Radio Nevesinje
На подручју Полицијске управе Требиње јуче су евидентирана два кривична дјела и једна саобраћајна незгода. Није било регистрованих нарушавања јавног реда и мира.
Полицијска станица Невесиње предузима све мјере и радње на документовању кривичног дјела Угрожавање јавног саобраћаја из члана 402. Кривичног законика Републике Српске против лица иницијала С.А. Наиме, у мјесту Зови До евидентирана је саобраћајна незгода у којој је учествовао један мотоцикл марке „BMW“, којим је управљало лице иницијала Н.Л. и један путнички аутомобил марке „Mercedes“ којим је управљало лице иницијала С.А. Возач мотоцикла је задобио тешке тјелесне повреде.
Полицијска станица Билећа запримила је пријаву да лице иницијала М.С. ломи намјештај по кући. У току је документовање кривичног дјела Насиље у породици или породичној заједници из члана 190. Кривичног законика Републике Српске.
Полицијска станица Требиње је Окружном јавном тужилаштву у Требињу поднијела извјештај о почињеном кривичном дјелу због постојања основа сумње да је лице иницијала К.К. починило кривично дјело Навођење на овјеравање неистинитог садржаја из члана 351. Кривичног законика Републике Српске.
У Галерији Центра за културу синоћ је одржано предавање „Математика на други начин“, а предавач је био Синиша Амановић из Задра. У занимљивом предавању Амановић је разним примјерима из живота објашњавао како се математика може приближити дјеци, а самим тим и показати да то није баук већ врло једноставна и интересантна наука.
− Натавници разредне наставе тј. учитељи, поред породице, први су креатори дјечијег схватања школе и живота и на њима је највећа одговорност − каже Амановић. Он је говорио о данашњој подцијењености позива наставника и професора што ће се веома лоше одразити на садашње и будуће генерације.
− Математика је саставни дио живота и не постоји ниједно занимање у коме нема математике − истакао је овај професор. Циљ његових предавања је да дјеци и родитељима помогне у савладавању градива и обавеза везаних за математику.
Синиша Амановић рођен је 1963. године у Задру. Студиј математике је завршио у Ријеци. Дуго година живио је у Аустрији, Њемачкој и Словенији. Запослен је као професор, а оснивач је „Удруге младих математичара и физичара Задар“. Професор Амановић успјешно води и онлајн школу „Питагора“ за све узрасте. Наглашава да од августа почиње пријава за часове ове школе, а заинтересовани ученици и родитељи могу се јавити путем мејла:Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili putem Fb, Online škola Pitagora.

Ученица Основне школе „Ристо Пророковић“ Лана Терзић деветогодишње школовање завршава са одличним успјехом и изузетним спортским резултатима постигнутим током протеклих година. Осим што је веома успјешна у школи, рукомету и атлетици, Лана се бави и волонтерским радом у Црвеном крсту Невесиње. Завршила је и Основну музичку школу „Свети Роман Мелод“, одсјек клавир, такође са одличним успјехом и запаженим резултатима на такмичењима, за шта се највише захваљује професорици Бранки Вукосав.
Лана је у претходних годину дана постигла одличан успјех на спортским такмичењима од којих издвајамо златне медаље на Републичком и Регионалном такмичење у дисциплини бацање кугле. Запажене резултате остварила је и на Републичком такмичењу из Физичког васпитања, за шта је на приједлог Наставничког вијећа добила посебну диплому.

У ЖРК „Херцеговина“ три пута је проглашавана за најбољег стријелца и једном за најбољег играча. Лана се и на Невесињској олимпијади окитила са двије сребрне и једном бронзаном медаљом у трци на 600 метара.
Тренутно игра за ЖРК „Зрињски“, а каже да ускоро постаје и члан Атлетског клуба „Леотар“.
Иако потиче из вишечлане породице у којој сви имају много обавеза, Лана каже да има огромну подршку од родитеља, како за школу, тако и за спорт.
„Заиста имам много обавеза и некад је веома напорно, али није ми тешко, јер ја радим оно што волим“, нагласила је Лана.
Својим вршњацима поручује да слиједе своје снове, да се боре за себе, али да не буду тврдоглави и да слушају добронамјерне савјете.
Средњошколско образовање Лана ће наставити у Невесињу.

На лијевој обали тајанствене Заломке, тамо гдје ова понорница улази у Невесињско поље смјештен је Братач, село живописне природе и богатог културно-историјског насљеђа, мјесто одржавања најстаријег сабора традиције и витештва у Херцеговини.

Када је Братач крајем 2022. године уврштен на попис 14 најљепших села у БиХ у оквиру Пројекта развоја одрживог туризма, група завичајних заљубљеника упустила се у озбиљну туристичку причу која је постала корисна не само за село, него и за читаву општину Невесиње. Са много поноса Братачани су преузели цертификат USAID-а којем је претходила оцјена стручног жирија састављеног од стручњака из области архитектуре, насљеђа и руралног развоја. Тако се Братач нашао на европској туристичкој карти као истински скривени драгуљ Херцеговине. У кратком опису стоји да „ово село открива зачуђујуће богатство историјског насљеђа на невесињској висоравни – античке римске цесте, средњовјековни мост и најстарије традиционалне игре, познатије као Невесињка олимпијада“. Услиједиле су бројне презентације, туристичке туре и новинарске репортаже које су откриле и додатне потенцијале за комплетну понуду руралног туризма. Традиционална гастрономија базирана на домаћим производима попут кромпира, меда и сира из мијеха никога не оставља равнодушним. Читава прича неочекивано је добила и умјетничку димензију. У априлу прошле године у Братач је стигла звучна глумачка екипа предвођена Милошем Биковићем на снимање завршних сцена филма „Буди Бог с нама“. Одлука прослављеног редитеља Слободана Шијана да у свој повратнички филм угради нетакнуту и живописну природу овог краја изазвала је праву еуфорију у Невесињу. Општина Невесиње је крајем прошле године обрадовала Братачане санацијом локалног пута. Након постављања новог асфалтног слоја долазак у село је много комфорнији и бржи.

Овчији брод – скривени драгуљ Херцеговине
У живописном пејзажу села Братач смјештен је Овчији брод, средњовјековни мост који спаја обале ријеке Заломке. Посљедња истраживања откривају да је задивљујућа грађевина настала почетком 18. вијека као ремек дјело тадашњег неимарства. Међутим, с обзиром да добро очувани римски пут води директно на мост, сасвим је вјероватно да је на овом мјесту постојао прелаз и за вријеме Римског царства.
Топонимски упућује на основно занимање невесињског сељака – сточарство, па су преко овог „брода“ свакако превођена стада оваца на љетње испаше или дневна пашарења. Дуго времена је био једини мост на Заломки. Аустроугарска је мост реновирала 1883. године тако што су дограђена два лука. Нијемци су 1943. године минирали мост оштетивши централни лук. Завод за заштиту културно-историјских споменика БиХ 1968. године урадио је посљедњу поправку.
Сваки мост, па и овај, дио је историје. Али, „Овчији“ је и више од тога. Преко њега је пут водио правди, слободи и хљебу насушном.
Посљедњих година овај тихи посматрач вијекова све више привлачи пажњу знатижељника. Сви они који цијене историју, архитектуру или једноставно љепоту древних грађевина које се спајају са природом посјетом Овчијем броду обогатили су доживљај.
Комисија за очување националних споменика БиХ 2018. године донијела је одлуку да се мост у Братачу прогласи националним спомеником.

Сабор витештва у Братачу траје од средине 19. вијека
На Братачком лугу се вијек и по одржава чувена Невесињска олимпијада, манифестација старих спортова, забаве и витештва. Још за вријеме турског вакта почели су се окупљати угледни домаћини из околних села да би разговарали о љетини и обичајима. Само саборовање је било прилика да се млади људи огледају у снази и разним вјештинама, да загуслају и запјевају гангу. Доласком Аустроугарске на ове просторе, невесињске равне баре постају постају право олимпијско борилиште са коњским тркама као централним догађајем. Ове трке су између два свјетска рата стекле велику популарност, а развила су се и прва ривалства. Није то била само светковина за Невесињце, окупљале би се делије из цијеле Херцеговине, а понекад би долазили и такмичари из других мјеста Краљевине Југославије. Послије рата сабор је обогаћен и низом забавних садржаја. Братачки луг је седамдесетих година прошлог вијека био најпопуларније састајалиште у Херцеговини, не само љубитеља коњичког спорта, него и других знатижељника који су на братачким равним барама тражили провод и одмор од свакодневнице.
Гледаоци су сами бирали своје јунаке. Они често нису били ни снажни ни спретни, али су неким својим олимпијским шармом знали да придобију увијек веселу публику на Братачком лугу.

Занимљиве цртице из Братача
- Село Братач добило је име по војводи Лазару Братачанину, учеснику Боја на Косову.
- Прву школу у Котару невесињском основао је Цвјетко Радовић у Братачу још 1842. године. За школу је речено да је „врело за све оне у Невесињу који су умјели у то вријеме читати и писати“.
- Војвода Петар Радовић из Братача на Васкрс 1877. године једно јаје подијелио је на 17 дијелова и њиме омрсио устанике из славне Невесињске пушке који су већ наредни дан на бојном пољу показали велико јунаштво.
- Велики српски пјесник и краљевски посланик у Риму Јован Дучић 1937. године школи у Братачу поклонио је мермерну плочу.
- Богдан Шешлија из Братача први је богослов у Херцеговини послије Другог свјетског рата.
- Милосава Шешлија из Братача породила се 18. јануара 1967. године у војном хеликоптеру изнад Невесиња. Након што је породица затражила помоћ од Мостарског гарнизона из снијегом завијаног села хеликоптер је преузео породиљу и током лета за Мостар, изнад Невесиња, Милосава је родила здравог дјечака, а улогу доктора обавили су чланови посаде.
- Иако је Невесињско поље препуно остатака културно историјског насљеђа, само на једном локалитету је вршено археолошко ископавање. Било је то 1978. године на Братачком Градцу, али су и та истраживања обустављена.
- Рођени Братачанин Радомир Андрић најуспјешнији је учесник Невесињске олимпијаде свих времена.
- Коњичке трке на Братачком лугу одржане у оквиру Невесињске олимпијаде 1979. године посматрало је 30.000 гледалаца.
Драгомир Граховац (Радио Невесиње/Глас Требиња)
Поводом 101. годишњице постојања, Народна библиотека Невесиње приређује књижевно вече са овогодишњим добитником Нинове награде, Стевом Грабовцем.
Нинова награда за роман године је већ деценијама најпрестижније књижевно признање у региону. Грабовац је награду добио за свој други роман, „Послије забаве“, а његов први роман, „Мулат албино комарац“ био је у најужем избору за Нинову награду. Истичемо да је он први добитник Нинове награде из Републике Српске.
Грабовац пише модерним, оригиналним стилом, а у овом роману храбро је обрадио, или начео бројне болне теме које се тичу човјека на нашим просторима, а о којима већина нерадо пише. „Послије забаве“ је слојевита прича о савременој балканској вјетрометини, о изгубљеним ратним и поратним генерацијама, вјечитој борби за кору хљеба, међунационалној мржњи и сукобима, о суровим интересима свјетских моћника на Балкану, роман о запретаним породичним тајнама... Роман, који се тиче свих нас, и који вриједи прочитати.
Библиотека ће у току вечери додијелити Плакету за значајан допринос развоју културе у Невесињу.
Књижевно вече одржаће се у Галерији Центра за културу, у петак, 14. јуна, са почетком у 20 часова.
Гости вечери су аутор, Стево Грабовац и уредник издавачке куће „Имприматур“ из Бања Луке, Борис Максимовић. Модератор је Љиља Ивезић.
У Дому културе „Небојша Глоговац“ вечерас је одржана традиционална манифестација „Дан ученичких постигнућа“ на којој су додијељене награде и дипломе најуспјешнијим ученицима Основне школе „Ристо Пророковић“.
На свечаној приредби најуспјешнијим ученицима деветих разреда уручене су дипломе „Вук Караџић“. Ово цијењено школско признање добили су Урош Шиљеговић, Николина Бендераћ, Лана Глоговац, Тамара Лојпур и Јован Вујадиновић.

За ђака генерације проглашен је Урош Шиљеговић, који је ово школско признање заслужио одличним успјехом, примјерним владањем и запаженим резултатима на регионалним и републичким такмичењима из математике и физике.
Урош истиче да му је велика част што је добио ово признање, али додаје да није било лако постићи овако добре резултате. Рекао је да планира да упише Гимназију, а послије тога волио би да студира неки од техничких факултета.

На приједлог предметних наставника Наставничко вијеће је донијело одлуку да се посебне дипломе додијеле ученицима Василију Ковачу и Лани Терзић за успјех постигнут из предмета Физичко васпитање. Ову диплому је добила и Николина Бендераћ за одличан успјех из руског језика, као и Славен Кљакић за запажен успјех из историје.

Невесињски основци били су успјешни и на спортским такмичењима за шта су им уручене пригодне награде и признања. Атлетичари Лана Терзић, Василије Ковач и Никола Ковачић освојили су три златне медаље на Републичком такмичењу.

Златном медаљом на Републичком такмичењу такође су се окитиле одбојкашице: Ивана Чабрило, Наталија Перовић, Елена Милановић, Ана Вучковић, Сара Мучибабић, Јована Ћеклић, Елена Куљић, Клара Савић, Елена Милошевић, Милица Ивезић, Наташа Ботић и Мила Кљакић.
Признање за марљив рад добиле су и новинарке Николина Цвијетић и Лана Трбоња.
Посебна захвалница уручена је Михајлу Вујичићу за све позитивне животне вриједности и љубав коју је дијелио са својим другарима и наставницима.
Директорица школе Мара Шаран истакла је да је вечерас приказан само дио успјеха невесињских основаца.
– Захваљујем се родитељима који су васпитали ову дивну дјецу, која су својим радом и трудом постигли значајне резултате – рекла је Шаран.
Начелник општине Миленко Авдаловић честитао је свим ученицима и њиховим родитељима на овим изузетним успјесима и пожелио им много среће у даљем школовању.
Присутне је поздравио старјешина Саборног храма Младен Чалија, који је рекао да је уживао у вечерашњем програму који је био пун енергије, слободе и дјечије маште.
– Од ове дјеце имамо шта да научима и са њима треба да се поносимо – нагласио је Чалија.
Пригодан културно – забавни програм за своје другаре припремили су чланови музичке, рецитаторске и драмске секције. Програм су водиле Ана Вучковић и Ана Вујичић.
Награде и поклоне за најбоље ученике обезбиједили су Основна школа „Ристо Пророковић“, Општина Невесиње и Удружење Невесињаца из Београда.
Овом приредбом испраћена је још једна генерација основаца, који ће већ сутра кренути новим стазама живота.
