Влада Републике Српске усвојила је данас Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца Одбрамбено–отаџбинског рата Републике Српске којим се повећава основица за борачки додатак са четири на четири и по КМ, а за инвалиднине ће бити 1.100 КМ.

- Измјене су услиједиле због Уставног суда који је констатовао да је један члан неуставан јер долази до мијешања извршне и законодавне власти - навео је министар рада и борачко-инвалидске заштите Радан Остојић.

Он је поручио да ће се у овом закону први пут појавити рјешење за припаднике Војске Републике Српске који нису имали ријешен статус, а послије 30 година су нађена одређена рјешења.

- Регулисано је и да дјеца са два погинула родитеља у Одбрамбено-отаџбинском рату имају статус породице погинулог борца и да им се уведе новчано примање - истакао је Остојић.

Борци са 65 година и више, и нису способни за рад, а не могу да остваре право на пензију, поред борачког додатка имаће још једно примање.

Остојић је истакао да основица за обрачун за борачки додатак ће се повећати са четири на четири и по КМ, а основица за инвалиднине и личне и породичне биће 1.100 КМ.

Додао је да ће бивши припадници војске РСК на територији Републике Српске бити уведени у регистар и имаће права на примања.

РТРС

Манастир Житомислић данас је прославио своју крсну славу – Благовијести, а свету литургију служио је јеромонах Киријак из Манастира Крка, уз саслужење братства Манастира Житомислић и херцеговачког свештенства.

У Манастир Житомислић данас се, као и сваке године на Благовијести, слио велики број вјерника из долине Неретве и источнохерцеговачких општина, међу којима су били и припадници Оружаних снага БиХ, генерални конзул Републике Србије у Мостару Васо Гујић, начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић, посланик у Народној скупштини Републике Српске Илија Таминџија, представници Општине Билећа, посланик у Народној скупштини Републике Српске Веселин Вујовић и многи други.

Игуман манастира Житомислић Данило Павловић захвалио се свима који су данас били у Житомислићу и у заједништву прославили овај велики празник, посебно свештенству које је дошло издалека у Мостар да увелича ово славље.

Игуман Данило је у бесједи подсјетио на значај празника Благовијести, казавши да је то празник који најављује догађај спасења.

„Ово је празник већи од многих. Благовјештење је почетак нашег спасења. Благовијести се никада не премјештају. Сада падају у Велику седмицу. Ово је извор свега. Ово је празник који мијења историју читавог свијета. Шта је промијенило историју свијета, ако не то да је Бог постао човјек? Да је Бог узео на себе пуну људску природу, дошао међу нас људе, постао једнак нама – и све из једног разлога због превелике, божанске и необјашњиве љубави“, рекао је игуман Данило.

Говорећи о судбини и нашим одлукама, игуман Данило подсјетио је на ријечи Богородице: „Ево слушкиње Господње, нека ми буде по ријечи твојој“, нагласивши да ни сама Богородица није могла у потпуности разумјети тајну спасења, али је вјеровала.

„Данас се Бог зачиње… Ово је празник који мијења историју свијета и доноси Бога у овај свијет. То је оно на чему треба да будемо захвални – што је Бог дошао међу нас и постао као ми, да би нас учинио једнакима себи, без обзира на то какви смо. Бог рачуна на нас и долази због превелике своје доброте и љубави. Бог је Отац који нас воли толико да је спреман да пошаље Сина свога“, рекао је игуман Данило.

Напоменуо је да се налазимо у Великој седмици страдања, у којој свједочимо тој љубави и страдању Сина Божијег, који је поднио неправду, био осуђен, исмијан и безразложно разапет, те да је Његов пут – пут спасења.

Благовијести су у Житомислићу велики традиционални сабор који окупља вјернике из цијеле Херцеговине. Ове године обиљежава се и 21 година од обнове и освећења манастира Житомислић.

Манастир Житомислић један је од најзначајнијих манастира, не само у Херцеговини већ и у читавој БиХ, по својој богатој историји и културном утицају кроз вијекове.

Манастир Житомислић одувијек је био духовни и културни центар Срба у долини Неретве, а његова историја уједно је и историја сваког човјека са ових простора.

„Овај манастир је свједок страдања и васкрсења нашег народа. Био је до темеља порушен, али је из тог страдања изникло нешто још љепше и боље, захваљујући свима нама, посебно људима који овђе живе“, поручио је раније игуман Данило.

Манастир Житомислић саграђен је 1566. године, исте године када и Стари мост у Мостару. Задужбина је породице Милорадовић, која је те године од невесињског кадије добила дозволу за обнову манастира, што указује на то да је на том мјесту и раније постојао храм.

Порушен је до темеља 1992. године, а његова обнова почела је 2002. и завршена 2005. године, када га је освештао блаженопочивши патријарх српски Павле, као прву православну богомољу обновљену у долини Неретве након посљедњег рата. У склопу манастира 2019. године отворен је и музеј, који посједује значајну збирку умјетнина, рукописних књига из периода од 14. до 16. вијека и икона које датирају из 16. вијека, као и многе друге вриједне експонате.

Манастир, осим на Благовијести, окупља православне вјернике Херцеговине и на празник Светих свештеномученика житомислићких, 26. јуна.

Топ Портал