Парастосом, полагањем вијенаца на споменик пјеснику Алекси Шантићу и свечаном академијом у Саборној цркви Свете Тројице у Мостару вечерас су почеле 107. Шантићеве вечери поезије, једна од најстаријих културних манифестација у региону.
Свечано отварање протекло је у знаку 130 година од покретања чувеног мостарског књижевног часописа „Зора“, а вече је употпунио концерт „New Era Quartet“ из Трста.
Манифестацију је отворио директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Републике Србије Владимир Кокановић.
Кокановић је казао да Управа води рачуна о положају Срба у региону, па тако и у овом дијелу Федерације БиХ, посебно подржавајући манифестације оваквог обима и значаја.
„Шантић је неко ко је кроз културу знао и умио да оплемени наше богато културно насљеђе и наша одговорност јесте да то чувамо“, рекао је Кокановић.
Говорећи о значају Шантићевих вечери поезије, једне од најстаријих манифестација ове врсте у региону, Кокановић је казао да она представља велико богатство и један од важних мостова између Срба у региону и матице.
„Наш посао је да то његујемо, чувамо и помажемо и да заједно одржимо не само ову манифестацију, већ и све манифестације оваквог значаја. Ми смо тога свјесни,и када је у питању ова манифестација, заједно ћемо са „Просвјетом“ урадити све како бисмо је сачували, али и како бисмо очували богато културно насљеђе, не само у Мостару, већ и у Федерацији БиХ и цијелој БиХ“, рекао је Кокановић.
Истакао је став Владе Републике Србије да се српско име чува и у региону и у дијаспори, те да је одговорност Србије да помогне сународницима да истрају у мисији очувања српског језика, историје, културе, имена и презимена, идентитета и ћириличног писма.
Министар просвјете и културе Републике Српске Боривоје Голубовић рекао је да је Шантић свим својим бићем, добротом, љепотом и поезијом живио и дисао за Мостар.
„Данас то Мостар ради за њега. Свим својим сокацима и свим својим махалама, рекли би Мостарци. Када говоримо о његовању културе сјећања и памћења, управо је то водиља којом треба да се крећемо, јер тада знамо ко смо, шта смо и шта у будућности треба да пружимо генерацијама које долазе“, рекао је Голубовић.
Он је истакао да су Шантићеве вечери поезије велики догађај за Мостарце који поштују лик и дјело великог пјесника.
Предсједница Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ – Градски одбор Мостар Сања Бјелица Шаговновић рекла је да је овогодишње свечано отварање манифестације у знаку часописа „Зора“, будући да се ове године навршава 130 година откако је у Мостару покренут један од најзначајнијих књижевних часописа у БиХ и на српском књижевном простору тога времена, чији су оснивачи и уредници били Светозар Ћоровић, Алекса Шантић, Јован Дучић и Атанасије Шола.
„ У ‘Просвјети’ нисмо имали дилему да је наша задаћа да обиљежимо овај јубилеј – важан за културу Мостара, за српски народ у Мостару и за књижевност на овим просторима. То је уједно наша обавеза и дуг према једној од најсјајнијих генерација које су овај град и наш народ имали“, рекла је Бјелица Шаговновић.
На отварању Шантићевих вечери поезије представљен је свечани број „Зоре“, као и изложба која доноси најважније тренутке из историје овог часописа. Приређивач свечаног броја „Зоре“, публикације каква до сада није објављена о овом часопису, јесте професор Душко Певуља.
Говорећи о „Зори“ и времену у којем је настала, Бјелица Шаговновић је рекла да се у тада малој херцеговачкој вароши почела рађати нова књижевност.
„ ‘Зора’ је била књижевни и национални глас, али и мјесто окупљања. Њено уредништво истицало је да часопис не припада ниједној од три вјероисповијести свога народа, да подједнако топло служи интересима народа свих вјероисповијести и да тежи да окупи браћу. У тој мисли препознајемо и свијест о властитом идентитету и ширину духа која је умјела да види другога“, рекла је Бјелица Шаговновић.
Нагласила је да „Просвјета“ и „Гусле“ кроз манифестацију Шантићеве вечери поезије настоје да то насљеђе остане живо.
„Желимо да оним што радимо не изневјеримо високи дух генерације која је, у извјесним стварима, постављала мјерила цијелом нашем народу, а не само својој средини. Шантићеве вечери данас су живи споменик нашем драгом пјеснику. Оне су и подсјећање на истинске вриједности, на то да је Мостар био и да мора остати центар културе, мјесто сусрета, мјесто сјајних људи и добрих односа“, поручила је Бјелица Шаговновић.
Старјешина Саборне цркве Свете Тројице у Мостару, отац Душко Којић, рекао је да Саборна црква није случајно одабрана за мјесто свечаног отварања, јер је храм мјесто гдје један народ чува своје памћење, вјеру, културу, ријеч и своје трајање.
Отац Којић подсјетио је да је Саборни храм много тога преживио и да његови зидови памте и радост и страдање, људе који су долазили на молитву, бројне генерације Мостараца које су живјеле око њега, али и вријеме када је Мостар био велики културни центар.
Казао је да је Шантић био један од људи тог времена, човјек који је граду дао душу, глас и идентитет, те да су Шантићеве вечери подсјећање на вријеме када се вјеровало да се град не гради само каменом, већ ријечју, књигом, пјесмом и добрим људима.
Нагласио је да је Мостар увијек знао да култура није луксуз, већ начин да човјек сачува своје достојанство.
Према његовим ријечима, потребно је гледати и унапријед, јер Шантићеве вечери нису само успомена на једног пјесника, већ једна од нити које повезују Мостар какав је био са Мостаром какав може бити.
Предсједник Градског вијећа Града Мостара Ђани Рахимић рекао је да је Мостар изњедрио многе значајне личности, али да је Алекса Шантић највећи међу њима.
Пожелио је да се Мостар угледа на нека прошла времена приликом проналажења рјешења за проблеме са којима се данас сусреће, те изразио наду да ће Саборна црква до наредних Шантићевих вечери поезије засјати у пуном свјетлу.
Предсједница Владе Херцеговачко - неретванског кантона Марија Бухач захвалила је мостарским друштвима што чувају сјећање на великог Шантића.
Рекла је да сви Мостарци Шантића сматрају својим јер представља Мостар какав сви воле.
Бухач је нагласила да часопис „Зора“ подсјећа на друштвену снагу коју је имао, велика имена која је окупљао, али и на висине које су ти људи досезали и оно што су успјели да ураде у тешком времену у којем су живјели.
Истакла је да код Шантића посебно цијени његов локалпатриотизам, додајући да је и своје дјеловање усмјерила на то да Мостар буде боље мјесто за све заједнице које у њему живе и које представљају велико богатство овог кантона.
„Желим да нам Шантић и његови стихови буду надахнуће за изградњу бољег сутра“, поручила је Бухач.
Приређивач свечаног издања часописа „Зора“ Душко Певуља говорио је о значају овог часописа, на чијој је насловној страници својевремено објављена чувена Шантићева пјесма „Остајте овдје“, која би се, према његовим ријечима, могла узети као својеврсна поетичка оријентација овог гласила.
Певуља је говорио и о везама Шантића, Дучића, Ћоровића и Шоле, истичући да један од разлога успјеха „Зоре“ може лежати управо у средини у којој је настала.
Казао је да је основни постулат часописа био естетички принцип и да је, иако је излазио у малој средини, био окренут ка цјелини српског бића.
„Овакав број ‘Зоре’ никада није објављен и ово је антологијски пресјек историјата и значаја часописа, као и исјечак из живог трајања једног тока књижевности“, рекао је Певуља.
Манифестацију организују Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“ – Градски одбор Мостар и Српско пјевачко и културно-умјетничко друштво „Гусле“.
Покровитељи овогодишње манифестације су предсједник Републике Српске, Влада Републике Српске, Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Републике Србије, Министарство културе Републике Србије, Град Мостар, Херцеговачко-неретвански кантон, Федерално министарство културе и спорта, Туристичка заједница Града Мостара и Општина Невесиње.
Посебна захвалност исказана је компанији „М“, као и медијским покровитељима – Новинској агенцији Републике Српске СРНА, „Дневном листу“, „Топ порталу“ и порталу „Бљесак.инфо“.
Програм 107. Шантићевих вечери поезије биће настављен 28. септембра у Владичанском двору у Мостару пјесничком вечери на којој ће учествовати Зоран Костић, Данило Јокановић, Душко Бабић и Милан Ракуљ.
Дан касније биће представљена „Књига о Шантићу“, о којој ће говорити приређивачи професор Душко Певуља и Сања Бјелица Шаговновић, као и професор Душко Бабић.
Представа „Ожалошћена породица“, у извођењу Народног позоришта Републике Српске, биће одиграна 30. септембра у Народном позоришту Мостар, док ће програм посвећен младим ствараоцима бити одржан 1. октобра у Парку Алексе Шантића.
Шантићеве вечери поезије и ове године излазе изван граница Мостара, па ће у Културном центру „Небојша Глоговац“ у Невесињу 2. октобра у 19.00 часова бити одржан програм „Невесиње – друга Шантићева кућа“.
У Владичанском двору у Мостару 3. октобра биће приређен програм „Стара и Саборна црква у Мостару: свјетионици духа, историје и народног трајања“.
Манифестација ће бити завршена 5. октобра у 19.00 часова у Манастиру Житомислић представљањем „Сабраних дјела проте Марка С. Поповића Родољуба“.
Топ Портал