Управни одбор Фонда здравственог осигурања Републике Српске усвојио је нови Правилник о поступку утврђивања привремене спријечености за рад који је припреман заједно са докторима који прописују ово право, у циљу интегрисања најбољих рјешења из праксе у регулативни оквир, како би се додатно унаприједила област боловања и све евентуалне злоупотребе овог права свеле на минимум.

Први пут доктори запослени у примарној здравственој заштити и комисијама за оцјене боловања били су чланови радне групе која је припремала Правилник, што само потврђује намјеру Фонда да у сва нормативна рјешења укључује и здравствене установе, како би партнерски унаприједили примјену овог права у пракси, саопштено је из овог фонда.

Тако је, између осталог, новим Правилником јасно прецизирано у којим случајевима породични доктор може да сам пропише боловање, за боловања до 30 дана, а у којим је неопходно мишљење љекара специјалисте одговарајуће гране медицине из здравствене установе која има уговор са ФЗО.

Циљ ових измјена је прецизнија одредба у Правилнику како би и породичним докторима олакшали тумачење прописа у пракси.

Фонд је, такође, уважио и сугестије послодаваца којa се односи на прецизније остваривање права на боловање за дијагнозе за које је предвиђена максимална дужина боловања у укупном трајању од 28 дана. Наиме, уколико осигураник у периoду од шест мјесеци због ових дијагноза буде на боловању више од 45 дана, код поновног отварања боловања потребно је да породични доктор осигураника упути на првостепену комисију.

Такође, нови Правилник дефинише да уколико се испостави потреба за даљим лијечењем, по истој дијагнози, након шест дана од закључивања боловања, породични доктор ће осигураника одмах упутити на првостепену комисију ради оцјене потребе за поновном привременом спријеченошћу за рад.

Исто тако, породични доктори могу да прекину боловање и прије истека рока који је утврдила првостепена комисија уколико процијене да се здравствено стање побољшало. То се, такође, односи и на првостепену комисију, која исто може да прекине боловање и прије рока који је предложио љекар специјалиста одговорајуће гране медицине.

Правилник и даље прописује конкретне механизме контроле боловања, попут ванредне оцјене који имају за циљ да спријече покушај било какве злоупотребе овог права у пракси.

Осим тога и даље остаје обавеза која је прописана Законом о обавезном здравственом осигурању о јављању породичном доктору сваких 15 дана док је осигураник на боловању, изузев болничког лијечења. У случају да се осигураник не јави, породични доктор даје оцјену да је способан за рад.

Такође, у новом правилнику и даље је остала одредба да у циљу спречавања погоршања здравственог стања пацијента, осигураник за вријеме боловања не напушта мјесто пребивалишта осим у случају посјете породичном доктору или због обављања дијагностичких претрага на које је упућен ван мјеста пребивалишта.

Исто тако, осигураник има право на жалбу у случају да није задовољан оцјеном првостепене комисије која је надлежна за прописивање боловања дужих од 30 дана.

Поред тога, има и могућност приговора на оцјену породичног доктора када је ријеч о оцјени боловања у року од 24 сата од дате оцјене и то надлежној првостепеној комисији за оцјену боловања.

Дакле, и нови Правилник има за циљ да унаприједи ову област и да се право на боловање које је једно од два основна права из здравственог осигурања користи рационално, односно да га користи онај ко је болестан, односно коме је заиста потребно, наводе из ФЗО.

РТРС

Суштина свих измјена је да прецизним дефинисањем поједноставе примјену прописа у пракси, али и да свака евентуална злоупотреба права буде уочена правовремено и спријечена.Фонд ће и даље у креирању свих аката да укључује релевантне учеснике како из здравствених установа, тако и представнике синдиката и послодаваца, јер је најважније да се ово право примјењује на начин који штити интересе и осигураника, али и здравствених установа, послодаваца и Фонда. То би свима требало да буде у интересу, јер се само тако могу осујетити покушаји злоупотреба права на боловање и да ово право користе они којима је заиста потребно, истиче се у саопштењу.

Из ФЗО подсјећају да боловања до 30 дана прописују доктори породичне медицине, а боловања дужа од 30 дана су у надлежности првостепене комисије.

Правилник ступа на снагу осмог дана од објаве у Службеном гласнику Републике Српске.

Са благословом Владике Димитрија, Епархија Захумско-Херцеговачка и Приморска и градска управа Града Требиња, најављују отварање дјечијег књижевног конкурса, у оквиру овогодишњег обиљежавања Дана Светог Василија у Требињу, од 9. до 12.маја 2024. године.

Отворени књижевни конкурс ће допринијети очувању предања и вриједности хришћанског богољубља и човјекољубља Светог Василија Острошког и Тврдошког у нашем народу, али и наставку традиције његовања лијепе ријечи и умјетничког израза у казаној и писаној ријечи на нашим просторима.

Ове године, дјечији књижевни конкурс отворен је за дјецу старијег основношколског и средњошколског узраста. Књижевни конкурс на тему „Стазама Светог Василија“, обухватаће радове написане у форми књижевног састава или пјесме. Конкурс ће бити отворен од 1. априла, закључно са 1. мајем 2024. године.

Планирано је да школе буду укључене у координативну подршку конкурсу, кроз пружање информација ученицима о доступном штиву које се може користити за писање радова и иницијални одабир књижевних радова који ће бити послани на конкурс. Конкурсне радове и податке слати на сљедећу имејл адресу: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Конкурсне радове би требало послати у ворд документу, уз обавезно наведене сљедеће податке:

- име и презиме ученика,

- разред и одјељење,

- школа,

- предметни наставник српског језика и књижевности,

- име, презиме и контакт телефон родитеља или старатеља.

Радови са потпуним подацима за пријаву могу бити прихваћени на конкурс.

Конкурсни жири ће именовати добитнике прве, друге и треће награде у двије конкурсне категорије, старије основношколске и средњошколске категорије. За сва три побједничка мјеста у обе категорије предвиђене су новчане награде. Сви учесници конкурса добиће дипломе.

Резултати конкурса биће објављени 11. маја 2024. године путем јавних гласила Епархије ЗХиП и Града Требиња. Свечано именовање победника и уручење награда планирано је 12. маја, послије Свете Архијерејске Литургије у храму Светог Василија Тврдошког и Острошког, у Мркоњићима, родном мјесту Светог Василија.

Са радошћу позивамо заинтересоване ученике и професоре да својим учешћем у конкурсу увеличају празничне дане Светог Василија Тврдошког и Острошког у Требињу.

Црквена општина Мостар данас је организовала акцију чишћења православних гробља у Мостару у којој су учествовали млади Мостарци, а велики број младих стигао је из Невесиња.

Након свете литургије одржане у Старој цркви у Мостару, млади су се упутили на локације Старог православног гробља изнад Старе цркве у Мостару, Пашиновачког гробља и Бјелушинског гробља.

Старешина Саборне цркве у Мостару Душко Којић захвалио је омладини из Невесиња, ученицима и младима окупљенима у Фондацији „Свети Вукашин“, а младима из Мостара из школе Просвјетина и Клуба српске омладине „Божури“. који су се радо одазвали и окупили да очисте гробља на којима су сахрањени наши преци и наши славни сународници.

„Невесиње и Мостар имају традицију пријатељства и то се показало данас. Ово није само акција чишћења гробља, већ и акција дружења, зближавања, стварања нових пријатељстава. У нашој хришћанској вери свесни смо да наши покојници нису умрли, већ да живе у Царству небеском и да ћемо се са њима сретати и радовати, а као наша задужбина нашим великанима чинимо и ову акцију чишћења запуштено гробље, део који овдашњи народ не живи у оном броју у коме је живео и не посећује његове гробове, као и немар институција и непризнавање православног гробља као дела културног наслеђа града Мостара“, казао је Којић.

Мостарски свештеник Марко Гојачић истакао је да је велико задовољство што су млади Невесињци дошли да подрже акцију у Мостару. „Гробља су слика свих нас, делови историје. Наша гробља овдје су слика славне баштине Мостара. На овим гробљима сахрањени су људи који су овде живели и стварали заједницу, као што су Алекса Шантић, Светозар Ћоровић, многи свештеници који су овде оставили дубок траг. Наша је дужност да скинемо прашину са мермерних плоча и крсташа и вратимо се обнови мостарских дана славе“, поручио је Гојачић.

Замјеник предсједника Градског вијећа Мостара Велибор Миливојевић посјетио је активисте и изразио захвалност на уложеном труду и жртви.

„Има помешана осећања. Ова три гробља су свједочанство постојања и историје коју су Срби писали у Мостару, а дужност свих нас је да ово чувамо и оставимо у бољем стању нашим потомцима. Нажалост, гледајући у каквом су стању гробља, због зуба времена и немогућности одржавања, не могу а да не будем тужан. Тако да је одговорност представника Српске православне цркве, али и свих нас, да пронађемо систем за трајну заштиту и одржавање овог историјског локалитета“, рекао је Миливојевић.

Драгана Поповић из Машинске школе у ​​Невесињу каже да су се ученици православне вјеронауке радо укључили у акцију како би допринијели овој акцији, али и учинили нешто корисно и добро током поста.

У акцији су учествовали и чланови Фондације "Свети Вукашин" из Невесиња, а предсједник одбора из Невесиња Марко Лакета каже да су жељели помоћи браћи и сестрама у Мостару, окупити се у љубави и учинити нешто корисно. .

Из Црквене општине наводе да је акцију помогла госпођа Миранда Будалић, која је покровитељ акције, као и велики број жена из заједнице које су припремиле храну за учеснике акције.

TОП ПОРТАЛ