Министарство финансија Републике Српске обезбиједило је буџетска средства за исплате мартовских накнада за кориснике права на мјесечни борачки додатак и инвалиднине у Републици Српској у укупном износу од 24 милиона КМ, како би од сутра почела исплата.

- Сутра ће почети исплата и мјесечне накнаде за март корисницима из вишечланих породица, који су у складу са Законом о подршци незапосленом родитељу четворо и више дјеце остварили то право. Министарство финансија је за исплату обезбједило укупан износ од три милиона КМ, а средства ће од сутра бити дозначена корисницима путем ЈП Поште Српске и путем банака - наводи се у саопштењу министарства финансија.

Министарство финансија обавјештава јавност да ће сутра бити дозначена и средства корисницима за туђу његу и помоћ којим ће бити обухваћена социјална давања на основу Закона о социјалној заштити Републике Српске.

- За ове сврхе у Буџету је обезбјеђен износ од 4,5 милиона КМ - закључено је у саопштењу.

ГЛАС СРПСКЕ

У дане православног Васкрса, које је по Закону о празницима Републике Српске вјерски празник, за вјернике православне вјероисповијести нерадни дани биће 14. април (Велики петак), 16. април (дан Васкрса) и 17. април 2023.године (Васкршњи понедјељак), саопштено је из Министарства управе и локалне самоуправе Српске.

Вјерници православне вјероисповијести имају право на плаћени изостанак са радног мјеста у те дане, наводи се у саопштењу.

Манастир Житомислић прославио је данас своју славу Благовијести, а свету архијерејску литургију служили су епископ јегарски Нектарије и захумско-херцеговачки Димитрије уз саслужење свештенста Епархије захумско-херцеговачке и приморске.

Епсикоп Нектарије честитао је игуману Данилу и братству Манастира Житомислић славу и у име Његове светости патријарха српског Порфирија свештенству и вјерницима пренио патријархове поздраве и молитвене жеље.

Епископ Нектраије у бесједи је говорећи о данашњем празнику Благовештења Пресвете Богородице нагласио да нас овај празник учи да спасење долази кроз смирење. ”Овај празник јесте двојак, Господ постаје човјек да би се ми спасили, а са друге стране он је постао човјек да би нас обожио и спасио од гријеховне пропасти. Стога ставите то у срца ваша, да смирењем задобијамо спасење. Једини начин како можемо допријети до Бога јест угледати се на пресвету дјеву Богородицу. И Он дође радост читавоме свијету и свој твари. Стога кличемо – ‘Радуј се обрадована јер је Господ са тобом, радуј се свих ожалошћених спасење, радуј се јер се тобом обнавља твар, радуј се јер тобом Творац постаје дијете. Нека би Господ дао кроз заступницу нашу пресвету Богородицу, Господ свима, нарочито у овом благословеном периоду поста, да смирења и трпљења да дочекамо преславни дан Васкрсења Христовог”, казао је епископ Некатрије.

Он се након свете архијерејске литургије захвалио владици Димитрију што га је позвао у родну Херцеговину одакле је његово поријекло. ”Иако су моји преко Мостара прешли у Невесиње и Гацко и дошли до Сарајева, ја се овђе код игумана Данила осјећам као код куће”, казао је владика Нектарије.

Владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије захвалио се владици Нектарију који је дошао у Житомислић и Мостар да се помоли и подржи српску заједницу у Мостару и донесе благослов патријарха Порфирија.

”Нека би дао Бог да се ми у овој светој обитељи окупљамо сваке године, сваке литургије и сваког празника, да се молимо Богу, да се молимо мајци Божијој, да отворимо своја срца за благодат Божију и да нам буде као што је било и пресветој Богородици, да буде воља Божија у нама, да се покаже воља Божија дејствена у нашим срцима. Она је и благослов и благодат и свјетлост и љубав и милост и смисао живота, али је она и крст и подвиг и честит живот, она је наш одговор на то. Често та велика љубав Божија у овом свијету буде и знак великог страдања. Да имамо љубав и милост, али када дође крст да се не уплашимо”, казао је владика Димитрије.

Игуман манастира Житомислић Данило казао је да је Манастир Благовештења Житомислић веома значајна светиња. ”Већ двадесет година овај манастир водим како знам и умијем. Дошли смо на светињу која је била потпуно порушена и кроз ових двадесет година смо имали велики задатак, послушање и благослов да обнављамо ову светињу и вратимо у првобитни изглед. То није било лако, али је увијек над нама милост и благодат мајке Божије чији је ово врт и мјесто”, казао је игуман Данило.

Он је подсјетио да је Манастир Житомислић саграђен 1566. године, али да историчари умјетности кажу да је он тада заправо обновљен, јер је породице Милорадовића, чија је то задужбина, 1566. године од невесињског кадије добила дозволу за обнављање манастира, што указује да је на том мјесту и раније постојао храм.

”Од 16. вијека до данас ово је светионик. Светионик који свијетли нашем народу, који свијетли другим народима, свјетионик који баштини велику и значајну културу српског народа. Обновивши ову светињу, ми само настављамо континуитет оних 50 игумана који су овдјe били прије мене и безброј монаха и братства, људи који су се молили, трудили и уграђивали у ову светињу. Трпјели увреде и понижења, несхваћеност и све оно што они људи који богослуже врло често трпе”, навео је игуман.

Он је подсјетио да је један од таквих био и владика Серафим Перовић чији се гроб налази уз манастиру Житомислић уз још тројицу епископа, а који је преминуо прије 150 година. Митрополит Серафим Перовић је основао прву школу у Херцеговини, па онда по цијелој БиХ.

”Данас када прођете овом долином видјећете ову светињу која показује да смо народ који има богату историју и дубоку вјеру утемељену у Христу.

Обновили смо и Музеј који баштини све оно што су монаси прије нас радили, сакупљали иконе, преписивали књиге, доносили дарове са Свете Горе, из Русије, цијелог свијета, направили библиотеку, а кроз историју много пута страдали, од Аустријанаца, усташа и многе војске.

Најљепши свијет нашег манастира су наши Мученици Житомслићки који су пострадали у Другом свјетском рату само зато што су били Срби, зато што су се јавили на попис власти НДХ. Побијени и бачени у јаму Видоња они данас сијају великим сјајем и ореолом мучеништва наши заштитницима наши оци и наши молитвеници пред Богом”, казао је игуман Данило.

Он је подсјетио да су монаси Житомислића кроз историју оснивали школе, сиротишта, бавили се хуманитарним радом и увијек имали осјећај за онога коме је потребна помоћ. ”Покушавамо и ми колико можемо и знамо”, казао је игуман.

”Основали смо и музејску фондацију са циљем да у њој презентујемо, спајамо старо, традиционално и ново. Овдје имамо многе догађаје којима можемо да се поносимо”, казао је игуман Данило.

Након литургије у Музеју манастира Житомсилић одржано је представљање Годишњака музеја Житомислић и изложба фотографија ”Живи Житомисилић” монаха Гаврила Житомислићког.

Годишњак је представила директорица Фондације Музеја Житомсилић Ирина Колак Мандић.

Литургију су присуствовали делегат у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ Сњежана Новаковић Бурсаћ, Томислав Мартиновић, предсједавајући Дома народа Парламентарне скупштине БиХ, Илија Таминџија, посланик у Народној скупштини Републике Српске, начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић, начелник Источног Мостара Божо Сјеран, замјеник предсједника Градског вијећа Мостара Велибор Миливојевић, генерални конзул Републике Србије Васо Гујић, пуковник Владимир Вујовић, командант Другог пјешадијског батаљона и бројне друге званице.

Топ портал