Парохијска кућа, која се налази непосредно поред Старе цркве у мостарском насељу Бјелушине, обијена је и однесена је одређена количина новца, рекао је Срни свештеник Душко Којић, који ту станује.

Којић је навео да је с породицом цијело послије подне и вече био одсутан из куће, а када су се вратили затекли су је обијену и испретуране ствари.

“Отуђена је одређена количина новца која се налазила у кући и ништа више. Јако ружан осјећај који уноси несигурност. Надам се да ће полиција пронаћи починиоце”, рекао је Којић.

О свему је обавијестио полицију која је јутрос обавила увиђај.

На иницијативу Удружења Невесињаца у Београду, у Скупштини Републике Србије 26. јануара 2021. године, уприличен је састанак предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону Милимира Вујадиновића са представницима завичајних херцеговачких удружења у Србији.

Како је и сам Вујадиновић рођен у Невесињу, природан избор је био да свој први радни састанак са завичајним удружењима буде управо са херцеговачким представницима који су годинама уназад имали одличну сарадњу и са претходним сазивима Одбора за дијаспору и Србе у региону.

КОНТИНУИТЕТ ДОБРЕ САРАДЊЕ

Слични састанци, у већем и бројнијем формату, на тему што боље сарадње Србије и Херцеговине, претходно су одржани 5. новембра 2013. године и 14. маја 2015. године.

Овога пута, због пандемије короне, број учесника био је умањен, па је 19 регистрованих херцеговачких удружења представљало девет представника: иницијатор скупа Зоран Јањић (Удружење Невесињаца), Жарко Ј. Ратковић (Удружење Требињаца “Јован Дучић” у Београду), Светозар Црногорац (Клуб Гачана), Божидар Миловић (Удружење Срба Херцеговаца из Новог Сада), Милован Пецељ (Удружење Љубињаца), Миодраг Дунђеровић (Удружење Билећана), Благоје Ребић (Удружење Мостараца), Спасоје Ђого (Удружење Калиновичана) и Трифко Ћоровић (уредник портала Слободна Херцеговина).

Народна посланица и позната глумица Јелица Сретеновић и предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону Милимир Вујадиновић

Вујадиновић се у уводном излагању осврнуо на историју Херцеговине са поносом истичући значај херцеговачког устанка након кога је и Србија обновила своју државност.

– Херцеговина се кроз цијелу своју историју борила за слободу српског рода, сад је на ред дошло разматрање унапређења квалитета свакодневног живота њених грађана – рекао је Вујадиновић уз оцјену да континуитет сарадње завичајних удружења са Одбором представљају одличну спону са матицом.

НЕВЕСИЊСКА ПУШКА - ЗАЈЕДНИЧКИ ПРАЗНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ И СРБИЈЕ

Имајући на уму огроман значај Невесињске пушке за цијели српски род, Зоран Јањић је предложио да Србија и Република Српска установе заједнички празник којим би се прослављало сјећање на Херцеговачки (или, како се у јавности све чешће оцјењује, трећи српски) устанак.

Херцеговци су представили рад својих удружења истичући као непобитну чињеницу да њихов завичај никад није имао већу помоћ од Србије као посљедњих година.

Као најбитнију ставку посебно су истакли важност развоја путне инфрастуктуре ради бољег повезивања Србије са Херцеговином и бржег и лакшег промета роба и путника, чиме би се унаприједио туристички потенцијал Херцеговине.

ПУТ ФОЧА-ГАЦКО ОСНОВ РАЗВОЈА ХЕРЦЕГОВИНЕ

Херцеговци су изразили захвалност због чињенице да је Србија преузела обавезу да у потпуности финансира реконструкцију пута Фоча-Гацко, чија је вриједност 10 милиона евра, али су изразили забринутост што још ништа није урађено на поддионици тог пута Тјентиште-Брод на Дрини за коју је Влада Србије прије више од годину дана издвојила 5 милиона марака. Херцеговци су свјесни да ће градња аеродрома у Требињу (који би требао бити завршен до краја ове године) бити огроман напредак за цијелу регију, али исто тако сматрају да је добра друмска повезаност предуслов развоја Херцеговине.

Током састанка предлагани су и други конкретни пројекти као што је асфалтирање пута Калиновик-Невесиње (за који је петицију потписало 15.000 људи), проширење спортске сале у Љубињу, градња универзалног спортског терена у Пребиловцима (око којег је било обећања још 2016. године), а могле су се чути и примједбе око неравномјерне расподјеле помоћи из Србије од стране власти у Републици Српској.

ВУЈАДИНОВИЋ: У ОДНОСУ НА БРОЈ СТАНОВНИКА ХЕРЦЕГОВИНА ЈЕ ДОБИЛА НАЈВИШЕ

Вујадиновић је истакао да је Влада Републике Српске надлежна за кандидовање пројеката.

– Србија је ту да помогне. Влада РС у сарадњи са локалним самоуправама одређује приоритете, а можда би добар пут за номиновање пројеката могао бити и посредством Представништва Републике Српске у Београду – рекао је Вујадиновић и додао да је, по његовом мишљењу, управо Херцеговина, у односу на број становника, регија којој је Србија највише помогла.

Милимир Вујадиновић је други рођени Невесињац који је посланик у здању Скупштине Србије. Прије њега, давне 1936. године за народног посланика био је изабран Секула Зечевић ( 1892 – 1978 ) из Зовог дола. Зечевић је остао запамћен као изузетан београдски трговац, власник фирме “Велауто”, која је била први званични заступник америчког „Џенерал моторса“ на овим просторима. Занимљиво је да је на првом београдском Салону аутомобила одржаном 1938. године баш на штанду „Велаута“ краљ Петар Други купио спортски „БМВ“.

– У претходном периоду Србија је уложила 100 милиона евра у бројне пројекте помажући свакој општини у Републици Српској. У Требињу је изграђен вртић Србија, завршава се реновирање Старог града, као и духовног центра у Мркоњићима, у билећком селу Баљци изграђен је водовод, у Невесињу реновиран дом културе и изграђен споменик борцима за слободу, у Љубињу помогнуто асфалтирање насеља Виногради, а велика средства Србија је издвојила и за обнову Саборне цркве у Мостару – рекао је Вујадиновић и истакао да је буџетом за 2021. годину само за градњу аеродрома у Требињу предвиђено 30 милиона евра.

Он је истакао да Србија улаже велика средства за што бољу саобраћајну повезаност са Црном Гором, Вишеградом и Бијељином.

– Сваки инфраструктурни пројекат шаље и снажну политичку поруку – повезивање српског народа са матицом – рекао је Вујадиновић истичући да се Србија залаже за пуно поштовање Дејтонског споразума.

– Најважније је сачувати мир, јер само у миру Србија може да јача и помаже свој народ гдје год да живи – рекао је Вујадиновић. Он је нагласио да је подршка иницијативи „Мали Шенген“, коју је покренуо предсједник Републике Србије, од виталног националног интереса.

ЗАШТО ЈЕ “МАЛИ ШЕНГЕН” НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС?

– „Мали Шенген“ треба да резултира управо лакшим и бржим повезивањем са државама региона и јачим привредним везама – рекао је Вујадиновић наводећи да је усвајање Стратегије националне безбједности и одбране најбоља заштита коју Србија пружа сународницима у региону.

– Јасно је дефинисано да је напад на српски народ, напад на Србију. Предсједник Вучић зато често истиче да наш народ, ма гдје да живи, више никад неће доживјети неку нову Олују.

УПИС У КЊИГУ ДРЖАВЉАНА СРБИЈЕ – ПРИОРИТЕТНО ПИТАЊЕ

Предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону посебно је истакао да је за очување блиских веза битно да Срби у Републици Српској искористе своје право, на основу Споразума о успостављању специјалних паралелних веза између Србије и Републике Српске, и аплицирају за двојно држављанство, што је могуће у сваком конзулату Републике Србије у Републици Српској и Федерацији БиХ.

– Учесници Мојковачке битке нису могли ни сањати да ће се у Црној Гори појавити генерација која ће се одрећи српства. Да се тако нешто не би десило ни Херцеговини и Републици Српској важно је да сви наши људи затраже упис у држављанство Србије, а сам захтјев је бесплатан.

СУБОТИЦА ЈЕ НЕИСКОРИШЋЕН ОБРАЗОВНИ ПОТЕНЦИЈАЛ

Осврнуо се и на образовање које је за студенте из Републике Српске бесплатно, а навео је и погодност која није у потпуности искоришћена.

– У Суботици се образовање у високошколским установама спроводи по истом програму као у Београду и Новом Саду, а посебна погодност је обезбијеђено мјесто у студентским домовима.

На крају састанка Жарко Ј. Ратковић поклонио је Вујадиновићу књигу “Лука Вукаловић и херцеговачки устанци 1852-1862. године” коју је издало Удружење Требињаца у Београду, а Зоран Јањић је поклонио монографију “Невесиње”.

По завршетку састанка, у пратњи кустоса, представници херцеговачких удружења обишли су скупштинско здање.

СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА

Трифко Ћоровић

МОСТАР- Српско просвјетно и културно друштво ”Просвјета” Градски одбор Мостар данас, на празник Светог Саве, расписало је конкурс за додјелу Просвјетине стипендије “Владимир Ћоровић” за ученике основних и средњих школа у школској 2020/2021. години и за редовне студенте у академској 2020/2021. години, са подручја Херцеговине.

Организациони одбор Просвјетине стипендије је саопштено да ће стипендије бити додијељене у сљедећим износима: за ученике од 6. до 9. разреда основне школе – 500,00 КМ; за ученике од 1. до 4. разреда средње школе – 700,00 КМ; за редовне студенте – 1.000,00 КМ.

Потребна документација за додјелу Просвјетине стипендије “Владимир Ћоровић” је: молба – име кандидата, име једног родитеља, презиме, адреса становања, адреса електронске поште, број телефона, за коју категорију стипендије се конкурише, која документација се прилаже, датум и мјесто пријаве, својеручни потпис кандидата; мотивационо писмо – детаљан животопис, разлог пријављивања за стипендију, планови за будућност, активности у друштвеној заједници, планови за унапређење живота заједнице и друштва; за ученике основних и средњих школа – копија ђачке књижице или копије свједочанстава за све разреде које су завршили; за редовне студенте – копија индекса са оцјенама; копије свједочанстава за све разреде средње школе и оригинална потврда факултета која потврђује статус редовног студента; оригинална потврда о запослењу родитеља или оригинална потврда о незапослености (од надлежне службе за запошљавање); оригинална потврда од надлежне институције или друштва о активности у српској заједници у Мостару, долини Неретве и Херцеговини.

Критеријуми за додјелу Просвјетине стипендије “Владимир Ћоровић” су: успјех у школи/факултету – 50%; економска ситуација у породици – 25 %; повезаност и активност у српској заједници у Мостару, долини Неретве и Херцеговини – 15%; тенденција успјеха у периоду од три школске године и више – 5%; начин, квалитет и исправност писања молбе и мотивационог писма – 5% Посебан значај ће имати пријаве бивших стипендиста.

Конкурс је отворен од 27. јануара до 27. фебруара 2021. године. Документација се може доставити лично или поштом – на адресу СПКД Просвјета – ГО Мостар, Улица Конак бр. 7, 88000 Мостар.

Све додатне информације могу се добити путем електронске поште на мејл: стипендије@просвјетамостар.орг.

Из Организационог одбора Просвјетине стипендије подсјећају да је традиција стипендирања у ”Просвјети” стара је тачно колико и Друштво, које је 1902. основано управо с циљем стипендирања ђака, те да су најпознатији Просвјетини стипендисти: Иво Андрић, Јефто Дедијер, Бранко Радуловић, Светозар и Владимир Ћоровић и многи други.

Српско просвјетно и културно друштво ”Просвјета” Градски одбор Мостар 2016. године је обновило стару праксу стипендирања ученика, угледајући се на дугогодишњу традицију Друштва.

”Обнављање стипендирања иницирао је бизнисмен из Лондона мостарских корјена Славко Андрејевић, а пројекат подржала и благословила мостарска Црквена општина. Управни одбор СПКД “Просвјета” Градски одбор Мостар, на својој сједници 13. 7.2018. године и званично је установио Просвјетину стипендију под именом академика Владимира Ћоровића. Од 2016. године укупно је прикупљено 49.839 евра, а додијељено је 130 стипендија. Наш стипендијски фонд до сада је подржало 29 донатора”, наводи се у саопштењу.

Број стипендија у школској 2019/2020. је нарастао на чак 75, а исплаћен је износ од 25.824 еура, од којих је стипендирано 26 млађих основаца са по 250 еура, 17 старијих основаца са по 300 еура, 17 средњошколаца са по 350 еура и 15 студената са по 500 еура.

”Основни мотив за покретање овог пројекта био је подстицање успјеха садашњих и будућих генерација нашег народа у Мостару и долини Неретве. Наша заједничка жеља је да помогнемо у образовању неких будућих генерација и тако допринесемо да генерације које ће нас наслијдити буду боље од нас. Поред тога, окупљени око ове идеје, шаљемо јасну поруку о значају заједништва”, истиче се у саопштењу Организационог одбора Просвјетине стипендије.

Додаје се да је стипеднирање проширено на цијелу Херцеговину, а а да је визија да то ускоро буде цијела БиХ, Црна Гора, Македонија, Словенија.

”Мостар је изњедрио великане попут Алексе Шантића, Светозара и Владимира Ћоровића, Атанасија Шоле, а наша је стипеднија покушај да на старим и чврстим темељима поново зидамо заједницу која ће бити препознатљива по добру и да сачувамо ватру нашег богатог наслијеђа.”, наводе из мостарске ”Просвјете”.