Министарство одбране у Савјету министара прима 400 кандидата у професионалну војну службу у почетном чину војника Оружаних снага БиХ.

Оглас је објављен, а рок за пријаву је 21 дан од дана објављивања на страници Министарстава одбране.

На оглас се могу пријавити младићи и дјевојке који имају завршену средњу школу трећег и четвртог степена или тренутно похађају завршни разред средње школе.

Кандидати морају бити држављани БиХ и да нису млађи од 18 година нити старији од 27 година, саопштено је из Министарства одбране у Савјету министара.

Млади који се пријаве имају прилику осигурају сталан и сигуран посао, професионалну каријеру и могућност напредовања у Оружаним снагама БиХ.

Потребне информације и обрасце за пријаву кандидати могу преузети на службеној интернет страници Министарства одбране www.mod.gov.ba  или добити лично од центара за регрутовање и транзицију.

Тестирања кандидата обавиће се у центрима за регрутовање у Сарајеву, Бањалуци, Чапљини и Тузли, а потом ће Комисија за избор обавити интервју са најуспјешнијим, извршити избор и предложити министру одбране.

Кандидати који успјешно заврше основну војничку обуку примају се у војну службу у почетном чину војника на формацијска мјеста која се попуњавају кандидатима из реда сва три народа у БиХ, као и из реда осталих.

Жири Годишње награде Удружења књижевника Републике Српске у саставу: проф. др Игор Симановић, предсједник, Момчило Голијанин и Горан Шаула, након свестраног и темељитог оцјењивања 24 књиге приспјеле на конкурс, објављене у 2023. години и претходне објаве ужег избора од шест књига, једногласно је донио одлуку да се Годишња награда Удружења књижевника Републике Српске за 2023. годину додијели роману „Маша и медведи“ Весне Капор (Вукотић Медиа, Београд), саопштено је из УКРС.

У образложењу се наводи:

– Роман Весне Капор „Маша и медведи“ снажно је уроњен у свакодневицу човјека XXI вијека, сведену на беспоговорно служење материјалном, гдје конзумеризам постаје кључни принцип савремене егзистенције, а културни естаблишмент често одређен медиокритетима који културу своде на идентичан принцип функционисања. Таквој реалности списатељица супротставља јединог могућег и јединог правог јунака романа – Књигу.

Комплетан романескни оквир, у коме се преплићу фикција и стварност, гдје се удвајају писац и књижевни лик, гдје се доноси прича о књизи и настанку/објављивању књиге и храбро проговара о неким кључним проблемима са којима се стваралац суочава у својеврсном кафкијанско/орвеловском свијету, гдје читалац може да сагледа и оне фине, тешко ухватљиве и невидљиве процесе који се одвијају у умјетнику док дјело сазријева и обликује се у његовој свијести – само су бројне манифестације богатог контекста који Књига у себе укључује. Фасцинира начин на који Весна Капор успијева да одржи на окупу све ове разнородне токове који се препознају у тексту и да их укључи у једно јединствено ткиво Књиге која се исписује, а чему читалац директно свједочи и потврђује се као неизоставан сегмент истог тог књижевног поља.

Посебан квалитет романа „Маша и медведи“ управо треба препознати у бескомпромисном одговору који ауторка нуди кроз путовање и потрагу за Књигом, а који је исказан у суштини оног прометејског духа садржаног у нужности побуне и немирења са искривљењима стварности која нам се покушавају наметнути као једина могућа. На тренутке сирово, спуштеног гарда, Весна Капор нам баца у лице та искривљења и инсистира на одговору.

Роман Весне Капор је једно богато, разиграно штиво, штиво које пропитује жанровске могућности савременог романа, али и које несумњиво представља тријумф Књиге, чему свједоче и завршне ријечи: „Кроз речи се свет рађа и траје. Речи су наше куће и наш живот. Речима творимо и обликујемо; памтимо; обећавамо, верујемо, варамо, кајемо се… Кроз њих бива и што је у стварности немогуће – саопштио је жири, којим је предсједавао Игор Симановић.

Весна Капор је рођена 1965. у Невесињу. Објавила је романе “Три самоће” (СКЗ, 2010, “Филип Вишњић”, 2011) и “Небо, тако дубоко” (СКЗ, 2021.), као и збирке прича “По сећању се хода као по месечини” (Агора, 2014, “Филип Вишњић”, 2016), “Венац за Оца” (СКЗ, 2018, 2019) и кратку прозу “Као што и вама желим” (Повеља, 2016).

Добитница је награда “Лаза Костић”, “Милош Црњански”, “Данко Поповић”, “Кондир Косовке девојке”, “Меша Селимовић”, “Ђуро Дамјановић” и “Златни беочуг”.

Ради у Студентском културном центру у Београду као уредник књижевног програма.

Њене приче заступљене су у збиркама “Путник са далеког неба”, “Зона Библиона”, “Са Андрићеве чесме”, “Корак исписан пером”, “Врт наде”, “Најкраће српске приче” и “Приче о Косову”. Проза Весне Капор преведена је на руски, македонски, румунски и мађарски језик.

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске саопштило је да је од данас забрањено организовање сајмова, изложби и других окупљања животиња, на којима се продају или излажу свиње с циљем спречавања даљег ширења, сузбијања и искорјењивања болести афричке куге свиња.

Министарство је ову одлуку донијело на период од шест мјесеци, узимајући у обзир карактеристике вируса, велику отпорност, те директан и индиректан начин преношења.

- Из превентивних разлога, а имајући у виду специфичну епизоотиолошку ситуацију, то јесте појаву афричке куге свиња у јуну 2023. године, као и опасност од могућег поновног ширења болести, Министарство је процијенило да је неопходно забранити рад сточних пијаца, организовање сајмова, изложби и других окупљања животиња на којима се продају или излажу свиње на подручју Републике Српске - наводи се у саопштењу.

Ове мјере остају на снази 180 дана од дана доношења овог рјешења, уз редовно праћење епизоотиолошке ситуације.

Обавјештење је послато свим локалним заједницама у Републици Српској, Министарству унутрашњих послова и Инспекторату Републике Српске.