У Конаку кнегиње Љубице у Београду свечано је отворена изложба „Камени цвијет из Пребиловаца“, аутора Аца Драгићевића и Зорана Чалијe. Ова несвакидашња поставка, кроз 59 осликаних каменова донесених са пребиловачког крша, свједочи о страдању, али и о Васкрсу и вјечном животу овог мученичког херцеговачког села током Другог свјетског рата.
У периоду од 4. до 11. августа 1941. године хрватске и муслиманске усташе починиле су у Пребиловцима један од најгрознијих злочина на простору окупиране Европе. Од укупно 1.004 мјештана, колико их је у селу живјело уочи рата, убијено је више од 800 жена, дјеце и стараца, чиме је затирањем погођено више од 80 процената становништва.
Пристигле пребиловачке каменове осликали су бројни умјетници свих генерација, а стручни умјетнички савјет је за ову поставку одабрао тачно 59 каменова. Њихов број носи дубоку и болну симболику — посвећен је за 59 пребиловачких породица које су у почињеним усташким злочинима потпуно угашене. Поред каменова, поставка садржи и бројне фотографије, документе и друге експонате из Музеја жртава геноцида, међу којима је и карта стратишта убијене српске дјеце на цијелој територији НДХ.
Ако људи ућуте, камење ће проговорити
Изложбу је свечано отворио Његово преосвештенство епископ моравички Тихон, који је пренио благослове и поздраве Његове светости патријарха српског Порфирија, који се тренутно налази у канонској посјети Епархији аустралијско-новозеландској.
Подсјећајући на ријечи Светог јеванђеља по Луки да ће камење повикати ако људи ућуте, владика Тихон је истакао да смо након деценија ћутања и потискивања истине данас свједоци својеврсног чуда Божјег.
— Ево, свједоци смо својеврсног чуда Божјег да је камење заиста повикало и окупило нас. То није обично камење. То камење је благословено и благотворно, јер је у непосредној вези са мјестом гдје је Бог показао своје жртве и гдје су свети дали живот у том историјском тренутку — поручио је владика Тихон, нагласивши да је дужност свих нас да непрестано говоримо и сјећамо се, а не да заћутимо када камење проговори.
Неуништив темељ културе сјећања
Директор Музеја жртава геноцида Бојан Арбутина поручио је да ова изложба представља залог за будућност.
— Ова изложба и ово камење нека буду неуништив темељ нове српске културе сјећања и политике памћења, гдје више никада нећемо дозволити да се наше сјећање бетонира, а наше жртве заборављају, већ ћемо их молитвено прослављати и заједно чувати од заборава.
Један од аутора изложбе, академски сликар Зоран Чалија, навео је да је изложба плод труда и љубави више од стотину умјетника, додајући да је жеља аутора да изложба након Београда крене на своје духовно путовање кроз Српску и Србију — од Пребиловаца, Требиња и Источног Сарајева, преко Новог Сада, Суботице и Зрењанина, све до Грачанице.
Свечаном отварању у Конаку кнегиње Љубице присуствовали су и протојереј Ђорђе Стојисављевић, шеф Кабинета Патријарха српског, министар културе Никола Селаковић, министар правде Ненад Вујић, као и бројни представници херцеговачких завичајних удружења у Београду.
Организатори изложбе су Музеј жртава геноцида и Завичајно удружење „Огњиште“ из Пребиловаца, уз подршку Министарства културе Србије, а у реализацији су учествовали Музеј града Београда, Архив Војводине, Продајна галерија Београд и Секретаријат за културу Града Београда. Изложба ће бити отворена за посјетиоце до краја октобра.
СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА, СРНА И СПЦ