Међуопштинско удружење слијепих и слабовидних лица из Билеће у оквиру пројекта „Пружимо руке хуманости“ подијелило је данас 14 хигијенско – прехрамбених пакета за све чланове у Невесињу.

Предсједник Удружења Душан Бабић истакао је да је овај пројекат реализован у сарадњи са Министарством здравља и социјалне заштите РС.

– Подјела ових пакета јуче је уприличена у Билећи, сутра ћемо дијелити у Гацку, а у суботу у Берковићима – нагласио је Бабић.

Он је додао да Међуопштинско удружење слијепих и слабовидних лица на подручју Херцеговине има око 60 чланова.

Бабић је рекао да се нада да ће до краја године бити у могућности да спроведу још једну хуманитарну акцију.

• Када је 1881. године велики пожар захватио Невесиње, дио становништа је у пећини Новакуши нашао привремени смјештај.

• Поштански службеници у Невесињу 1893. године, поред редовне опреме, задужили су и клизаљке за снијег како би становништву могли пружити услуге у критичним условима.

• Прва вјетрењача у Невесињу направљена је 1899. године. Служила је за погон млина.

• Лоптачки клуб „Невесиње“ формиран је у Београду још 1912. године, 33 године прије Партизана и Црвене звезде. Утакмице је играо на стадиону који се налазио на локалитету данашње Каленић пијаце.

• Група од преко 60 љекара, апотекара и болничара из Београда 1930. године у Невесињу је мјесец дана је бесплатно лијечила сиромашни народ овог краја. Хуману мисију предводио је проф. Ђурица Ђорђевић.

• Љубомир Чокорило из Зовог Дола био је право чудо од дјетета. Када се родио 1933. године био је тежак само један килограм, али је брзо напредовао. Проходао је са шест мјесеци, а са седам година већ је изгледао као зрео младић и почео је да загледа дјевојке. О овом медицинском феномену писала је југословенска, али и европска штампа. Његов отац Обрен са висином од 2,29 м био је један од највиших људи у Југославији.

• Први приватни аутомобил – фијат 850, популарни «фићо», имао је Ђока Мањак, наставник и директор школе у Луци.

• Звук струна гусала шездесетих година прошлог вијека емитован је на фреквенцијама највеће радиодифузне станице на свијету „Би-Би-Си“ и то захваљујући Невесињцу Алекси Ковачевићу који је у Европи био познат као успјешан атлетичар, али је своје гостовање у студију британске станице искористио да покаже умијеће на древном инструменту.

• У Невесињу је 1970. године само 5% становника имало заснован радни однос.

Драгомир Граховац /Радио Невесиње/

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске у складу са Уредбом о регистрацији ПГ, позива сва регистрована пољопривредна газдинства да до 15. маја текуће године изврше обавезу редовног годишњег ажурирања података о усјевима/засадима и сточном фонду у текућој години.

Поред ажурирања података пољопривредна газдинства имају обавезу да пријаве доприносе за 2023. годину у складу са прописима о доприносима, те измире обавезе по основу накнаде за противградну заштиту за 2023. годину у складу са прописима о противградној заштити.

Газдинства која у прописаном року не буду извршила ажурирање података, пријавила доприносе и уплатила накнаду за противградну заштиту добиће пасиван статус у Регистру газдинстава и Регистру корисника, што значи да неће моћи остварити било каква права по основу регистрације до краја текуће године.

Ажурирање података се врши у пословници АПИФ-а.

Пријава доприноса и oбрачун за уплату противградне заштите се врши у Пореској управи Републике Српске, подручна јединица Невесиње, до 31. марта 2024. године.

У Херцеговини постоји тренд пораста малигних обољења и у 2023. регистровано је више од 240 новообољелих, од којих је код 37 дијагностикован карцином дојке, рекао је Срни шеф Службе за онкологију Болнице Требиње Мирко Kолак.

Kолак је рекао да су најчешће малигне болести у Херцеговини карцином плућа, од којег је обољело 35, затим њих 30 од карцинома дебелог цријева, у 27 случајева ријеч је о простати, а у 20 о мокраћној бешици.

Он је рекао да се стално суочавају са малигним обољењима код млађе популације, нарочито карцинома тестиса, који је изљечив ако се открије у раном стадијуму болести, али и карцинома дојке, плућа и дебелог цријева.

"Ове године биљежимо и пораст карцинома панкреса код млађе популације, а у Херцеговини од ове болести је у 2023. обољело укупно 10 пацијената", рекао је Kолак.

Он је нагласио да је пушење један од главних окидача за настанак карцинома плућа, бешике, али и карцинома главе и врата, те да у том смислу, микроцелуларни карцином скоро да није описан код непушача.

"Неке болести кроз примарну превенцију можемо да искоријенимо. Сем пушења, ту су и алкохол, гојазност, физичка неактивност, а незаобилазан фактор је генетика", поручио је Kолак.

Kолак је рекао да је од 2020. године, од када се води евиденција обољелих, сваке године биљежен пораст малигних болести, односно за 12 до 15 одсто обољелих више.

"У 2022. години забиљежено је 225 обољелих, у 2021. око 200 пацијената, а у 2020. регистровано је око 180 пацијената", навео је Kолак.

Он је рекао да та статистика не одступа од окружења, с тим што је забиљежен нешто већи број обољелих од карцинома бешике, што се, каже, може повезати са бољом дијагностиком и ранијем откривању болести.

"Циљ онкологије је да се повећа проценат излијечених од карцинома, што је у свијету на више од 50 процената на петогодишњем нивоу, а код нас је, нажалост, тај проценат 30 одсто на петогодишњем нивоу", рекао је Kолак.

Он је нагласио да цијело друштво и држава више пажње морају да посвете овим пацијентима, увођењем нових лијекова и терапијских могућности.

"На западу је то постигнуто увођењем имунотерапије, биолошке и циљане терапије, што је, за наше пацијенте, ограничено, јер постоје листе чекања за такве лијекове", рекао је Kолак и изразио наду да ће се то у будућности промијенити.

Он је истакао да је приоритет, а што не постоји у БиХ, превенција, односно скрининг методе, те је упутио апел да се скрининг уведе за карцином дојке, дебело цријево, простату и грлић материце.

"Задатак друштва и здравства је да се уведу скрининг програми јер кроз те програме карцином откривамо у најранијим фазама болести, када су апсолутно изљечиви. Оно што је позитивно од прошле године је увођење ХПВ вакцине, па је ово позив свим родитељима да вакцинишу дјецу. Прошле године имали смо седам обољелих од карцинома грлића материце у Херцеговини, та болест је превентабилна вакцином", рекао је Kолак.

Он је истакао да се у Болници могу похвалити са лијечењем карцинома дојке, гдје је савјест жена на високом нивоу, наводећи да се одазивају на прегледе, рано откривају болест која је апсолутно изљечива хирургијом.

"Такође, можемо се похвалити третманом карцинома бешике, као и карцинома дебелог цријева гдје је омогућена и дијагностика и терапија", рекао је Kолак.

Он је појаснио да лијекове за малигна обољење, цитостатике, имунолошку и биолошку терапију набавља Фонд здравственог осигурања Републике Српске, те да су лијекови доступни у свим здравственим установама у Српској.

Kолак је додао да су потребна већа улагања у погледу превенције болести, али и нових терапијских могућности, односно нових лијекова.

"Проблем су скупи лијекови, имунотерапија и биолошка терапија, зато што постоје ограничена средства за такво лијечење и листе чекања", рекао је Kолак.

Он је навео да је код карцинома плућа или меланома неупоредиво боље лијечење имунотерапијом него хемотерапијом.

"Kод пацијената који су погодни за примање имунотерапије код карцинома плућа преживљавање је више од 30 одсто на петогодошњем нивоу", рекао је Kолак, те изразио наду да ће Фонд, у складу са потребама препознати то и издвојити већа средства за лијечење.

СРНА

Удружење породица са проблемом стерилитета "Бебе" из Требиња за готово 14 година постојања богатије је за 148 беба, а један брачни пар је из два бесплатна покушаја, о трошку Фонда здравственог осигурања Републике Српске, добио два пара близанаца, рекла је Срни предсједник Удружења Снежана Мисита.

"Мислим да је то једини брачни пар на нивоу Републике који је у два покушаја добио два пара близанаца. Врло су срећни и задовољни", истакла је Мисита.

Она је навела да су до сада имали 18 парова који су вантјелесном оплодњом добили близанце.

Мисита је рекла да су у прошлој години имали седам новорођених беба, а у овој их очекују још.

Она је нагласила да све ово није само резултат овог удружења, које дјелује у шест општина источне Херцеговине и кроз које је до сада прошло више од 1.000 парова из Херцеговине, Републике Српске и иностранства, него и свих добрих људи који помажу рад "Беба".

Мисита је рекла да брачни пар не може сам изнијети проблем стерилитета, нити вантјелесне оплодње, те навела да једна вантјелесна оплодња кошта најмање 5.500 KМ, па до 20.000 KМ, а некад је потребно и више пута покушати.

"Имамо три бесплатне вантјелесне оплодње на републичком нивоу, а један бесплатан покушај на градском нивоу, као и у општинама, можда би било лијепо да се омогући четврти бесплатан покушај, као и да се повећа старосна граница жене, јер у Србији је до 45 година бесплатно, а у Републици Српској је до 40. године бесплатно", навела је Мисита.

Она је рекла да су у Удружењу људи који су прошли или пролазе сличан проблем са стерилитетом, па су подршка брачним паровима у борби за потомство.

"Ту смо да им олакшамо прве кораке, али и да их пратимо до њиховог успјеха, кад је ријеч о контакту са клиникама, али у Удружењу имамо посјету еминентних стручњака, тако да је за брачни пар то лакши и бржи пут", навела је Мисита.

Она је рекла и да се у Удружење свакодневно јављају жене у потрази за информацијама у вези са бесплатним пренаталним тестовима, те да се нада да ће се то ускоро реализовати, јер је значајно за труднице и цијело друштво.

"Пренатални тест кошта од 1.500 до 2.000 KМ, а с тим је доста лакше и спокојније да жена изнесе трудноћу, надам се да ће се релизовати тај пројекат, јер жене очекују ту помоћ", додала је Мисита.

Мисита је рекла да Удружење "Бебе", које броји око 350 брачних парова, увијек има подршку републичких и локалних институција, за шта је захвална.

Мисита је посебну захвалност упутила Хеликоптерском сервису Републике Српске, који им, како је истакла, пружа подршку у сваком моменту, али и "Електропривреди Републике Српске".

СРНА