Radio Nevesinje
Рукометаши Херцеговине савладали су вечерас у Невесињу екипу Леотара резултатом 36:32, у дербију 6. кола Прве лиге Републике Српске. Овом побједом Невесињци су се бодовно изједначили са ривалом из Требиња и направили значајан корак на првенственој табели.
Гости су боље отворили сусрет и током првих петнаестак минута одржавали предност од два до три гола. Домаћи рукометаши су потом заиграли чвршће у одбрани, успоставили контролу над игром и у 20. минуту први пут преузели вођство. Стечену предност нису испуштали до краја утакмице, а на одмор су отишли са три гола вишка (20:17).
Херцеговина је у наставку додатно учврстила своју позицију. Мини-серијом од 4:1 домаћи су стигли до шест голова предности и наговијестили мирнију завршницу. Ипак, Леотар се није предавао, па је у посљедња три минута, користећи ситуацију са два играча више на терену, успио да смањи заостатак на два гола. Невесињци су, међутим, сачували присебност и заслужено привели утакмицу крају у своју корист.
Најефикаснији играч сусрета био је Манигода са осам постигнутих голова. Значајан допринос побједи дали су и искусни Драговић, Чабрило и Ивановић, док је млади Ковачић показао велику борбеност и срчаност на терену.
Након важне побједе у херцеговачком дербију, рукометаше Херцеговине у наредном колу очекује гостовање у Бијељини, док ће Леотар на свом терену дочекати екипу Дрине.

ХЕРЦЕГОВИНА – ЛЕОТАР 36:32 (20:17)
Спортска дворана „Невесињка“. Судије: Огњен Херцеговац, Дејан Михајловић (Брчко). Седмерци: Херцеговина 2(0), Леотар 7 (5). Искључења: Херцеговина (12 мин), Леотар (8 мин).
ХЕРЦЕГОВИНА: С. Гамбелић, Вујадиновић, Паровић (3), Сјеран, Ковачић (7), Ивановић (5), Чабрило (6), Вишњевац, Саматовић, Драговић (7), Зубац, М. Гамбелић, Вучинић, Манигода (8), Кљакић, Лакета.
ЛЕОТАР: Стојановић, Вераја (3), Вулетић, Нинковић (5), Милојевић (6), Јокановић, Ратковић (6), Дурсун, Радовић, Уљаревић (4), Вокши (1), Спахић, Чичковић, Парежанин, Грк (6), Миладиновић (1).

Три ученице невесињске ученице нашле су се међу најуспјешнијим школарцима Републике Српске, који су у школској 2025/2026. години освојили једно од прва три мјеста на републичким и међународним такмичењима и конкурсима.
Тим поводом Министарство просвјете и културе Републике Српске организовало је свечани пријем у сједишту Владе РС у Бањалуци, на којем су окупљени награђени ученици основних и средњих школа из цијеле Републике.
Међу награђенима су биле и ученице Средњошколског центра „Алекса Шантић“ Миа Милићевић, Хана Скочајић и Елена Милошевић, које су својим знањем и талентом оствариле запажене резултате.
Миа Милићевић, ученица трећег разреда гимназије, освојила је друго мјесто на ликовном конкурсу „Страдање и сјећање на невино страдале жртве у концентрационом логору Јасеновац“, док је Хана Скочајић, ученица другог разреда гимназије, освојила треће мјесто на ликовном конкурсу поводом Дана Републике. Ментор овим ученицама био је професор Драган Батинић.
Елена Милошевић је признање заслужила као ученица деветог разреда Основне школе „Ристо Пророковић“, освојивши друго мјесто на републичком такмичењу из руског језика. Њена менторка била је Драгана Чалија. Елена је у међувремену наставила школовање у Средњошколском центру „Алекса Шантић“.

Свечаном пријему у Бањалуци присуствовале су награђене ученице у пратњи директора невесињских образовних установа Драгане Будалић и Миљана Авдаловића, као и наставнице Драгане Чалије.
Директори су истакли да су успјеси ученица потврда њиховог талента, посвећености и креативности, али и преданог рада њихових ментора. Нагласили су да су поносни на остварене резултате и чињеницу да ученице својим знањем и способностима достојно представљају своје школе и Невесиње.
„Хвала институцијама Републике Српске и нашем ресорном министарству на пажњи и лијепом гесту према ученицима који су остварили успјехе широм Републике Српске“, поручили су директори.
Успјеси Мие, Хане и Елене још једна су потврда да невесињске школе његују знање, стваралаштво и таленат, а признања са републичког нивоа представљају подстрек ученицама и њиховим наставницима за нове резултате.
Вршим продају свиња и услуге свињокоља.
- обезбијеђен преглед меса и гаранција квалитета
- свиње су до 150 кг
- цијена 4,3 КМ по кг живе ваге
- поријекло Данска и Њемачка
- контакт тел: 063/445-304, 063/708-198
Е-маил: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
На данашњи дан прије тачно 108 година, уочи великог православног празника Аранђеловдана, српска војска побједоносно је умарширала у Невесиње. Тим свечаним чином, 20. новембра 1918. године, коначно је спуштена завјеса на вишевјековно ропство, а слободарска херцеговачка варошица дочекала је слободу коју су генерације сањале.
Иако је овај датум један од најзначајнијих у новијој историји овог краја, о самом уласку ослободилаца шира јавност је дуго била мало упозната због оскудног историјског материјала. Ипак, вријеме није избрисало сјећање захваљујући аутентичном свједочанству – Љетопису невесињског проте Јефта Вујовића, који је овај историјски тренутак сачувао од заборава.
Улазак кроз снијежну мећаву
Према протиним записима, ослободилачке јединице стигле су у Невесиње из правца Мостара у 16 часова, предвођене командантом, капетаном прве класе Драгољубом Михајловићем. Долазак српских војника пратила је снажна снијежна мећава, коју је хроничар доживио као својеврсни небески поздрав јунацима са Солунског фронта.
„Српска војска, стваралац националне славе и величине, поносни својитељ и обновитељ Југославије, вјесник слободе Јужних Словена, чувар Балкана балканским народима, коју су ови крајеви нестрпљиво чекали толико вијекова, приспјела је преко Мостара у Невесиње уочи Аранђеловдана 7/20. новембра 1918. у 16 часова, под командом витеза Драгољуба Михајловића, капетана прве класе. Силна снијежна мећава, која је витезове Бијелог орла завила у бијели плашт, била је почасна паљба природе, која је притекла у помоћ народу Невесиња, опијеном пуноћом радости, да што достојније дочека највећег госта и пријатеља, што га је икад дочекало Српско Невесиње.“ – записао је прота Вујовић.
У свом емотивном осврту, протојереј истиче да ниједна генерација Невесињаца прије тога није доживјела такву пуноћу среће и блаженства, наглашавајући да већи и поноснији побједник никада није ступио на тло ове херцеговачке општине.

Аранђеловданска слава у слободи
Дан након уласка војске, на сам Аранђеловдан, 21. новембра, радост ослобођења спојила се са молитвом и народним обичајима. Прота Јефто Вујовић служио је свету литургију у невесињском храму, након чега је у Официрском павиљону осветио водицу и пресјекао славски колач.
Овај чин имао је посебну симболику јер је управо Аранђеловдан био крсна слава првог команданта ослобођеног Невесиња, капетана Драгољуба Михајловића, који је свој празник тог дана свечано прославио у заједништву са одушевљеним народом.
Пророчанске ријечи невесињског проте
Свјестан величине тренутка којем је свједочио, прота Вујовић је у свом Љетопису оставио и поруку за будућа покољења, вјерујући да ће сјећање на овај новембарски дан заувијек живјети у срцима Херцеговаца:
„Пролазиће деценије, али доћи ће један Аранђеловдан, када ће Невесиње општом народном славом прославити успомену на овај велики дан, дан доласка Српске војске у јуначко Невесиње.“
Више од вијека касније, 20. новембар остаје уписан златним словима у историју Невесиња као дан када су вишевјековни сан о слободи и жртва предака коначно добили свој смисао.

Лазар Милановић најмлађи носилац Карађорђеве звезде
У добровољачком покрету у ослободилачким ратовима Србије и Црне Горе учествовало је преко 600 Невесињаца. Многи од њих добили су највећа одликовања за исказану храброст и војничке врлине.
Од преко 3.400 лица која су добила Карађорђеву звезду најмлађи је био Лазар Милановић из Невесиња. Са 19 година је показао велику храброст при освајању Кајмакчалана 1917. године што је остало запамћено и вредновано уручивањем овог одликовања.
Обиљежавање десетогодишњице ослобођења Невесиња ( „Политика“, 1928)
На данашњи дан, 20. новембра, пре десет година ушла је српска војска у Невесиње, у гнездо српства, у срце јуначке Херцеговине. Колика је радост походила тога дана мало Невесиње! Плакало се од радости. Клицању није било краја. Радост, радост какву је данас, кад смо у слободи, тешко замислити, походила је цело Невесињско поље на данашњи дан.
Синуло је сунце слободе, раскинути су ропски ланци и Невесиње је постало слободно, у истини српско.Остварио се сан невесињских хероја. Али, у тој општој радости било је и туге.Многе су мајке тога дана заплакале, иако веселе, заплакале горко за својим намученим синовима, који падоше бранећи своју нацију свезаних руку, падоше не дочекавши тако дуго чекани и жељени час. Те добре жене и данас кажу да им је то неизлечива рана до гроба; оне стално тужећи причају синовима о слободи.
И, у спомен уласка војника Краља Ослободиоца у Невесиње, вечерас у 18 часова приређена је у Невесињу свечаност. Залепршале су се заставе.“Касаба“ је била осветљена као какав град, на сваком прозору пламтеле су по две свеће. Пред хотелом „Невесиње“ била се искупила маса света, два одреда војске, са официрима, стајала су, чекала на почетак бакљаде.И, уз суделоваље соколске музике, пошло се невесињским улицама, дошло се до Споменика слободе.Ту је, испод споменика, одржао темпераментан говор др Владимир Гаћиновић. Између осталог, рекао је:
"Драга браћо, данас је равно десет година од како нам долетеше крилати орли Краља Ослободиоца , како нам на својим крилима донесоше слободу.Мени је тако мило што Вас баш са овог светог места, испод споменика Великога Краља, могу подсетити на онај дан. Драга браћо, будимо достојни наших предака, будимо достојни оних који од Косова проливаше крв, да би ми данас уживали слободу. Рецимо, кликнимо са овог места: Нека је слава онима који падоше! Кликнимо: Да Живи Његово Величанство Краљ Александар! Да живи наша јуначка војска!"
После је соколска музика одсвирала химну, па се свет разишао.

ADRIA HISHTIL u Gabeli, specijalizovani rasadnik za proizvodnju i kalemljenje sadnica povrća i mladog bilja, zapošljava radnike.
- Radni angažman od početka februara do polovine maja
- Obezbijeđeni plata i topli obrok
- Plaćen prevoz
- Prijave na tel: 063/395-864
Фудбалери Вележа поразом су завршили први дио сезоне у Првој лиги Републике Српске. У 17. колу на Градском стадиону у Невесињу Рудар је славио резултатом 4:1. По јакој киши малобројни гледаоци су имали прилику да прате доста динамичну утакмицу у којој је гостујућа екипа имала доминацију, али су и домаћини показивали борбеност.
Вележ је повео голом Мајембе, али је Рудар већ у наредном нападу успио да изједначи. Невесињска екипа је потом лоше поставила одбрану код једног прекида, па су гости за само осам минута преокренули резултат. Пекија је већ у уводним минутима наставка повисио на 3:1 и практично ријешио утакмицу. Истина, имао је Столић изледну прилику са смањење резултата, али није успио да затресе мрежу Пушкића. У финишу гости стижу и до четвртог гола. У другом полувремену тренер Мишељић је дао прилику играчима из омладинског погона.
У доста коректној утакмици судија Ерак је показао само један жути картон.
ВЕЛЕЖ – РУДАР 1:4 (1:2)
Градски стадион у Невесињу. Гледалаца: 50. Судија. Марко Ерак (Крупа на Врбасу). Стријелци: 1:0 Мајемба, 1:1 Савановић, 1:2 Батар, 1:3 Пекија, 1:4 Мијић.
ВЕЛЕЖ: Гаш, Ботић, Шекарић (Шиљеговић), Телебак (Килибарда), Столић, Алдауд, Мајемба, Турковић (Манојловић), Савић, Шкаљић (Кучкоров), Гијом (Чампара).
РУДАР: Пушкић, Пекија, Кметич, Милановић (Матић), М. Савановић, Барац (Шућур), Коцић (Бабић), Дану, Батар, Колић, Л. Савановић (Мијић).