Клуб малог фудбала „Невесиње“ поражен је вечерас од Жељезнице 6:1 у дерби утакмици 9. кола Прве футсал лиге РС.

Блиједо издање домаће екипе уз мотивисане госте сусрет је од почетка водило у једном смјеру. Жељезница је поставила чврст блок на средини терена и сваку освојену лопту претварала у гол шансу. Већ на полувремену гости из Трнова имали су предност од 4:1.

У наставку су Невесињци кренули у тоталну офанзиву, али ни то није помогло. Жељезница није мијењала тактику која је донијела још два поготка у мрежи Ромовића.

У наредном колу невесињски футсалери гостују у Градишки.

НЕВЕСИЊЕ – ЖЕЉЕЗНИЦА 1:6 (1:4)

Спортска дворана „Невесињка“. Гледалаца: 150. Судије: Душан Берак и Слободан Вукосав (Требиње). Стријелци: 0:1 Минић, 0:2 Минић, 0:3 Шћепановић, 1:3 Кљакић, 1:4 Хршумовић, 1:5 перовић, 1:6 Елез.

НЕВЕСИЊЕ: Ромовић, Пудар, Кљакић, Ковачевић, Андрић, Аћимовић, Вуковић, Радовановић, Зечевић,Ћуже, Калем, Радуловић, Саџак.

ЖЕЉЕЗНИЦА: Балаш, Елез, Бјелица, Јусић, Ђорда, Минић, Перовић, Шћепановић, Хршумовић, Човрк.

Рукометаши Херцеговине на најљепши начин су отворили други дио сезоне у Премијер лиги БиХ. У 13. колу елитног ранга такмичења направили су велико изненађење савладавши лидера Грачаницу резултатом 34:31.

Невесињци су великом борбеношћу, али и приказаним квалитетом на кољена бацили ривала који је наступао у европским такмичењима и до овог кола суверено држао врх табеле.

Сем неколико почетних минута невесињска екипа је била у сталном вођству које је на полувремену износило четири гола разлике. Зрелом игром и уз велику подршку са трибине Невесињци су одбацили неколико налета гостију и сам финиш ријешили драме.

У домаћој екипи блистао је Шахиновић са 11 голова, прорадио је и Андрић, а Вујадоновић је са голманске позиције два пута затресао мрежу ривала. Испоставило се да одлични Мехмедовић са 12 голова ипак није наудио Невесињцима.

У наредном колу Херцеговина одлази на важно гостовање у Чапљину.

ХЕРЦЕГОВИНА – ГРАЧАНИЦА 34:31 (19:15)

Спортска двоеана „Невесињка“, Гледалаца: 400. Судије: Ирем Мешић, Ирхад Мешић (Сарајево). Седмерци: Херцеговина 6(6), Грачаница 6(5). Искључења: Херцеговина (8 мин), Грачаница (14 мин).

ХЕРЦЕГОВИНА: Ивановић (3), Шаренац, Драговић (2), Бабић (5), Шахиновић (11), Башић (1), Андрић (6), Божовић, Стојановић, Зечевић, Летић, Вујадиновић (2), Вучић, Катић, Бебек, Чабрило (3).

ГРАЧАНИЦА: Џанбеговић, Шахдановић, Мехмедовић, Исаковић (5), Шабић, Карановић (3), Мехмедовић (12), Џиновић (3), Мешиновић, Мехмедчехајић (3), Демировић, Хамидовић (1), Даутовић, Мехић (2), Мушић (2).

Под називом „Невесиње моје славно“ у препуном Дому културе „Небојша Глоговац“ вечерас је одржан Први сабор изворног пјевања. У колијевку витешких традиција стигли су гости из читавог региона у раскошним народним ношњама, а из грла народних пјевача ориле су се пјесме из богате српске културне баштине.

Домаћини и организатори сабора – чланови Мушке пјевачке групе Културно-умјетничког друштва „Невесиње“ угостили су истинске чуваре трације и обичаја из Плужина, Херцег Новог, Војковића, Сокоца, Мокрог, Вучије Луке, Фоче, Билеће, Калиновика, Љубиња и Требиња. Гости су бар једну нумеру вечерас посветили Невесињу.

Невесиње баштини традицију изворне пјесме више од 130 година и то су на најљепши начин, осим чланова КУД-а, вечерас показале и друге невесињске групе „Симонида“, „Свети Димитрије“, „Невесињска пушка“ и „Звуци Херцеговине“.

Сабор је благословио старјешина Храма Вазнесења Господњег Младен Чалија, а посјетиоце је поздравио и начелник општине Миленко Авдаловић. Молитвеном минутом одата је почаст преминулом члану Пјевачке групе КУД-а Невесиње Мирку Паровићу.

У програму су наступили и гуслари Жарко Иванишевић из Невесиња и Стефан Гавриловић из Источног Сарајева.

Покровитељ културног догађаја била је Општина Невесиње, а генерални спонзор Електропривреда РС.

Данашња изложба ученичких радова под називом „Пиши као што говориш, читај као што је написано“ круна је овоседмичног низа активности, које су у Основној школи „Ристо Пророковић“ провели просвјетни радници и ученици поводом обиљежавања 160 година од упокојења Вука Караџића.

Изложбу су отворили чланови школског хора и оркестра пригодним нумерама. Програм су употпуниле рецитације полазника продуженог боравка.

У циљу његовања сјећања на лик и дјело Вука Стефановића Караџића, одјељењске старјешине су на часу васпитног рада обрадиле садржаје о његовом немјерљивом значају у области образовања.

Сви ученици су дали свој допринос кроз литерарне или ликовне радове.

Чланови новинарске секције су у сарадњи са школским библиотекаром и ученицима из подручних одјељења припремили тематске плакате, али и зидне новине и репортажу о проведеним активностима.

Вриједно особље школске библиотеке припремило је ријетке примјерке старих издања и урадило увећане копије првог Буквара, док су водитељи драмско-рецитаторске секције са сарадницима сачинили плакат Вукове азбуке са народним пословицама.

Директорица школе Мара Шаран истакла је да су низом активности, које су провели током ове седмице, жељели да поуче ученике о улози и доприносу Вука Стефановића Караџића у реформи српског језика, увођењу народног језика у књижевност, описмењавању народа, чувању културног стваралаштва и националног бића.

„Дужност нам је да дјецу од најранијег доба учимо да његују српску традицију, да памте и не забораве ко смо и које су нам вриједности наши преци оставили у насљеђе да их чувамо и његујемо“, закључила је Шаран.

Београдски дневни лист АЛО објавио је занимљиву причу о Невесињцу Милији Радојичићу и његовој изабраници Патрицији Каунди из Замбије.

Невесињац и Африканка живе у складном браку у Чачку и изазивају пажњу суграђана и медија.

Преносимо репортажу из листа АЛО!

Африканка Патриција Каунда Радојичић (23) због љубави прешла чак 9.614 километара пронашла је мужа у Србији и отпочела нов живот.

Љубав прожима наше животе. То је неопходан део нашег свакодневног размишљања и осјећаја. У свакој култури љубав поприма различите облике, али она је увек, на овај или онај начин, саставни део живота и највећа покретачка снага у људским животима.

Патриција Каунда Радојичић долази из далеке Замбије, удата је за Херцеговца Милију Радојичића и заједно живе у Чачку. Они су за АЛО! говорили о љубави, вјери која их је спојила, али и српском гостоприсмтву и традицији.

Пар се упознао онлајн на једном сајту за упознавање, а Херцеговац Милија признаје да је она та која је начинила први корак. Веза на даљину им је тешко пала, али од другог састанка у јулу 2022. године каду су рекли судбоносно "ДА", постали су нераздвојни.

Српска снајка о нашој земљи има само позитивне утиске. Ипак, најјачи утисак на њу је оставила домаћа храна - потпуно другачија од оне која се једе у Африци.

- Свиђа ми се Чачак, овде има добрих и породични људи и волим да причам с комшијама. Љубазни су и помажу, поздрављају ме и често желе да се фотографишу са мном. Мој омиљени специјалитет су пуњене паприке и сарма, наравно. Сарму знам да спремам јер ме је бака Радмила томе научила - каже кроз смех и додаје да је тек тада положила тест као права српска снајка.

Патриција је била припадница протестантске цркве, а 19. новембра је прешла у православље и крстила се у Чачаку у цркви Успења Пресвете Богородице.

- Крштење ми много значи јер је веома важно и верујем да сви хришћани морају бити крштени као што је крштен Исус Христ. Када ми је свештеник сипао воду на главу осећала сам се тако смирено, цело тело ми је обузео мир и знала сам да чиним праву ствар- каже Патриција.

Милија истиче да се трудио да јој на најлепши начин представи наше културно - историјско наслеђе.

- Мени је било изузетно важно, да се наш вредносни систем поклапа. Битна нам је породица, вера и духовност, када смо се око тога усагласили могли смо да планирамо заједничку будућност - каже Милија и додаје да су заједно обишли манастир Жичу, али и многе светиње у Овчарско- кабларској клисури као и Чачку где иду на службу сваке недеље.

Патрицији се посебно допада српска музика, а воли и да пева па су њени снимици на друштвеним мрежама одушевили нацију.

- Допадају ми се песме Данице Црногорчевић, а волим да певам "Весели се, српски роде". Посебну емотивну вредност имају песме о Косову и Метохији и јасно ми је шта оне представљају за српски идентитет. Допада ми се и врањско коло. Учим и да играм, а муж ми показује неке кораке - каже она.

На питање како ће прославити Дан заљубљених, Милија се нашалио да је за њих 14. фебруар Свети Трифун, а љубав славе сваког дана.

АЛО!

На данашњи дан, прије шест година, прерано нас је напустио бард српског глумишта Небојша Глоговац. Прослављени глумац који се увијек дичио херцеговачким поријеклом заувијек је остао у сјећањима Невесињаца.

Небојша је радо долазио у Невесиње, а враћао се хвалећи се „ да нигдје на свијету није срео тако добронамјерне, честите, поштене и дружељубиве људе".

Посљедњи дужи интервју за Радио Невесиње Глоговац је дао током Митровданских свечаности 2013. године. Подсјећамо на ту репортажу:

НЕБОЈША ГЛОГОВАЦ: ПОНОСАН САМ НА НЕВЕСИЊСКО ПОРИЈЕКЛО

Један од најбољих српских глумаца Небојша Глоговац био је гост Митровданских свечаности у Невесињу. Његов наступ током свечане академије изазвао је овације публике и било је очигледно да су се Невесињци пожељели свог земљака.

У интервјуу за Радио Невесиње Глоговац каже да је „сто од сто“ Херцеговац јер су му родитељи из Невесиња, а он је рођен у Требињу.

– Мајка ми је из породице Самарџија, рођена и одрасла у Невесињу, а отац је из невесињског села Драмишево. Рођен сам у Требињу гдје је отац добио прву свештеничку службу – истиче Глоговац.

По чему памтите Херцеговину и доласке у Невесиње?

Дјетињство је оно што човјека обиљежава и што се најдуже памти. Одрастање у Требињу са пар другова ми је у најдражем сјећању. Сваког љета одлазили смо прво у Невесиње код ујака и стрица, а потом у Драмишево код дједа.Чувао сам краве, јахао коња без седла, купио сијено и уживао у пространству и слободи.Сва та искуства су непроцјењива за мене. Када причам пријатељима у Београду, људима који су одрасли у граду, неке доживљаје и утиске из тог периода они слушају отворених уста и не могу да вјерују каква је то милина и љепота.

Херцеговци су поносан народ, они посебно воле када неко истиче своје поријекло. Можемо ли Вас убројати у ту групу људи који његују завичајне везе?

Мени је боравак у Херцеговини најзначајнији дио живота. Наравно, ту убрајам и рођење мојих синова, неке лијепе умјетничке успјехе, али ти утисци из Невесиња и Требиња су негдје на првом мјесту.

Поменули сте Ваше синове који навијају за Црвену Звезду. Овдје су делије из Невесиња на планини Вележ направиле највећи клупски грб на свијету. Сигурно би их то интересовало да виде?

Кад сам ишао код ујака, видио сма горе на брду како то изгледа. Фали ту црвена и бијела боја, то је очигледно. Свака част на подухвату, али то још није завршено. Причаћу са људима из Звезде да пошаљу тону црвене и тону бијеле боје или колико већ треба, да се то обоји и да буде комплетна слика. Али, свака част! Поштујем то! Сваки пут кад одем на дерби, увијек ми је срце пуно када видим транспарент делија из Невесиња или из Требиња.

Колико пратите дешавања у Херцеговини?

Увијек ми је драго када чујем нешто лијепо.Поносан сам и на ту племениту борбу која је обиљежила овај народ. То заиста импонује и онда је дика рећи да си одавде. Ја се поносим поријеклом.

У првим улогама глумили сте Херцеговца. Шта је пресудно да би прихватили неки ангажман?

Увијек је пресудан добар сценарио, добра екипа са којом радим, да буде интриганта тема и лик који нисам до тада играо, нешто што ме узбуђује, нешто што је ново и занимљиво, прије свега различито од мене. Некад ме привуче и финансијска страна приче, па буде на уштрб умјетности, али већином се трудим да то има неки квалитет који мене задовољава.

Знам да сте велики заљубљеник у планине и природу. Сигурно је невесињска природа инспиративна. Можемо ли очекивати да дођете на неки одмор у Невесиње?

Наравно. Намјеравамо да поправимо кућу у Драмишеву, па ће бити простора и за одмор на селу и доласке у Невесиње.