Region
Електроенергетска мрежа на подручју Херцеговине је стабилна и у задовољавајућем стању након пожара који су током љета захватили ову регију, изјавио је Срни директор предузећа "Електрохерцеговина" Огњен Kуљић.
Он је напоменуо да је у протекла два мјесеца евидентирана велика штета на далеководима, посебно на подручју Требиња, Невесиња и Гацка, гдје су изгорјели или оштећени дрвени стубови.
"У рекордном року замијенили смо више од 100 стубова и обезбиједили редовно напајање потрошача. Накнадно смо санирали и стубове који нису одмах реметили снабдијевање, али нисмо могли дочекати зиму са таквим стањем", рекао је Kуљић.
Он је додао да је тренутно стање мреже задовољавајуће, што је потврђено и техничким показатељима, односно параметрима који говоре о броју и трајању прекида.
"Према тим параметрима, имамо силазну путању по броју прекида и трајању прекида по потрошачима, тако да генерално можемо бити задовољни", рекао је Kуљић.
Према његовим ријечима, губици у систему су под контролом и у оквиру прописаних вриједности.
"У августу смо имали губитке од 7,38 одсто, а кумулативно за осам мјесеци 8,40 одсто, што је испод дозвољеног нивоа од 8,92 одсто. То је један од показатеља редовног улагања у мрежу", рекао је Kуљић.
Он је додао да се до краја године очекује одлука регулатора о висини цијене мрежарине.
"Прошле седмице смо имали расправу код регулатора, то је редовни тарифни поступак који се одвија у складу са законом и очекујемо да ће у редовном поступку бити одобрени наши захтјеви", навео је Kуљић.
Он је нагласио да би одобрење регулатора обезбиједило финансијску стабилност предузећа, односно довољано средстава за инвестиционо одржавање и исплату плата запосленима.
"Узимамо у обзир и повећања трошкова, попут минималне цијене рада и осталих ставки које утичу на пословање. Очекујемо да ћемо у складу са одобреним средствима која се у оквиру тарифног поступка проводе обезбиједити финансијску стабилност", закључио је Kуљић.
СРНА
У Републици Српској данас је почела редовна исплата права из система дјечије заштите за август, саопштено је из Фонда за дјечију заштиту Српске.
Августовска исплата додатка на дјецу обухвата 17.386 корисника, односно 10.163 корисника/родитеља за прво, друго, треће и четврто дијете, као и за дјецу из вулнерабилних категорија. За исплату овог права обезбијеђено је 2.619.025 КМ.
Материнским додатком обухваћене су 3.648 породиље, а за исплату овог права издвојено је 1.481.088 КМ.
Право на пронаталитетну накнаду за трећерођено и четврторођено дијете остварило је 158 мајки, односно 117 трећерођене и 47 четврторођене дјеце. За исплату овог права издвојено је 91.350 КМ.
За исплату права на помоћ за опрему новорођенчета издвојено је 3437.000 КМ за 672 породиље, односно 686 дјеце/новорођенчади.
Исплатом за август за право на накнаду родитељу-његоватељу или његоватељу издвојено је 296.856 КМ.
Документарна изложба „Од Невесињске пушке до Солунског фронта“ ауторке Наташе Глигорић, а на чијем је припремању као стручни сарадник учествовао и историчар Ненад Урић, отворена је синоћ у Дому културе у Гацку.
Публика има прилику да погледа 27 паноа, на којима је приказан херојски – животни пут харамбаше и јунака Пера Тунгуза, који је свој живот посветио слободи српског народа, од првих устаничких дана 1875. године до пробоја Солунског фронта 1918. године.
Ауторка изложбе Наташа Глигорић је праунука славног харамбаше Пера Тунгуза, а истакла је да је ова узложба раније приказана у Београду, Требињу и Невесињу.
„Будући да сам прауника Пера Тунгуза хтјела сам да на свој начин допринесем великом јубилеју, који ове године обиљежавају Република Српска и Србија, наравно ријеч је о Невесињској пушки“, додала је она.
Према њеним ријечима, на паноима је приказан животни пут харамбаше Пера Тунгуза и прати његову судбину.
„Кроз његову биографију се преламају најважнији догађаји из српске историје друге половине 19. и почетка 20. вијека. Дакле, Невесињска пушка, Улошки устанак и Велики рат. Перо је свједок једне континуиране борбе српског народа за ослобођење, уједињење, за свој национални идентитет, очување језика, писма и традиције“, рекла је Глигорић.
О харамбаши, његовим дјелима и значају знамените личности, али и чињеницама које су мање познате говорио је историчар Милан Никчевић. Изложбу је отворио професор Радомир Вучковић, који се такође осврнуо на историјску личност, посебно поздравивши потомке Пера Тунгуза као и саму ауторку.
Све присутне поздравио је и народни гуслар из Невесиња Милош Паровић стиховима пјесме „Невесињски сердар Перо Тунгуз“.
Водитељ програма била је Бојана Петковић.
Осим историјског приступа и доношења документарних података и чињеница, ова изложба је знак и дубоког поштовања према породичним, традиционалним и непроцјењивим вриједностима укоријењеним у нашем народу.
Општина Гацко