Region
Борачка организација Републике Српске обавјештава јавност, а посебно припаднике борачких категорија да су у Службеном гласнику Републике Српске објављене измјене и допуне Закона о обавезном здравственом осигурању, чиме су борачке категорије коначно ослобођене досадашње обавезе плаћања плаћања партиципације за лијечење у износу од 10,2 одсто њихове сразмјерне пензије.
- Наведене измјене Закона ступиће на снагу за осам дана након чега ће све борачке категорије – демобилисани борци, породице погинулих бораца и ратни војни инвалиди бити ослобођени ове врсте плаћања. Измјена Закона такође се односи и на цивилне жртве рата или жртве ратне тортуре - наводи се у саопштењу БОРС-а.
Подсјећају да је, поменуте измјене Закона усвојила Народна скупштина Републике Српске на сједници 9. јула ове године, а након што је Борачка организација припремила приједлог измјена Закона и покренула иницијативу да их институције Републике Српске разматрају и усвоје.
- На овој измјени Закона Борачка организација Републике Српске је радила и за исту се борила више од годину дана. Примјећено је у задње вријеме, а везано за предстојеће изборе, да појединици злоупотребљавају овакве и сличне информације код припадника борачких категорија и користе их за личну промоцију. Позивамо их да се престану бавити личном промоциом на рачун туђих резултата и да се, ако желе, укључе у рад и дају свој допринос у побољшању положаја борачких категорија - навели су из БОРС-а.
РТРС
Помоћник министра пољопривреде, шумарства и водопривреде Саша Лалић рекао је да ће Влада Српске, у складу са својим могућностима, помоћи домаћинствима у Невесињу и Берковићима који су претрпјели штету у јаком невремену које је у уторак погодило ово подручје.
- У сриједу смо већ били на терену. Министрка Анђелка Кузмић и ја смо обишли Невесиње и Берковиће. У Невесињу је штета на објектима и аутомобилима пуно већа него штета на усјевима. У Берковићима је обрнута ситуација, највећим дијелом су страдали пољопривредне културе, поврће, доминантно паприка и лубеница. Разговарали смо исто вече и са премијером Савом Минићем и Влада ће стајати иза произвођача и иза свих својих грађана. У складу са својим законским и финансијским могућностима ће одреаговати. Рекли смо народу да морамо да наставимо да гледамо напријед - рекао је Лалић за РТРС.
Он је навео да невријеме оваквих размјера није било очекивано, подсјећајући да је суперћелијска олуја 2023. погодила сјевер Републике Српске.
- Имамо упозорење Хидрометеоролошког завода да се у нејдељу можда нешто слично може дешавати, али искрено се надам да се неће поновити. Не постоји стоодстотни систем заштите, морамо наставити улагања и модернизацију заштите, унапређење пољопривреде, осим осигурања пољопривреде - навео је Лалић.
Он је рекао да се мора пронаћи начин за осигурање пољопривредних култура, с обзиром да су осигуравајуће куће ове године одбиле осигурање.
- Треба наћи начин, моделе и договоре са осигуравајућим кућама које су имале одређене проблеме па нису хтјеле на појединим подручјима да осигурају одређене производње, да видимо како да обезбиједимо осигурање. Кад се деси оваква штета, нико је не може стоодстотно надокнадити. Све ћемо сагледати, Влада ће сигурно одреаговати у складу са законским и финансијским могућностима - поручио је Лалић.
Предсједник Владе Републике Српске Саво Минић поручио је да ће након снажног невремена у Херцеговини институције Републике Српске бити уз своје пољопривреднике и пружити сву неопходну подршку.
Минић је навео да је снажно невријеме праћено градом, које је данас захватило Херцеговину, оставило посљедице на појединим подручјима.
Он је додао да су надлежне службе одмах реаговале, али да је олујни систем био изузетно снажан и кретао се великом брзином.
- Због тога је неопходно да након обиласка терена и процјене на лицу мјеста утврдимо стварне размјере штете и предузмемо одговарајуће мјере - написао је Минић на друштвеној мрежи Икс.
Он је најавио да ће ресорни министар /министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Анђелка Кузмић/ сутра обићи погођена подручја Херцеговине, разговарати са пољопривредним произвођачима и надлежним службама.
- Институције Републике Српске биће уз своје пољопривреднике и пружити сву неопходну подршку - истакао је Минић.
Снажно невријеме погодило је данас подручје Невесиња и Берковића.
РТРС
Министарство привреде и предузетништва Републике Српске обавјештава све привредне субјекте да рок за подношење захтјева за подстицај за повећање плата почиње данас, 18. јула и трајаће до 18. септембра 2026. године. Додјела подстицаја за повећање плате односи се на обрачунски период од 1. јануара до 31. децембра 2025. године.
Захтјев за подстицај за повећање плате подноси се у електронској форми, путем апликације "е-Подстицај" и у писаној форми.
Директан линк за приступ апликацији постављен је на почетној страници званичног сајта Министарства привреде и предузетништва. Електронски поднесен захтјев са додијељеним бар-кодом потребно је одштампати, потписати и доставити Министарству привреде и предузетништва.
Подстицај за повећање плате обухвата додјелу дијела новчаних средстава по основу више плаћених доприноса на повећање плате радника у обрачунском периоду у односу на доприносе који су за тог радника плаћени на почетни износ плате.
Повећање плате је разлика исплаћене плате раднику у односу на почетни износ плате утврђене у прописаном обрачунском периоду.
Право на подстицајна средства за повећање плата радника остварују привредна друштва и предузетници који су у обрачунском периоду од јануара до децембра 2025. године извршили повећање плата запослених у односу на почетни износ плате и који испуњавају опште и посебне услове прописане Законом о подстицајима у привреди Републике Српске.
Почетни износ плате представља просјечну исплаћену плату радника у календарској години која претходи обрачунском периоду. Министарство привреде и предузетништва у сарадњи са Пореском управом Републике Српске спроводи поступак додјеле овог подстицаја.
За подстицај за повећање плате планирана су средства буџетом Републике Српске на позицији– Субвенције на име подстицаја за повећање плата радника у укупном износу од 17,6 милиона КМ.
РТРС