Region
У наредних 20 дана требало би да буде активиран кредит са кинеском банком, чиме ће бити завршена финансијска конструкција и омогућен почетак изградње хидроелектране /ХЕ/ "Дабар", изјавио је генерални директор "Електропривреде Републике Српске" Лука Петровић.
Петровић је рекао новинарима да је укупна вриједност уговора за изградњу ХЕ "Дабар" 222 милиона евра, а кредитна средства су одобрена по повољним условима.
Он каже да је недавно уплаћено осигурање кредита од 7,5 милиона евра, наводећи да је сада преостало да се уплате 33 милиона евра без ПДВ-а за активацију кредитног аранжмана, а то значи и обезбјеђење комплетне финансијске конструкције.
"Чим се уплате средства, а то се може очекивати у наредних 20 дана, ми ћемо добити потврду о активацији кредита, а то значи да уговарач може да уђе у извођење главних радова", рекао је Петровић.
Он је напоменуо да се већ двије године и седам мјесеци преговара са кинеском банком која је тражила испуњење бројних услова да би одобрила кредит за изградњу ХЕ "Дабар".
Петровић је навео да су главни радови на ХЕ "Дабар" брана Пошћење, израда канала кроз Дабарско поље у дужини од шест километара, изградња машинске зграде у мјесту Вријека, као и цјевовода од тунела до машинске зграде, уз водостан на самом тунелу.
Он је изразио увјерење да ће кинеска компанија урадити тај посао у задатом року.
Директор ХЕ "Дабар" Славиша Стајић рекао је Срни да је почетком јануара одржан састанак са представницима извођача радова, те да је тада обећано да ће банка испоштовати све рокови и да ће се финансијско затварање кредита постићи до 18. фебруара.
"Надамо се да ће извођач ући у посао у марту, након тога обавезе извођача су израда пројекта, а упоредо са тим и припремни радови на изградњи градилишних насеља и пратеће инфраструктуре", рекао је Стајић.
ХЕ "Дабар" саставни је дио пројекта "Горњи хоризонти ријеке Tребишњице", који предвиђа пребацивање вода из Гатачког и Невесињског поља, преко Дабарског и Фатничког поља у акумулацију Билећког језера.
Осим изградње ХЕ "Дабар", овим пројектом предвиђена је градња и хидроелекетране "Невесиње" и хидроелектране "Билећа".
Ријеч је о највећем пројекту који се гради у посљедњих 30 година.
СРНА
Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске и Завод за запошљавање позвали су све демобилисане борце Војске Републике Српске који су се од 1. јануара 1996. до 29. септембра 2000. године налазили на евиденцији незапослених, а још нису остварили право на пензијско и инвалидско осигурање за тај период, да се најкасније до 30. јуна обрате Бироу за запошљавање у мјесту пребивалишта.
Потребно је јавити се Бироу ради усаглашавања и отклањањa евентуалних грешака у евиденцијама око статуса у наведеном периоду.
"Усаглашавање и отклањање евентуалних грешака у евиденцијама незапослених се врши с циљем остваривања права на пензијско и инвалидско осигурање демобилисаних бораца за наведени период", наводи се на сајту Завода за запошљавање Републике Српске.
Након истека рока више неће бити могуће вршити корекције и исправке евентуалних грешака у евиденцијама незапослених.
СРНА
Саборна црква Свете Тројице у Мостару вечерас је поново засвијетлила над овим градом, након што је почетком децембра прошле године девастирана на начин да су покидани електрични каблови и црква остављена у мраку, да су утихнула звона и стали сатови.
Након што су електричари скоро два мјесеца, свакодневно радили на отклањању квара вечерас су први пут упалили свјетла и урадили тестирање.
Старјешина Саборне цркве у Мостару Душко Којић за Топ Портал каже да је уложено много труда да се учињена штета санира и захвалио се свима који су се укључили и помогли.
”Саборна црква свијетли опет изнад Мостара што код нас изазива осјећај и среће и поноса”, каже Којић.
Он додаје да је расвјета данас прорадила, а да је вечерас и сутра тестирање. ”Ако не буде потешкоћа она остаје овако. За сада нема никаквих проблема. На санацији су радили мајстори из Мостара. Разним импровизацијама су кроз постојеће канале и зидове успјели да доведу неколико хиљада метара кабла, споје и поново прикључе расвјету”, каже свештеник Којић.
Он додаје да звона, нажалост нису поправљена. ”Тешко и да ће се поправити. Настојаћемо и то да урадимо, али не знам да ли ће бити могуће и колико ће требати времена”, додаје.
Да се уништена расвјета на цркви поправи помогли су Влада Републике Српске, Електро-Херцеговина, Град Мостар, Јеверејска општина Мостар, Муфтијство мостарско, Митрополија црногорско -приморска, Влада ФБиХ, Влада ХНК, општине Источни Мостар, Рудо, Берковићи, Ново Горажде, Чајниче, те бројни грађани који су позивима на хуманитарне бројеве донарали средства.
Којић каже да нема никакве информације о томе да ли је починилац девастације Саборне цркве пронађен.
ТОП ПОРТАЛ
У Владичанском двору у Мостару вечерас је одржана традиционална Светосавска академија у организацији Српског просвјетног и културног друштва “Просвјета” Градски одбор Мостар и Српске православне црквене општине Мостар.
У програму су учествовала ученици “Просвјетине школе српског језика, историје и културе” из Мостара, Просвјетин дјечији хор “Алекса” из Мостара и дјеца која похађају православну вјеронауку у долини Неретве.
Архијерејски намјесник мостарско-невесињски, јереј Марко Гојачић истакао је у бесједи да је ово празник дјеце и да је веома лијепо што су дјеца вечерас дио програма.
Јереј Гојачић је захвалио Црквеној општини у Мостару и “Просвјети” што улажу велики труд и окупљају омладину и дјецу у Владичанском двору и Просвјетиној школи.
- Ови млади људи ће бити стубови и носиоци живота у долини Неретве и значајно је да се науче свему ономе што је Свети Сава урадио за наш народ, да уче историју, језик и културу, да иду стопама Светог Саве - поручио је јереј Гојачић.
Он је рекао да се у времену у којем живимо и гдје на сваком кораку наилазимо на искушења деси да заборавимо ко смо и да заборављамо да све почива на Христу.
- Просвјета, култура, школство, идентитет нашега народа све су то сфере које је Свети Сава посматрао кроз призму Христову. Свети Сава је основао свету школу у којој се даје истинска просвјета - рекао је јереј Гојачић.
Свештеник је појаснио да је истинска просвјета она која учи човјека вјечном животу, показује човјеку да је живот земаљски кратак и да је дат човјеку да стекне живот бесмртни.
- Тој светој просвјети учи нас само Исус Христос, Његово Јеванђеље и Његова Црква - рекао је Гојачић.
Јереј Гојачић је подсјетио је да је пут од земље ка небу пут који човјеку даје смисао живота.
- Важно је да се држимо уске стазе. Стазе Богочовјека Христа. Стазе на чијем се крају види једино свјетлост Христовог васкрсења. Када скренемо са те стазе дешавају нам се велики губици - навео је свештеник.
Јереј је подсјетио да су долина Неретве и њени прегаоци на духовном пољу кроз историју гледали да тај пут не забораве и да су зато добили многе мученике и храмове и цркве посијане стазом од Коњица до Метковића.
- И ништа нам друго не преостаје него да том снагом утемељеном у Христовој вјери и молитвама Светога Саве и ми наставимо путевима обнове, прије свега, духовне, која треба да буде прожета Христовом нити и да оставимо нашим потомцима примјер какви смо се ми као народ и заједница показали на овом путу светосавском и путу Христовом - рекао је јереј Гојачић.
Предсједник Српског просвјетног и културног друштва “Просвјета” Градски одбор Мостар Сања Бјелица-Шаговновић рекла је да “Просвјета” и Црквена општина Мостар од 2009. организују у Мостару Светосавску академију.
Она је подсјетила да је први пут Светосавска академија у Мостару одржана 1883. године, када је организовао Алекса Шантић.
- Ми у Мостару настојимо да чувамо свој језик, вјеру и културу, што доказује и ова академија вечерас - рекла је Бјелица-Шаговновић.
Она је подсјетила да српска дјеца у долини Неретве немају могућност да похађају наставу на свом језику али да се кроз Просвјетину школу вриједно учи и ради и његује српска култура и језик у Мостару.
Ученица Просвјетине школе Марта Бјелогрлић рекла је да дјеца у овој школи током цијеле године уче српски језик, културу и вјеронауку и да им много значи што су се вечерас сви окупили и показали то што су радили током цијеле године.
Ученик Урош Боровчанин рекао је да српска дјеца у Мостару знају и говоре српски језик и да је то њихов матерњи језик иако у школама уче језике других народа.
На Светосавској академију међу великим бројем грађана Мостара били су и генерални конзул Србије у Мостару Васо Гујић и замјеник предсједника Градског вијећа Мостара Велибор Миливојевић.
СРНА