Region
Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије истакао је данас да вјерни народ, доласком у Пребиловце, чува српско достојанство и зна да су мученици Господњи нада и залог обнове једног народа.
“Хвала Богу што имамо мученике – дај Боже да немамо мучитеља у нашем народу и онда ћемо имати перспективу и наћи свој пут пред Богом”, рекао је епископ Димитрије у бесједи након Свете архијерејске литургије у Храму Христовог васкрсења у Пребиловцима код Чапљине, гдје се данас прослављају Свети пребиловачки и доњохерцеговачки мученици и обиљежава 85 година од злочина над српским народом у овом селу и доњој Херцеговини.
Митрополит Димитрије напоменуо је да треба знати цијенити ту жртву и тајну љубави Божије, која је необјашњива.
“Да долазимо на ово мјесто и да се радујемо. Благо нама што имамо светитеље из нашег рода”, рекао је митрополит Димитрије.
У бесједи је владика говорио о љубави Божијој, која је, како је истакао, толико велика да хоће да има вјечну заједницу са створењем својим.
“Он је ту љубав показао на крсту и васкрснувши дао нам наду у живот вјечни, наду да та љубав никад не престаје и неће престати”, рекао је владика Димитрије.
Епископ Димитрије је рекао да би се све цркве и манастири, сва мјеста гдје се служи литургија, могли звати Љубостиња, као стан љубави небеске, Божије, као манастир који је кнегиња Милица направила у спомен љубави небеске.
“Љубави вјечном су живјели сви свети у роду нашем, а и Свети мученици пребиловачки. Нека би дао Бог да пламен те љубави дотакне и наша срца”, рекао је епископ Димитрије и захвалио за долазак Његовом високопреосвештенству митрополиту дабробосанском Хризостому, као и владикама Кирилу и Пајсију.
Владика Димитрије благословио је вјернике и пожелио да им срца постану чиста огледала љубави Божије, те посебно захвалио и министру у Влади Србије Ненаду Поповићу, који је, како је рекао, уз остале вјернике помогао изградњу конака.
“Мјештани Пребиловаца долазе и чувају своје село, неки ту живе. Нека им Бог да сваког благослова, да Бог да да почну и дјеца да се рађају”, рекао је епископ Димитрије.
Помен у Пребиловцима сваке године окупља потомке жртава, вјернике и бројне званичнике, с циљем очувања историјског памћења и одавања поште невиним страдалницима.
Помену у Пребиловцима данас су, између осталих, присуствовали министар без портфеља у Влади Србије задужен за међународну економску сарадњу и друштвени положај цркве у земљи и иностранству Ненад Поповић, генерални конзул Србије у Мостару Васо Гујић, посланици у Народној скупштини Републике Српске, представници источнохерцеговачких општина и бројни вјерници из Херцеговине.
Масакр у Пребиловцима почињен је између 6. и 11. августа 1941. године. Под командом усташког командант Ивана Јовановића Црног убијено је 830 становника села, углавном жена, дјеце и стараца.
Већина је жива бачена у јаму Голубинку код Шурманаца, недалеко од Међугорја, док су остали убијени на другим мјестима. У погрому је потпуно угашено 57 пребиловачких породица, из којих није остао ниједан преживјели члан.
Пребиловачке жртве дио су укупног страдања српског народа доње Херцеговине, гдје су усташе током 1941. године убиле хиљаде цивила. Посмртни остаци више од 4.000 Срба извађени су 1990. и 1991. године из 13 крашких јама у Херцеговини и 4. августа 1991. године сахрањени у спомен-костурницу у Пребиловцима.
Деценијама након Другог свјетског рата ови злочини били су прећуткивани. Ексхумације нису биле дозвољене, а 1961. године отвори јама у које су бацане српске жртве забетонирани су, чиме је додатно онемогућено достојанствено обиљежавање страдања и сахрана посмртних остатака.
Први парастос пребиловачким мученицима код Шурманаца служен је тек 1990. године, када је покренута и акција ексхумације. Међутим, већ наредне године услиједило је ново страдање. У јуну 1992. године, током операције “Чагаљ”, припадници ХОС-а и ХВО-а минирали су Спомен-храм са криптом у којој су биле положене кости више од 4.000 српских жртава из Херцеговине, чиме је оскрнављено једно од највећих српских стратишта.
Након повратка српског становништва у Пребиловце послије 2000. године, преостали дијелови моштију пажљиво су прикупљени, а изградњом новог Храма Христовог Васкрсења поново су положени у његову крипту.
Храм Христовог Васкрсења освештан је 2015. године као спомен-светиња подигнута у знак сјећања на око 4.000 Срба доње Херцеговине које су усташе убиле у Другом свјетском рату. Исте године Српска православна црква канонизовала је пребиловачке и све херцеговачке мученике пострадале од усташа, а њихов празник обиљежава се 6. августа, у дане када је 1941. године извршен покољ над становницима села.
Храм је изграђен по узору на Цркву Христовог гроба у Јерусалиму, симболу васкрсења и побједе живота над смрћу. Подигнут је уз помоћ предсједника Српске Милорада Додика и институција Републике Српске, донација Срба из дијаспоре и бројних вјерника, као трајни спомен на невино пострадале.
Пребиловци данас представљају мјесто молитве, сјећања и опомене. Јапански лист “Асахи Шимбун” уврстио је ово херцеговачко село међу мјеста која су претрпјела највећа страдања у 20. вијеку, сврставајући га на четврто мјесто по размјерама трагедије у односу на број становника. Обиљежавање у Пребиловцима сваке године окупља потомке жртава, вјернике и бројне званичнике, с циљем очувања историјског памћења и одавања поште невиним страдалницима.
Топ портал
У Републици Српској сутра ће почети исплата јулских пензија за које је у републичком буџету обезбијеђено укупно 180.000.000 КМ, потврђено је из Министарства финансија Републике Српске.
- Ребалансом буџета Републике Српске у 2026. години је за исплату пензија и побољшање материјалог положаја најстарије популације планирано укупно 2.229.200.000 КМ, што је више за 264,5 милиона КМ у односу на средства исплаћена за ову категорију становништва у претходној години - наведено је у објави на "Инстаграм" налогу Владе Републике Српске.
Из Владе су подсјетили да су у 2026. години два пута извршена усклађивања пензија, у јануару редовно и у јулу ванредно, чиме ће повећање у овој години укупно износити 10 одсто.
- На основу посљедње одлуке о ванредном усклађивању општег бода, пензије се од августа повећавају за 3,55 одсто у односу на обрачун за јул - навели су из Владе Српске и поручили да ће и убудуће водити рачуна о побољшању материјалних услова и стандарда најстарије популације, пратећи њихове потребе и буџетске могућности.
У четвртак ће у Храму Христовог Васкрсења бити служена Света архијерејска литургија, а након тога биће уприличена трпеза љубави.
Обиљежавање организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.
Предсједник Милорад Додик рекао је да су Пребиловци херцеговачко село које обавезује, опомиње и позива да никад не заборавимо, иако су му усташки крвници и џелати намијенили потпуно уништење и затирање живота, изјавио је
Указао је да су у овом страшном покољу угашена 54 српска огњишта, 54 домаћинства која су вијековима ту била. Додик је нагласио да сјећање није освета, већ дуг према прецима који нису имали прилику да остаре, да одгајају дјецу, да сањају будућност, али и дуг према историји, која нас учи да заборав отвара врата понављању злочина.
Усташе су масакр у Пребиловцима починиле између 6. и 11. августа 1941, под командом Ивана Јовановића Црног. Већина је жива бачена у јаму Голубинку, док су остали убијани на лицу мјеста.
Једина особа која се спасла и жива изашла из школе у Пребиловцима била је Мара Булут.
Према њеним ријечима, усташе су вадиле бебе из колевки и разбијале дјечије главе о зид школе пред очима мајки.
Само у Пребиловцима убијено је 830 Срба, док из 57 породица нико није преживио погром.
Стана Арнаут била је учитељица у Основној школи "Краљ Милутин" у Пребиловцима и њена једина "кривица" била је што није жељела да се одвоји од својих ђака када су је усташе тог августа, 1941. године мучиле на столици, иживљавали се над њом и на крају је испред школе и убили.
Учитељица Стана је послије силовања и мучења, заклана, а ужасну смрт доживјели су и њени ученици.
На простору Херцеговине било је око 110 стратишта, од којих су већина биле крашке јаме попут Голубинке, Корићанке, Јагодњаче, Пандурице, Ржаног дола и многих других.
Злочин у Пребиловцима је у бившој Југославији прикриван, а 1961. године јаме у које су бацани Срби су забетониране.
Откопавање 13 јама на подручју доње Херцеговине почело је 1990. године, а кости више од 4.000 Срба 4. августа 1991. године су сахрањене у спомен-костурницу у Пребиловцима.
У јуну 1992. године током офанзиве "Чагаљ" припадници ХОС-а и ХВО-а минирали су спомен-костурницу.
Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима саграђен је и освештан 2015. године у знак сјећања на око 4.000 Срба доње Херцеговине које су усташе убиле у Другом свјетском рату, а Српска православна црква је исте године канонизовала те жртве.
Овај празник установљен је у календару на датум када су усташе 1941. године звјерски убиле више од 850 мјештана овог села, углавном жена и дјеце и бациле у јаму у Шурманцима надомак Међугорја.
По повратку Срба у Пребиловце послије 2000. године, остаци костију су сакупљени, а по изградњи Храма Васкрсења Христовог почивају у његовој крипти.
Храм у Пребиловцима саграђен је уз помоћ тадашњег предсједника Српске Милорада Додика и захваљујући донацијама Срба у дијаспори.
Јапански лист "Асахи Шимбун" сврстао је Пребиловце на четврто мјесто по страдању у 20. вијеку.
Размјере усташке бестијалности навеле су италијанског генерала Алесандра Лузана да пошаље детаљан Мусолинију извјештај о злочину над Пребиловчанима.
У писму је Лузано истакао да је учитељица Стана Арнаут силована пред њеним ђацима и да су чак и дјевојчице од осам година биле силоване. Лузано је био згрожен чињеницом и да је у злочину учествовао и један свештеник Римокатоличке цркве.
Извор: РТРС/СРНА
Општина Источни Мостар прославила је данас своју крсну славу, Свету Огњену Марију, окупивши на саборовању на Зијемљима вјернике, званичнике и госте из цијеле Херцеговине. Свечаност је протекла у знаку молитвеног сјећања на српске мученике, али и у атмосфери оптимизма због започетих инфраструктурних пројеката.
Празнично богослужење у Цркви Светих мученика служили су свештеници Небојша Радић, Милан Бужанин, Александар Грчић и Дејан Ивановић, уз саслужење ђакона Милоша Јањића.
Након свете тајне причешћа, код Спомен обиљежја служен је парастос за погинуле борце у долини Неретве у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату. Вијенце и цвијеће положиле су делегације општина Источни Мостар и Невесиње, Општинске борачке организације, Трећег пјешадијског РС пука и Организације старјешина Војске РС.
Повлачећи паралелу између страдања светитељке и српских хероја, свештеник Милан Бужанин је нагласио да су борци чија су имена исписана на спомен обиљежју мученички постарадали ради српског рода, као што је Света мученица Марина пострадала јер није хтјела да се одрекне хришћанске вјере.
„Да се увијек сабирамо на овом мјесту и да се сјећамо свих њих, а у славу свете великомученице Марине. Нека Господ заступничким молитвама свих мученика из рода нашег благослови све нас и да нам снаге да се и даље окупљамо у овој малој и лијепој општини,“ поручио је Бужанин.
Славски обред и ломљење славског колача обављени су у Мјесном дому, гдје је начелник општине Божо Сјеран упутио ријечи добродошлице гостима, међу којима су били народни посланици, представници општине Невесиње, Полицијске управе Требиње, Трећег пјешадијског РС пука, борачких организација проистеклих из Отаџбинског рата и директори јавних предузећа.
Начелник Сјеран је истакао да је путна инфраструктура кључни приоритет за општину Источни Мостар.
„Захваљујући Влади РС, која је одобрила 600.000 КМ, прошле године је започета рехабилитација пута према Невесињу. Дионица од 1,5 километара је спремна и наредних дана креће асфалтирање“, најавио је Сјеран.
Према његовим ријечима, од Министарства финансија РС обезбијеђено је додатних 800.000 КМ за наставак радова према Невесињу, док је за модернизацију пута према Руишту осигурано 250.000 КМ. Такође, општина је успјешно обезбиједила оптички кабал и брзи интернет за своје становнике.
Прогодне здравице уз честитке општинској управи одржали су начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић и народни посланици Илија Таминџија и Огњен Куљић.
У Мјесном дому приређена је трпеза љубави.
