Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије истакао је данас да вјерни народ, доласком у Пребиловце, чува српско достојанство и зна да су мученици Господњи нада и залог обнове једног народа.
“Хвала Богу што имамо мученике – дај Боже да немамо мучитеља у нашем народу и онда ћемо имати перспективу и наћи свој пут пред Богом”, рекао је епископ Димитрије у бесједи након Свете архијерејске литургије у Храму Христовог васкрсења у Пребиловцима код Чапљине, гдје се данас прослављају Свети пребиловачки и доњохерцеговачки мученици и обиљежава 85 година од злочина над српским народом у овом селу и доњој Херцеговини.
Митрополит Димитрије напоменуо је да треба знати цијенити ту жртву и тајну љубави Божије, која је необјашњива.
“Да долазимо на ово мјесто и да се радујемо. Благо нама што имамо светитеље из нашег рода”, рекао је митрополит Димитрије.
У бесједи је владика говорио о љубави Божијој, која је, како је истакао, толико велика да хоће да има вјечну заједницу са створењем својим.
“Он је ту љубав показао на крсту и васкрснувши дао нам наду у живот вјечни, наду да та љубав никад не престаје и неће престати”, рекао је владика Димитрије.
Епископ Димитрије је рекао да би се све цркве и манастири, сва мјеста гдје се служи литургија, могли звати Љубостиња, као стан љубави небеске, Божије, као манастир који је кнегиња Милица направила у спомен љубави небеске.
“Љубави вјечном су живјели сви свети у роду нашем, а и Свети мученици пребиловачки. Нека би дао Бог да пламен те љубави дотакне и наша срца”, рекао је епископ Димитрије и захвалио за долазак Његовом високопреосвештенству митрополиту дабробосанском Хризостому, као и владикама Кирилу и Пајсију.
Владика Димитрије благословио је вјернике и пожелио да им срца постану чиста огледала љубави Божије, те посебно захвалио и министру у Влади Србије Ненаду Поповићу, који је, како је рекао, уз остале вјернике помогао изградњу конака.
“Мјештани Пребиловаца долазе и чувају своје село, неки ту живе. Нека им Бог да сваког благослова, да Бог да да почну и дјеца да се рађају”, рекао је епископ Димитрије.
Помен у Пребиловцима сваке године окупља потомке жртава, вјернике и бројне званичнике, с циљем очувања историјског памћења и одавања поште невиним страдалницима.
Помену у Пребиловцима данас су, између осталих, присуствовали министар без портфеља у Влади Србије задужен за међународну економску сарадњу и друштвени положај цркве у земљи и иностранству Ненад Поповић, генерални конзул Србије у Мостару Васо Гујић, посланици у Народној скупштини Републике Српске, представници источнохерцеговачких општина и бројни вјерници из Херцеговине.
Масакр у Пребиловцима почињен је између 6. и 11. августа 1941. године. Под командом усташког командант Ивана Јовановића Црног убијено је 830 становника села, углавном жена, дјеце и стараца.
Већина је жива бачена у јаму Голубинку код Шурманаца, недалеко од Међугорја, док су остали убијени на другим мјестима. У погрому је потпуно угашено 57 пребиловачких породица, из којих није остао ниједан преживјели члан.
Пребиловачке жртве дио су укупног страдања српског народа доње Херцеговине, гдје су усташе током 1941. године убиле хиљаде цивила. Посмртни остаци више од 4.000 Срба извађени су 1990. и 1991. године из 13 крашких јама у Херцеговини и 4. августа 1991. године сахрањени у спомен-костурницу у Пребиловцима.
Деценијама након Другог свјетског рата ови злочини били су прећуткивани. Ексхумације нису биле дозвољене, а 1961. године отвори јама у које су бацане српске жртве забетонирани су, чиме је додатно онемогућено достојанствено обиљежавање страдања и сахрана посмртних остатака.
Први парастос пребиловачким мученицима код Шурманаца служен је тек 1990. године, када је покренута и акција ексхумације. Међутим, већ наредне године услиједило је ново страдање. У јуну 1992. године, током операције “Чагаљ”, припадници ХОС-а и ХВО-а минирали су Спомен-храм са криптом у којој су биле положене кости више од 4.000 српских жртава из Херцеговине, чиме је оскрнављено једно од највећих српских стратишта.
Након повратка српског становништва у Пребиловце послије 2000. године, преостали дијелови моштију пажљиво су прикупљени, а изградњом новог Храма Христовог Васкрсења поново су положени у његову крипту.
Храм Христовог Васкрсења освештан је 2015. године као спомен-светиња подигнута у знак сјећања на око 4.000 Срба доње Херцеговине које су усташе убиле у Другом свјетском рату. Исте године Српска православна црква канонизовала је пребиловачке и све херцеговачке мученике пострадале од усташа, а њихов празник обиљежава се 6. августа, у дане када је 1941. године извршен покољ над становницима села.
Храм је изграђен по узору на Цркву Христовог гроба у Јерусалиму, симболу васкрсења и побједе живота над смрћу. Подигнут је уз помоћ предсједника Српске Милорада Додика и институција Републике Српске, донација Срба из дијаспоре и бројних вјерника, као трајни спомен на невино пострадале.
Пребиловци данас представљају мјесто молитве, сјећања и опомене. Јапански лист “Асахи Шимбун” уврстио је ово херцеговачко село међу мјеста која су претрпјела највећа страдања у 20. вијеку, сврставајући га на четврто мјесто по размјерама трагедије у односу на број становника. Обиљежавање у Пребиловцима сваке године окупља потомке жртава, вјернике и бројне званичнике, с циљем очувања историјског памћења и одавања поште невиним страдалницима.
Топ портал