Region
На дан Воздвиждења часног Крста, у недјељу, 27. септембра, у општини Калиновик биће освештан Споменик свим погинулим Србима са простора СПЦО Улошке у ослободилачким ратовима од 1875. године до 1995. године, на Обљу, најављено је из Српске православне црквене општине Улошке из Улога (СПЦО Улошка) и Иницијативног одбора за изградњу споменика свим погинулим Србима са простора СПЦО Улошке у ослободилачким ратовима од 1875. године до 1995. године.
Свету архијерејску литургију у Цркви Вазнесења Христовог на Обљу служиће Његово високопреосвештенство митрополит захумско-херцеговачки и стонско-приморски Димитрије од 9 часова, а у 10:30 часова почиње парастос и освештање споменика.
На споменику су уклесана имена, са годином рођења и смрти, укупно 472 жртве које су пострадале у ослободилачким ратовима од 1875. године до 1995. године.
Од 472 погинулих, 313 страдало је у Другом свјетском рату.
Осим списка погинулих, сачињен је и списак 42 добровољца у ослободилачким ратовима које се водиле Србија и Црна Гора од 1912. до 1918. године, чија имена су такође уписана на споменик.
Инцијативни одбор и СПЦО Улошка добили су благослов Митрополита захумско-херцеговачког и стонско-приморског Димитрија за изградњу споменика.
По добијању благослова, вјерни српски народ поријеклом са простора некадашње Општине Улог, који је разасут по цијелом свијету, прикупио је имена свих страдалих са подручја СПЦО Улошке у ослободилачким ратовима почев од Невесињске пушке (1875), преко Улошког устанка (1882), Великог рата (1914-1918), Другог свјетског рата (1941-1945), па до Одбрамбено-отаџбинског рата (1992-1995).
У прикупљању података коришћени су архивски документи и писана грађа о свим овим ратовима, а посебно архива ФНР Југославије о попису жртава у Другом свјетском рату, архива Калиновачке војночетничке бригаде ЈВуО те подаци добијени од породица, а коначни спискови слати су на провјере код породица.
Притом, иако су припадали Парохији Улошкој, међу жртве из Другог свјетског рата нису убројани мученички страдали житељи села Придворица, њих око 180, који су на Божић 1942. године побијени, а чије страдање је описано у роману "Нож" Вука Драшковића и потоњем филму. Имена ових мученика на вјечност су пописана код Цркве Светог кнеза Лазара у Манастиру Придворица.
“Када смо збројили све српске жртве у Другом свјетском рату са простора Парохије Улошке (око 500), схватили смо да је скоро сваки пети Србин са улошког краја погинуо у том рату. Између осталог, и због тога смо одлучили да подигнемо споменик са именима свих парохијана улошких који су положили своје животе у ослободилачким ратовима од 1875. до 1995. године. За прве међу њима помен чинимо са закашњењем од 150 година, за потоње са кашњењем од 30 и нешто година. Није нам оправдање ни то што смо се раселили са улошког краја јер - има сеоба, смрти нема. Колико нам је познато, на територији под јурисдикцијом Српске православне цркве ниједна црквена општина до сада није подигла овакав споменик”, наводе из СПЦО Улошка и Иницијативног одбора.
На освештању споменика очекује се присуство више стотина људи поријеклом са улошког краја који су се укључили у прикупљање података о страдалима и прикупљање прилога за изградњу споменика, а у оквиру културноумјетничког дијела програма учестоваће етно група “Свети Димитрије” из Невесиња и народни гуслар Александар Таушан.
Почетком наредне године планирано је издавање књиге са детаљним подацима о изградњи споменика, почев од подношења иницијативе, добијања владичанског благослова, прикупљања података о погинулима са прецизним детаљима погибије, прикупљања прилога те свих расхода.
Прилог за изградњу споменика може се уплатити на жиро рачун СПЦО Улошке:
Прималац: Српска православна црквена општина Улошка, Улог бб
Жиро рачун код НЛБ банке бр. 562 1508202185 105
Сврха уплате: Изградња споменика захвалности, покајања, опроштаја и помирења.
Деца из Републике Српске, односно Херцеговине, завршила су вишедневну посету Србији, организовану поводом обележавања Дана српског јединства, слободе и националне заставе.
Деца из Републике Српске, односно Херцеговине, завршила су вишедневну посету Србији, организовану поводом обележавања Дана српског јединства, слободе и националне заставе. Након садржајног боравка, испуњеног бројним сусретима, посетама и дружењем, деца су се јуче вратила у Херцеговину, пуна најлепших утисака из матице Србије.
По доласку у Београд, децу и њихове наставнике дочекао је помоћник министра просвете Иван Ћилерџић, који им је пожелео срдачну добродошлицу и пријатан боравак у Србији.
Током боравка у Београду посетили су Храм Светог Саве, Етнографски музеј, Калемегдан, Београдску тврђаву и Београд на води, упознајући се са најзначајнијим духовним, културним и историјским знаменитостима српске престонице.
Посебну част за децу и њихове наставнике представљао је пријем у Народној скупштини Републике Србије. У недељу их је угостила председница Народне скупштине Ана Брнабић, која им је пожелела добродошлицу и упознала их са историјом, значајем и радом највишег представничког тела Србије.
У оквиру путовања кроз Шумадију и Подунавље, деца су обишла цркву Покајницу и историјски комплекс Радовањски луг, места која чувају успомену на вожда Карађорђа и важне догађаје из српске историје.
У Смедереву су посетила Смедеревску тврђаву и Музеј у Смедереву, где су се упознала са богатом историјом последње српске средњовековне престонице и временом деспота Ђурђа Бранковића. За децу и њихове наставнике приређен је и свечани пријем код начелника Подунавског управног округа.
На централној манифестацији поводом Дана српског јединства, слободе и националне заставе у Пожаревцу, деца су била гости градоначелника Саше Павловића. За њих је уприличен пријем у Градској управи Пожаревца, након чега су обишла Археолошки парк Виминацијум и чувену ергелу Љубичево.
Посебно свечан и незабораван тренутак за све учеснике био је сусрет у Храму Светог Саве, где су децу примили Његова светост патријарх српски Порфирије и министарка за бригу о породици и демографију Милица Ђурђевић Стаменковски. Био је то достојан завршетак њиховог боравка у Србији и сусрет који ће деца дуго памтити.
Ово путовање било је много више од обиласка културних, духовних и историјских знаменитости. Била је то прилика да деца из Херцеговине још боље упознају своје корене, историју и традицију, стекну нова пријатељства и осете да су у Србији међу својима.
Деца су се јуче вратила у Херцеговину богатија за нова знања, пријатељства и успомене које ће дуго носити у срцу. Њихови осмеси и утисци најбоља су потврда значаја оваквих сусрета, који повезују младе нараштаје са обе стране Дрине и чувају свест о припадности једном народу, заједничкој култури, традицији и духовном наслеђу.
Српско јединство најлепше се гради кроз децу, њихово дружење и трајне везе које не познају границе.
Новости
Министарство финансија Републике Српске обавјештава јавност да је почела исплата једнократне помоћи за младе у Републици Српској који су обухваћени одлукама Владе Републике Српске о подршци стандарду ученика у основним и средњим школама јавним и приватним школама у Републици Српској, као и редовним студентима високошколских установа у Републици Српској.
- Одлуком Владе Републике Српске за више од 80.000 ученика основних школа у Републици Српсој биће исплаћена једнократна помоћ од по 100 КМ по ученику, док ће око 35.000 средњошколаца добити по 150 КМ по ученику. Помоћ од 150 КМ добиће и око 22.000 редовних студената, држављана Републике Српске/БиХ који редовно похађају први, други и трећи циклус студија на високошколским установама у Републици Српској који су се пријавили путем апликације на порталу Владе Републике Српске - наводи се у саопштењу Министарства финансија.
Навели су да је за ове потребе обезбијеђена средства у Буџету Републике Српске, а прве исплате почеле су за основне школе које су доставиле податке. Средства ће наредних дана бити исплаћивана сукцесивно по обради достављених података.
- Ово је само једна од мјера подршке младима и породици које реализује Влада Републике Српске.
Влада Републике Српске обезбиједила је бесплатне уџбенике за ученике основних школа у Републици Српској, за које је из буџета издвојено око 12 милиона КМ, док је за превоз ученика обезбијеђено 5,2 милиона КМ - наводи се у саопштењу.
Кажу да ће једнократна подршка ученицима и студентима пружити помоћ родитељима и дјеци за набавку потребног прибора и других потрепштина за почетак нове школске године.
РТРС
Међународна културна манифестација „107. Шантићеве вечери поезије“ биће одржана у Мостару од 27. септембра до 5. октобра 2026. године, у организацији Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ – Градски одбор Мостар и Српског пјевачког и културно-умјетничког друштва „Гусле“.
Овогодишњи програм окупиће пјеснике, књижевнике, научне и културне раднике, музичке и позоришне умјетнике, а посебан дио манифестације биће посвећен обиљежавању 130 година од покретања мостарског књижевног часописа „Зора“, једног од најзначајнијих часописа српске књижевности и културе с краја 19. и почетка 20. вијека.
Свечано отварање 107. Шантићевих вечери поезије биће одржано у недјељу, 27. септембра, у 18.00 часова, у Саборној цркви Свете Тројице у Мостару.
Свечаност ће протећи у знаку великог јубилеја – 130 година од покретања „Зоре“, уз изложбу „130 година ‘Зоре’“ и представљање свечаног издања овог часописа.
У музичком дијелу програма наступиће „Њу ера квартет“ (New Era Quartet) из Трста, који чине Кристина Млинар, виолина и вокал, Теодора Каличанин, виолина, Франческа Сенаторе, виола, Алесандро Пјетро Доре, виолончело, и Пјеркарло Фавро, гитара.
Прије свечаног отварања, у 17.00 часова, на Православном гробљу Бјелушине биће служен парастос Алекси Шантићу и положено цвијеће на пјесников гроб.
Програм ће бити настављен у понедјељак, 28. септембра, у 19.00 часова, у Владичанском двору у Мостару, пјесничком вечери на којој ће учествовати Зоран Костић, Данило Јокановић, Душко Бабић и Милан Ракуљ. Модератор програма биће Његош Вељанчић.
У уторак, 29. септембра, у 19.00 часова, такође у Владичанском двору, биће представљена „Књига о Шантићу“. О књизи ће говорити приређивачи проф. др Душко Певуља и Сања Бјелица Шаговновић, као и проф. др Душко Бабић. У музичком дијелу програма Дарио Лукић представиће албум „Инвизибл“ (Invisible).
Представа „Ожалошћена породица“, у извођењу Народног позоришта Републике Српске, биће одиграна у сриједу, 30. септембра, у 19.00 часова, у Народном позоришту Мостар.
Програм посвећен младим ствараоцима биће одржан у четвртак, 1. октобра, у 18.00 часова, у Парку Алексе Шантића. Након полагања цвијећа на Шантићеву спомен-бисту, у програму „Млади пјесници у част Шантићу“ учествоваће Алмин Шемић, Елмин Шемић, Никола Шаран, Санел Туфекчић, Луна Катарина Каран, Хана Репеша, Емана Табаковић, Маша Стефановић и Марина Гвозденовић. Модератор вечери биће Аљоша Голо. У случају лошег времена, програм ће бити одржан у Владичанском двору.
Шантићеве вечери поезије и ове године излазе изван граница Мостара. У Културном центру „Небојша Глоговац“ у Невесињу, у петак, 2. октобра, у 19.00 часова, биће одржан програм „Невесиње – друга Шантићева кућа“.
У суботу, 3. октобра, у 19.00 часова, у Владичанском двору у Мостару биће приређен програм „Стара и Саборна црква у Мостару: свјетионици духа, историје и народног трајања“. Учествоваће ауторка изложбе Босиљка Грчић и старјешина Саборне цркве у Мостару отац Душко Којић.
Манифестација ће бити завршена у понедјељак, 5. октобра, у 19.00 часова, у манастиру Житомислић, представљањем „Сабраних дјела проте Марка С. Поповића Родољуба“. У програму ће учествовати приређивач о. Марко Гојачић, игуман манастира Житомислић отац Данило и историчар Петар Милошевић.
„Шантићеве вечери поезије“ више од једног вијека чувају успомену на Алексу Шантића и његово стваралаштво, истовремено његујући културу сјећања и повезујући савремене ствараоце, институције и публику. Овогодишња манифестација биће прилика да се Мостар још једном окупи око поезије, културе и трајних вриједности које је Шантић оставио своме граду и народу.
Организатори позивају грађане Мостара, љубитеље поезије и културе, као и све поштоваоце лика и дјела Алексе Шантића, да присуствују програмима и заједно увеличају 107. Шантићеве вечери поезије.
Организатори поручују да је улаз за све програме бесплатан и захваљују се покровитељима који подржавају „Шантићеве вечери поезије“, првенствено предсједнику Републике Српске, Влади Републике Српске, Управи за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, Министарству културе Србије, Министарству културе ФБиХ, Граду Мостару, Влади Херцеговачко-неретванског кантона /ХНК/, Tуристичкој заједници Града Мостара, општини Невесиње. Посебну захвалност истичу за пријатеља ове манифестације компанију „М:тел“, те медијске покровитеље – Новинску агенција Републике Српске – СРНА, „Дневни лист“, „Tоп портал“ и „Бљесак.инфо“.
