЛЕ АЛБИЈАНИЋ, БИОГРАФИЈА

Рођен је 19. 10. 1963. у Билећи, БиХ, гдје је завршио основну школу и гимназију. 1990. године дипломирао је на Филозофском факултету у Никшићу, на Педагошком одсјеку, као наставник ликовне културе. Радио је неко вријеме у Билећи као наставник, затим дужи низ година у Никшићу у школама и НВО сектору, да би од 2014. свој живот и рад везао за Тиват. Реализовао је 32 самосталне изложбе и много колективних жирираних изложби. Изражава се сликарством, фотографијом и поезијом за коју је и награђиван. Организатор је умјетничког пројекта „Нацртајмо се у еНКа“. Идејни је творац и главни организатор Првог тиватског ликовног салона Пеан-Синдик и пуноправни члан УЛУБИХ-а. Од 2013. године стиче статус слободног умјетника и самосталног стручњака у култури.

Издвојене самосталне изложбе: 2002. Галерија КИЦ “Будо Томовић” Подгорица; 2003. Галерија “Дом Свети Василије Остроски” Никшић; 2006. Галерија ЈУСД “Црвена Комуна” Петровац на Мору; 2007. Галерија “Јосип Бепо Бенковиц” Херцег Нови; 2007. Галерија бјелопољског Центра за културне дјелатности; 2009. Галерија “Шудикова”, Полимски музеј Беране; 2009. Галерија “Витомир Србљановић”, Пљевља; 2010. Галерија “Љетњиковца Бућа”, Тиват; 2011. Галерија "Велиша А. Лековић", Бар; 2012. Галерија „Никола I“ Никшић; 2012. Галерија Центра за културу, Рожаје; 2013. Галерија „Марко Греговић“, Петровац на Мору; 2014. Галерија „Културни Центар Котор“; децембар-јануар 2016-2017. „Модерна Галерија“ Будва; децембар-јануар 2019-2020. Галерија Љетњиковца Бућа, Тиват; 2022. Градска галерија, Котор; 2022. Центар за културу Лендава, Словенија; 2023. Галерија "Јосип Бепо Бенковић", Херцег Нови; 2024. Галерија „Стјепан Митров Љубиша“, Будва.

Женска одбојкашка екипа Средњошколског центра „Алекса Шантић“ освојила је прво мјесто на Републичком такмичењу које је у оквиру Малих олимпијских игара РС одржано у Приједору. Невесињске средњошколке су прво у групи савладале екипе из Градишке, Пала и Бијељине, а потом су у великом финалу поразиле састав из Модриче.

Колико су Невесињке доминантно стигле до титуле републичког првака потврђује податак да на Регионалном и Републичком такмичењу нису изгубиле ниједан сет.

За најбољу играчицу завршног турнира проглашена је Инес Ивковић, ученица другог разреда невесињске Гимназије.

Честитке ученицама и професору Зорану Милошевићу на изузетном резултату и достојном представљању школе стигле су од директорице, колега и школских другара.