Традиционални народни сабор на Зијемљима, који се на овим просторима уз краће прекиде одржава већ дуже од једног вијека у прву недјељу након Велике Госпојине, поново је окупио мјештане, госте и све оне који коријене вуку из овог краја, вративши живот у завичај својих предака који су га населили прије два вијека.
Данашње саборовање почело је светом литургијом у Цркви светих мученика, коју су служили свештеници Небојша Радић и Дејан Ивановић. Испред светог храма, Зијемаљци и њихови гости су се помолили за здравље својих породица и упалили свијеће за упокојене сроднике.
„На свету литургију се окупљамо да Господу благодаримо“, поручио је у својој бесједи свештеник Дејан Ивановић, наглашавајући важност исправног васпитања нових генерација. „Од нас се тражи да када подижемо своје млађе нараштаје не треба само да их учимо да вјерују у себе, него да се у првом реду ослањају на Господа.“
Након литургије код Спомен-обиљежја погинулим борцима у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату служен је парастос. Потомци српских јунака, заједно са општинским и републичким делегацијама, положили су цвијеће и одали почаст онима који су дали оно највриједније за слободу свог народа.
„Ови људи чија имена су исписана на споменику су положили своје животе благодарећи Господу, уградили су себе на бранику отаџбине“,истакао је свештеник Ивановић.
Свештеник Небојша Радић захвалио је свим гостима који су дошли да са Зијемаљцима подијеле овај лијеп недјељни дан. Он је посебно истакао труд начелника општине, Божа Сјерана, који неуморно ради на томе да ово планинско мјесто инфраструктурно повеже са Невесињем и Мостаром, олакшавајући повратак људи својим огњиштима.
„Нека нам Господ буде на спасење и живот вјечни“,поручио је Радић.
Некада је на Зијемљима живјело преко 800 домаћинстава. Иако се становништво послије рата раселило по читавом свијету, љубав према завичају никада није угашена. Данас су се емоције прелијевале кроз сваки разговор и стисак руке.
Међу завичајцима који су прешли стотине километара да би данас били овдје је и Милан Чалија. Иако тренутно живи у Београду, његово срце је остало у засеоку Миљановићи, гдје је рођен и гдје је провео дјетињство, прије него што је завршио школу у Мостару.
„Ово је неописив осјећај, буде се успомене из младости и дјетињства“, прича Милан, присјећајући се времена када су се овдје организовали прави, велики вашари. „Преко љета сам увијек долазио на Зијемља. Данас долазим на службу и да се поклоним сјенима својих предака. То је дуг који сви имамо према овој земљи,“истакао је Чалија.
Да се Зијемља полако буде и да вјера у повратак није изгубљена, свједочи и прича 71-годишњег Влатка Антеља, који данас живи у Требињу. На данашњи сабор Влатко није дошао сам – са њим је стигло чак 12 чланова његове породице.
„Обновили смо кућу овдје и срећан сам због асфалтног пута који нам омогућава лакши долазак. Ово је некад било напуштено мјесто, али народ се полако враћа коријенима. Сви су на Зијемљима данас лијепо дочекани“, каже Влатко.
Он се са поносом присјећа прича из прошлости и породичне традиције која траје деценијама. „Мој дјед је учествовао на коњским тркама на Зијемљима још седамдесетих година. Тада се играло и пјевало, по два или три кола су се упоредо вила. Све што сам старији, све радије и чешће долазим овдје“, испричао је Антељ.
Некада су се херцеговачки домаћини на Зијемљима састајали након напорних љетних радова и сакупљања љетине да запјевају, поразговарају са пријатељима и измјере снагу у традиционалним соколским дисциплинама. Данашњи сабор је показао да, упркос протоку времена и историјским вјетровима, дух заједништва на Зијемљима није сломљен. Напротив, он живи кроз нове генерације које долазе да науче ко су, одакле су и чију крв носе у венама.
У организацији Општине Источни Мостар на Зијемљима је данас одржан 16. Меморијални турнир у малом фудбалу. Побједнички пехар припао је екипиУно бенд, а друго мјесто освојио је састав Кафе бар Код Јоца.
Турнир се игра у знак сјећања на погинуле борце Одбрамбено-отаџбинског рата.
Награде је обезбиједила Општина Источни Мостар.
