Тунел Невесиње-Дабарско поље, највећи хидроенергетски објекат у саставу ХЕ Дабар, дужине око 13 километара званично је пробијен.

- Интеграл инжењеринг успјешно је пробио и последњи метар, од укупно 13.000 метара, што представља најзахтјевнији и најсложенији сегмент овог пројекта, чиме је Интеграл инжењеринг и доказао још једном да је спреман да успешно реализује и најсложеније и најзахтјевније пројекте -  рекао је за РТРС Љубиша Пилиповић, директор Пројекта изградње доводног тунела ХЕ Дабар.

Пројект доводног тунела подразумијева изградњу улазне грађевине укупне висине 30 метара, главног доводног тунела укупне дужине 12.125 метара, те приступних тунела укупне дужине 850 метара.

- Посебну захвалност дугујемо нашим преминулом шефу Слободану Станковићу, који нас је лидерски мотивисао и научио да градимо нашу Републику Српску - додао је Пилиповић.

РТРС

В.д. генералног директор Електропривреде Републике Српске Лука Петровић навео је да је тунел Невесиње-Дабарско поље највећи објекат на простору бивше Југославије изграђен у протеклих 35 година.

- Ми ћемо у наредних неколико дана обиљежити то што Република Српска у овим околностима једина на Балкану кроз јавно предузеће изграђује овај хидроенергетски објекат. Желим да захвалим свима, првенствено извођачу радова Интеграл инжењерингу, свим радницима ХЕ Дабар и управи који су помно пратили све елементе овог објекта - рекао је он.

ХЕ Дабар је прва хидроелектрана на подручју Горњих хоризоната

Доводним тунелом, дужине 12.125 метара, доводи се вода из акумулације Пошћење до ХЕ Дабар.

Доводни тунел пролази кроз двије различите геолошке средине. Улазна грађевина је смјештена уз корито Завидолске ријеке и око 3,5 км је удаљена од бране Пошћење.

РТРС

Музеј Републике Српске расписао је наградни конкурс "Срце пише ћирилицу" за најљепши ћирилички рукопис и најљепши ћирилички калиграфски рад.

Наградни фонд је за ову годину значајно повећан и износи 2.250 КМ, саопштено је из Музеја.

Такмичари су подијељени у категорије, млађи основци до петог разреда за рукопис, старији основци до деветог разреда за рукопис, старији основци од шестог до деветог разреда за калиграфски рад.

Такмичити се могу и учесници старији од 15 година и за рукопис и за калиграфски рад.

Конкурс, који је један од садржаја манифестације "Музејски дани ћирилице" за промоцију, очување и његовање српског језика и писма ћирилице подржали су Министарство просвјете и културе Републике Српске и град Бањалука.

Право учешћа у конкурсу имају сви грађани БиХ, а овогодишњи задати текст за преписивање је пјесма "И опет ми душа све о теби сања" Алексе Шантића.

Препис сачињен руком потребно је послати на адресу: Музеј Републике Српске, Ђуре Даничића један, 78 000 Бањалука, са назнаком "Срце пише ћирилицу" или доставити на портирницу Музеја.

На полеђини коверте или на посебном папиру треба написати личне податке учесника: име и презиме, адресу становања, датум рођења, контакт телефон и мејл адресу, а ученици још и разред и школу коју похађају.

Рок за пријем радова је 15. новембар.

Биће приређена и изложба радова, а посјетиоци ће моћи да гласају за по њиховом мишљењу најбољи рад, који ће такође бити награђен новчано.

РТРС

У просторијама Галерије „Г3“ вечерас је отворена изложба под називом „Од Невесињске пушке до Солунског фронта“ у организацији Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву, посвећена животу и дјелу херцеговачког харамбаше Пера Тунгуза, једног од најзначајнијих учесника Херцеговачког устанка 1875. године.

Изложба је дио обиљежавања 150 година од почетка Невесињске пушке – догађаја који је, како је истакао Драга Мастиловић, директор Института историјских наука, означио почетак велике Источне кризе и отворио ново поглавље у европској историји.

„Ти пуцњи Пера Тунгуза 5. јула на турској кули означили су почетак Херцеговачког устанка, а самим тим и буђење српског народа под османском влашћу. Тај пуцањ одјекнуо је не само кроз Херцеговину, већ и кроз цијелу Европу“, рекао је Мастиловић, додајући да је управо тај догађај на крају довео до Берлинског конгреса и прекомпозиције односа снага на Балкану.

Мастиловић је подсјетио да је Перо Тунгуз, осим у устанку против Османлија, активно учествовао и у устанку 1882. године против Аустроугарске, те да је као седамдесетседмогодишњак био добровољац на Солунском фронту.

„Његов живот представља архетип борца за слободу, јунака који је својим дјелом ушао у националну историју и постао симбол храбрости и части. Његов примјер треба да буде узор младим генерацијама у његовању културе сјећања“, поручио је Мастиловић.

Изложбу је приредила Наташа Глигорић, директни потомак Пера Тунгуза, која је истакла да је на идеју дошла из жеље да сачува породично насљеђе и јавности приближи лик свог претка.

„Перo је имао четири сина и неколико кћери. Вјерујем да није могао ни замислити да ће једног дана његова праунука причати његову животну причу. У раду на изложби ослонила сам се на богату породичну документацију, као и на књиге мог деде, историчара Данијела Тунгуза-Перовића и његовог брата Радована, који су били потомци Пера Тунгуза и истакнути интелектуалци свог времена“, навела је Глигорић.

Историчар Ненад Улић, који је сарађивао на припреми изложбе, користио је архивску грађу и библиотечку документацију, чиме је изложби дао додатну научну вјеродостојност.

Изложба садржи 27 паноа са документима, фотографијама и описима најзначајнијих догађаја из живота Пера Тунгуза и устаника његовог времена.

Глигорићева је подсјетила да је изложба први пут представљена у Музеју српске дипломатије у Београду 23. маја ове године, а да је након тога обишла Невесиње, Требиње, Билећу и Гацко, те да је сада стигла и пред публику на Палама.

Према ријечима организатора, изложба ће у умјетничкој галерији на Палама бити постављена наредних 15 дана.

PALELIVE