Професор доктор Милорад Килибарда, рођени Невесињац, изабран је за декана Саобраћајног факултета Универзитета у Београду и ову високу фукцију ће обављати у наредне три године.

У свом програму рада професор Килибарда је навео да ће се максимално посветити даљем развоју и бољем позиционирању Факултета у националном, регионалном и глобалном академском простору. Посебно је нагласио јачање сарадње привреде и науке, као и афирмацију факултета, студената и струке.

Милорад Килибарда, рођен је 1962. године у Сељанима, од оца Јовице и мајке Стаке, рођене Глоговац. Основну школу „Мирко Бјелица“, завршио је у Сељанима и Луци, а средњу електротехничку школу „Никола Тесла“  у Београду. По одслужењу војног рока уписао је Саобраћајни факултет Универзитета у Београду, гдје је завршио основне, магистарске и докторске студије и стекао звање доктора техничких наука. На истом факултету је запослен од 1989. године и биран је у сва звања од асистента приправника до редовног професора. Тренутно је шеф Одсека за логистику.

Поред Саобраћајног факултета предавао је на више факултета и универзитета у земљи и иностранству.

Професор Килибарда је аутор седам универзитетских уџбеника, три научне монографије, преко 170 научних радова и преко 90 студија и пројеката. Био је ментор на 420 завршних и 85 мастер радова, као и на пет докторских дисертација. Ожењен је и отац је двоје дјеце.  

У оквиру свесрпског сабора “Један народ, један сабор – Србија и Српска” начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић и помоћник предсједнице Општине Вождовац Милијан Андрић потписали су Меморандум о сарадњи из области привреде, економије, туризма, културе и спорта. Потписивању документа присуствовали су чланови Вијећа Општине Вождовац и представници Удружења Невесињаца у Београду.

Начелник Авдаловић је нагласио да је сарадња братских општина и до сада била успјешна, а новим документом ће бити још чвршћа и свеобухватнија.

Андрић је рекао да је циљ Сабора је да покажемо да смо једно, да ником ништа не одузимамо, друге да поштујемо, а своју слободу да чувамо.

„Нека овај Сабор буде камен темељац добрих свесрпских односа за све нове генерације”, поручио је Андрић.

На данашњој сједници Скупштине општине Невесиње одборници су већином гласова усвојили Одлуку о извршењу буџета за 2023. годину. Прихватили су и више извјештаја о раду јавних установа, те информације Електро-Невесиња и Бироа за запошљавање.

Начелник Одјељења за финансије Сања Брењо представила је завршни рачун за 2023. годину наглашавајући да су укупни приходи износили 12.307.115 КМ. Она је прецизирала да су у истом периоду расходи износили 11.818.137 КМ, што значи да је остварена разлика у финансирању у износу од 488.978 КМ. Брењо је истакла да је буџет стабилан и да су редовно извршаване обавезе према свим буџетским корисницима.

У краткој одборничкој дискусији из СНСД-а су оцијенили да је примјетна дисциплина финансијског пословања и равномјерно извршење, уз наглашавање да је настављен и инвестициони циклус. Ни опозициони СДС није имао већих примједби уз констатацију да је остварено солидно извршење буџета. Одлука је усвојена гласовима скупштинске већине, док је опозиција била уздржана.

На данашњој сједници СО Невесиње већином гласова усвојен је Извјештај о утрошку намјенских средстава од накнада по основу продаје шумских дрвних сортимената за 2023. годину. Средства од 132.247 КМ утрошена су за програм санације и одржавања локалних путева и расходе за услуге зимске службе.

Према извјештају Одјељења за финансије намјенска средства од посебних водних накнада за 2023. годину у износу од 33.938 КМ утрошена су за инвестиционо одржавање, реконструкцију и адаптацију производно-услужних објеката.

Средства за реализацију посебних мјера заштите од пожара у износу од 7.297 КМ искориштена су за куповину ватрогасне опреме.

Извјештаји о раду Центра за социјални рад, Црвеног крста Невесиње и Општинске туристичке организације за 2023. годину прихваћени су без расправе.

Подносећи Информацију о стању електро мреже и проблемима снабдијевања електричном енергијом руководилац ТЈ Електро-Невесиње Мишел Кешељ нагласио је да су прошлој години извршили значајна улагања у реконструкцију и изградњу средњенапонске и нисконапонске мреже. Стање енергетских објеката је оцијенио као задовољавајуће.

Шеф Бироа за запошљавање Маја Буха упознала је одборнике са основним показатељима тржишта рада и реализованим програмима запошљавања у прошлој години. Потврдила је да се на евиденцији Бироа тренутно налазе 1.972 незапослена лица.

Подносећи Информацију о раду Дома здравља Невесиње у 2023. години директор ове здравствене установе Жарко Таминџија нагласио је да се услуге примарне здравствене заштите обављају уз стручан кадар и добру дијагностичку службу и снабдјевеност санитетским материјалом. Као проблем је истакао повећане трошкове превоза пацијената. Потврдио је да је Дом здравља прошлу годину окончао са позитивним финасијским резултатом.

На данашњој сједници Општинског парламента одборници су усвојили Одлуку о измјени Регулационог плана „Војни логор“. Како је образложио самостални стручни сарадник за Просторно планирање и екологију Миљан Ђурасовић, овим документом стварају се плански услови за изградњу вишеспратне стамбено-пословне зграде са паркингом и подземном гаражом, два јавна паркинга и једног спомен парка код Дома културе, као и пратеће комуналне инфраструктуре.

Скупштина је утврдила висину накнада за рад у бирачким одборима на провођењу Локалних избора 2024. године. Након проведене конкурсне процедуре Општински парламент је данас именовао нове чланове управних одбора у Центру за социјални рад и Центру за културу „Небојша Глоговац“.

Дјеца из Удружења „Моја нада“ јуче су заједно са родитељима и васпитачима ишли на поклоничко путовање у манастир Острог.

Са љубављу у срцу и надом за боље сутра малишани су се поклонили моштима Светог Василија Острошког.

Директорица Удружења Славица Булут каже да их ово поклоничко путовање оснажује у духовном и сваком другом погледу.

„Жељели смо да дјеци приуштимо дан који ће се разликовати од њихове свакодневнице и судећи по реакцијама полазника Дневног центра у томе смо успјели“, наглашава Булут.

ТЕЛЕГРАФ, један од водећих информативних портала у Србији са више од 10 милиона посјетилаца мјесечно, објавио је лијепу репортажу о Невесињу. Под насловом „Неоткривени српски град на два сата од мора, а има ово феноменално језеро: Небојша Глоговац га је обожавао“, новинар Телеграфа открива све љепоте Невесиња и његове везе са легендарним глумцем.

Неоткривени српски град на два сата од мора, а има ово феноменално језеро: Небојша Глоговац га је обожавао

"Град је мали, али има све што треба"

Град на надморској висини таквој да је некад био ваздушна бања, а и данас рај за очи и душу - у источној Херцеговини, у Републици Српској, БиХ, подно Вележа и Црвња, град који има и планине и поље, све је то Невесиње. Опет, недовољно у медијима, готово неоткривен, споменут некад у књигама из историје, кад се причало о храбрим јунацима Невесињске пушке, познат као "српски град", а у потоња времена повезиван са омиљеним Небојшом Глоговцем, глумчином која нас је прерано напустила, човеком који је спајао Банат и Херцеговину, онако како само он то уме.

Баш једном када је један од најбољих српских глумаца Небојша Глоговац био гост Митровданских свечаности у Невесињу, сад већ далеке 2013. године, његов наступ током свечане академије изазвао је овације публике. У интервјуу за "Радио Невесиње" Глоговац је тада причао да је "сто одсто" Херцеговац јер су му родитељи из Невесиња, а он је рођен у Требињу.

– Мајка ми је из породице Самарџија, рођена и одрасла у Невесињу, а отац је из невесињског села Драмишево. Рођен сам у Требињу гђе је отац добио прву свештеничку службу – истицао је поносно Глоговац.

По чему памтите Херцеговину и доласке у Невесиње?, питали су га невесињски новинари.

- Детињство је оно што човека обележава и што се најдуже памти. Одрастање у Требињу са пар другова ми је у најдражем сећању. Сваког лета одлазили смо прво у Невесиње код ујака и стрица, а потом у Драмишево код деде.

Чувао сам краве, јахао коња без седла, купио сено и уживао у пространству и слободи. Сва та искуства су непроцењива за мене. Када причам пријатељима у Београду, људима који су одрасли у граду, неке доживљаје и утиске из тог периода они слушају отворених уста и не могу да верују каква је то милина и лепота. Мени је боравак у Херцеговини најзначајнији део живота - говорио је велики Глоги, који је неке године добио и велики мурал у свом омиљеном Невесињу.

А како и не би?

Невесиње се од те 2013. године веома променило, зграде су никле, центар града је сређен по узору на Кнез Михаилову, а они који тамо живе кажу да се баш ту лети сјати много народа. Прва кафа се не пије у кући - већ у кафићу, у граду.

И сви некако живе у слози - град је на пола сата од Мостара, на два сата од црногорског приморја и у близини плаже у Неуму.

А опет, ко није за морску воду, у самом граду може да се освежи на језеру Алаговац, необично чистом, јер га сви истински воле и пазе. А ко није за уживање поред воде, може да се попне на неку околну планину и кампује. Ваздух је чист, миомириси у налетима стижу из пољског цвећа, а из чувеног равног поља, које је и Шантић опевао, пружа се невероватни поглед на Вележ, планину у којој је отиснут и грб Црвене звезде - јер то су невесињски навијачи давно из љубави направили.

А храна?

Е то је посебна прича - све је ту укусније него игде - сточарски је крај, свака кућа једе органску храну, и то не истиче - тамо су такви укуси сасвим нормална, природна ствар. Познато по свом кромпиру, слатком као шећер, Невесињско поље рађа укусно поврће и храни послушне овчице.

А људи?

Необично сложни и отворени за све идеје, без задршке.

Ваљда их је то научила сурова природа, она која зими утера језу у кости кад од снега не могу ни кућна врата да отворе, јер то је ипак, планина. Или су их повезале тешке судбине, тешка историја, она која је рађала јунаке, али и жртве.

Данас, Невесиње, рекло би се, цвета.

Ничу зграде, туристи долазе, и свима је жеља да одатле не иду даље. Ноћи су хладне, нема ни комараца... "Шта ће нам клима?!

... па куд би боље...

ТЕЛЕГРАФ

На обали језера Алаговац данас је одржано прво коло Општинског такмичења у лову рибе удицом на пловак. Највише успјеха имао је Горан Симеоновић, други је био Милош Ковачевић, а треће мјесто је заузео Жељко Жерајић.

Такмичење протекло у лијепој атмосфери и у спортском духу. Риболовци су наставили дружење уз рибарски котлић и богату трпезу. Договарали су нова порибљавања, еколошке акције и чишћење приобалног дијела акумулације.

ИЗ Спортскјо-риболовног друшта «Алаговац» су најавили да ће појачати бригу око очувања богатог рибљег фонда. Упућен је и апел посјетиоцима да чувају љепоте језера и прописно одлажу отпад.