Пребиловачки храм Васкрсења Христовог обележио је Свете мученике Пребиловачке и све Херцеговине и 84. годишњицу једног од најсуровијих злочина почињених над српским народом.

Литургију су служили Његово Преосвештенство Митрополит захумско-херцеговачки Димитрије, дабробосански Хризостом, будимљанско-никшићки Методије и Његово Преосвештенство Епископ диоклитски Пајсије.

У својој проповеди, митрополит Хризостом је подсетио на прогон хришћана кроз векове, њихово страдање, мучење и васкрсење.

„Сам Господ Исус Христос је предан мукама и страдањима. Тајна мучеништва и човечности значи сведочење. Мученици Пребилова и Доње Херцеговине су страдали у најтежем времену, у времену мучеништва када је човек престао да буде човек и постао опасна звер. Нажалост, кад год дођемо овде на ово свето место, размишљамо и о тајни злочина. Могуће је да човек у једном тренутку постане звер и да почини монструозне злочине као овде. Наша прекјучерашња браћа су починила геноцид над српским народом, не само овде него из Јасеновца и Јадовна и хиљада других стратишта“, рекао је владика Хризостом.

Подсетио је на злочин који се догодио у Херцеговини пре 84 године, али и на злочине почињене над мученицима касније, попут бетонирања јама током комунистичког режима, али и Божје промисли када су посмртни остаци вађени из мрачних јама.

„Овде смо доживели васкрсење. Васкрсење је јаче од смрти и то се овде показало. Васкрсли су мученици Пребиловаца и Доње Херцеговине. Славимо оне који су страдали за Христа, али и за наш народ. Они су наша слава и круна наше славе. Народ без мученика и Црква без мученика нису Црква. То је богатство Цркве, као што је Господ показао својим примером“, рекао је владика Хризостом.

Владика каже да ништа није изгубљено и да је све сачувано силом Божјом, али да је важно неговати културу сећања и држати се молитве и јединства.

Владика је позвао на љубав према ближњима и свим људима, и на молитву и јачање вере.

Митрополит захумско-херцеговачки Димитрије, обраћајући се верницима у Пребиловцима, рекао је да се данас навршава десета годишњица обнове цркве на овом месту. Сетио се покојног владике Атанасија, који је обновио веру и цркве у Херцеговини, као и владике Григорија, који је наставио његов пут, и бројних свештеника који су овде боравили од рата.

Он је захвалио владикама који су дошли у Пребиловце и верном народу који чува успомену на Пребиловце и мученике Пребиловца и Доње Херцеговине, и који овде доводе и крштавају децу и уводе их у веру на овом месту.

„Само у светој тајни литургије уткани су наш живот, слобода и љубав. Само у тој тајни познајемо тајну мученика који су живи пред Богом и који нас овде сабирају“, рекао је митрополит Димитрије.

Подсетимо се да се ове године навршава десета годишњица освећења Храма Васкрсења Христовог у Пребиловцима, који је уништен у последњем рату. У четвртак, 9. маја 2013. године, у Владичанском двору у Мостару потписан је уговор о изградњи спомен-храма Васкрсења Христовог у Пребиловцима, а Његова Светост патријарх српски Иринеј освештао је обновљени Храм Васкрсења Христовог 2015. године.

Алекса Драгићевић, председник Месне заједнице Пребиловци, подсетио је на освећење храма, додајући да данас Пребиловчани живе и осећају велику благодат и радост.

„Имали смо преко сто хиљада верника у последњих десет година. Мало се зна о нашим стратиштима, али ови наши мученици сами призивају вернике. Ово је најмученије село у Европи. Све жене и деца су овде убијени. Нису само једном страдали, страдали су и за време комунизма када су их бетонирали, страдали су и у последњем рату када су им мошти миниране, а после тога су страдали када је преко њихових моштију направљена депонија смећа“, рекао је Драгићевић.

Рекао је да у Пребиловцима има живота, да има живота али и проблема. Подсетио је да ће се у Пребиловцима градити студентски дом, као и спортски терени. У Пребиловцима тренутно живи 40 повратника, који се надају већем повратку када се на овом месту изгради манастир. Подсетио је и да још увек немају водовод у селу и да се надају да ће се испунити обећања која су добили у вези са тим.

Данило Арнаут, потомак учитељице Стане Арнаут, рекао је да је његова тетка предавала у Добрањама и Габелама, а након тога у Пребиловцима. Каже да му је отац причао да је тетка силована, а затим заклана, али и да је пре тога мучена. Каже да му је ово село све на свету и да овде сваки пут оставља душу. Данас је слику своје тетке донео у Пребиловце и поклонио је Библиотеци Стане Арнаут.

Обележавању овог значајног догађаја за Херцеговину присуствовао је велики број верника, као и Ненад Поповић, министар без портфеља задужен за међународну економску сарадњу и друштвени положај цркве у земљи и иностранству у име Владе Републике Србије, и Александар Ђедовац, директор Фонда за избеглице, расељена лица и сарадњу са Србима у регионима. Присутни су били и градоначелници општина Источна Херцеговина, Невесиње Миленко Авдаловић, Гацка Вукота Говедарица, Билећа Миодраг Парежанин, Источни Мостар Божо Сјеран, као и Бошко Томић, изасланик српског члана Председништва БиХ Жељке Цвијановић.

Усташки масакр у Пребиловцима почињен је између 6. и 11. августа 1941. године, под командом Ивана Јовановића Црног. Већина је жива бачена у јаму Голубинка, док су остали убијени на лицу места.

У Пребиловцима су сахрањени остаци више од 4.000 Срба из Херцеговине који су убијени у Другом светском рату и бачени у 13 јама, а само у Пребиловцима је убијено 830 Срба, углавном жена и деце, док нико из 57 породица није преживео погром.

Овај злочин је заташкаван у бившој Југославији, а 1961. године јаме у које су бачени Срби су забетониране.

Ископавање 13 јама на подручју Доње Херцеговине почело је 1990. године, а кости више од 4.000 Срба сахрањене су у спомен-костурници у Пребиловцима 4. августа 1991. године.

У јуну 1992. године, током офанзиве „Чагаљ“, припадници ХОС-а и ХВО-а су минирали спомен-костурницу.

По повратку Срба у Пребиловце после 2000. године, остаци костију су сакупљени, а након изградње Цркве Васкрсења Христовог, почивају у њеној крипти.

Храм је изграђен и освештан 2015. године у знак сећања на око 4.000 Срба из Доње Херцеговине које су усташе убиле у Другом светском рату, а Српска православна црква је исте године канонизовала ове жртве.

Овај празник је установљен у календару на датум када су 1941. године усташе зверски убиле више од 850 становника овог села, углавном жена и деце, и бациле их у јаму у Шурманцима код Међугорја.

Храм у Пребиловцима је изграђен уз помоћ председника Републике српске Милорада Додика и захваљујући донацијама Срба у дијаспори.

Направљена је по узору на Цркву Светог Гроба у Јерусалиму, која је симбол васкрсења и живота.

ТОП ПОРТАЛ

У Пребиловцима је синоћ одржана академија поводом обиљежавања Светих пребиловачких и осталих херцеговачких мученика са које је поручено да се само српским јединством може одужити дуг пребиловачким и јасеновачким жртвама.

Бошко Томић, изасланик српског члана Предсједништва БиХ Жељке Цвијановић, из Пребиловаца је позвао на српско јединство и очување Републике Српске и Србије, будући да су и данас на дјелу покушаји затирања свега што је српско.

- Само јединство може сачувати Србе као народ - поручио је Томић.

Он је подсјетио на страдања српског народа кроз вијекове, као и страдања из посљедњег рата.

- Српским јединством створена је Република Српска - истакао је Томић и поручио да се само ако Срби буду јединствени могу сачувати Република Српска и Србија и одужити дуг према пребиловачким и јасеновачким жртвама.

На почетку академије у Дому културе "Свети краљ Милутин", гдје је одржан и духовно-умјетнички програм у организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, о страдању људи из овог краја говорио је свештеник Оливер Суботић из Београда. Он је рекао да је и у Београду чуо да је Херцеговина по много чему слична Светој земљи, у шта се и увјерио.

Он је истакао да је, када је дошао, видио храм који неописиво подсјећа на Храм Христовог васкрсења у Јерусалиму и да овај крајолик има нешто од Свете земље што му је сродно.

- Новозавјетна историја почиње од рођења Христовог и по том свједочимо о огромној жртви коју су витлејемска дјеца поднијела недуго послије Христовог рођења. Нешто слично је са овим предјелима. Христос се изнова рађао у срцима народа који је овдје живио и у једном тренутку је тај народ прошао кроз искуство Крста као и народ Витлејема. Ова земља је сродна са витлејемском рекао је парох Суботић.

На академији су се обратили и државни секретар Министарства рада Србије Никола Вукелић, директор Музеја жртава геноцида у Београду Бојан Арбутина.

У наставку вечери приказан је Филм "Крст са Косова".

На празник Светих пребиловачких и доњохерцеговачких мученика, данас у Храму ће од 9.00 часова свету архијерејску литургију служити више епископа.

У Пребиловцима су били сахрањени посмртни остаци више од 4.000 Срба из Херцеговине који су убијени у Другом свјетском рату и бачени у 13 јама, а само у том херцеговачком селу убијено је 830 Срба, углавном жена и дјеце, док из 57 породица нико није преживио погром.

Храм Христовог васкрсења у Пребиловцима саграђен је и освештан 2015. године у знак сјећања на око 4.000 Срба доње Херцеговине које су усташе убиле у Другом свјетском рату, а које је Српска православна црква канонизовала исте године.

Храм у Пребиловцима саграђен је уз помоћ предсједника Српске Милорада Додика и захваљујући донацијама Срба у дијаспори.

Урађен је по узору на Цркву Христовог гроба у Јерусалиму, која је симбол васкрсења и живота.

РТРС

Предсједник Републике Српске Милорад Додик и предсједник Народне скупштине Ненад Стевандић присуствују обиљежавању 84 године од злочина НДХ над Србима у Пребиловцима.

Додик и Стевандић присуствовали су празничном вечерњем богослужењу уочи празника Светих пребиловачких и осталих херцеговачких мученика.

Након тога у Дому културе "Свети краљ Милутин" биће уприличен духовно-умјетнички програм у организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.

Додик је рекао да је важно да буде данас у Пребиловцима, да сваке године људи долазе и да ће се радити на томе да се у Пребиловцима изгради манастирски комплекс и споменик од националног значаја за Србе.

- То ћемо покушати и са Србијом, да и Србија на исти начин третира ово мјесто - рекао је Додик.

Он је истакао да су Пребиловци мјесто страдања српског народа и доказ мржње усташа, која је се деведесетих година поново "пробудила".

- Те деведесете године су само потврдиле да та мржња не јењава и да је довољан мали подстицај њима да поново то ураде - рекао је Додик.

Усташе су 1941. године звјерски убиле 823 од укупно око хиљаду сељана херцеговачких Пребиловаца само зато што су били Срби, а потомци тих зликоваца су 1992. разрушили спомен-костурницу у којој су биле похрањене мошти побијених мученика.

Пребиловаци, српско село код Чапљине у долини Неретве, је симбол страдања српске Херцеговине у вријеме злочиначке НДХ и најстрадалније је село у Европи у Другом свјетском рату, у којем је 1941. потпуно уништено 57 породица, угашено 36 огњишта, односно у селу које је имало око хиљаду становника убијено је њих 823.

Српска православна црква 6. августа обиљежава Свете мученике пребиловачке и остале херцеговачке мученике.

Посљедњи живи свједок те трагедије трагедије из августа 1941. године Павла Булут, тада 14-годишњак, који је пуким случајем избјегао јаму у Шурманцима, преминуо је 2023. године у Београду, у 96. години живота.

Међу првим српским жртвама из Пребиловаца био је је отац академика једног од најпознаитјих српских академика Милорада Екмечићам, а који је бачен је у јаму Хутово, близу жељезничке пруге према Поповом пољу и Требињу.

РТРС