У 20. колу Премијер лиге БиХ рукометаши Херцеговине угостиће Коњух. Сусрет са екипом из Живиница заказан је за суботу, 30. марта у 19 часова.

Невесињци само побједом остају у борби за опстанак у елитном рангу и сигурно је да ће, уз подршку публике, учинити максимални напор да стигну до тријумфа. Херцеговина за ривала има искусну премијерлигашку екипу која је у низу од три узастопне побједе. Ипак, уз добру концентрацију током читаве утакмице Невесињци могу до побједе. И у првом дијелу сезоне, у Живиницама, су показали да се могу носити са Коњухом.

У случају тријумфа, Херцеговина би задржала реалне шансе за опстанак, пошто је у посљедња четири кола три пута домаћин. С друге стране, директни ривал Горажде има тежак распоред и сусрете са екипама из врха табеле.

Припадници Ватрогасно-спасилачке јединице и Цивилне заштите из Невесиња недавно су боравили у Македонији гдје су заједно са учесницима из Србије, Црне Горе, Турске, Албаније, Македоније и БиХ увјежбавали начин гашења пожара и спасавања људи и имовине.

Обука је организована у оквиру ИПА програма: „Подршка превенцији поплава и управљање ризицима шумских пожара у земљама Западног Балкана“. У трогодишњем пројекту Европске уније заједнички учествују Град Коњиц и Општина Невесиње у сарадњи са републичким управама цивилне заштите и Министарством безбједности БиХ.

Током вјежбе симулирани су сценарији поплава и шумских пожара, а ватрогасци и припадници цивилне заштите из различитих земаља имали су прилику да демонстрирају своје вјештине и знања у сузбијању катастрофа.

Из овог пројекта који је водила италијанска невладина организација “CIMA” добијена је донација у виду опреме, вриједности око 82.000 КМ.

У 22. колу Прве лиге РС фудбалери Вележа доживјели су тежак пораз у Градишки од Козаре. Невесињци су од расположене домаће екипе примили пет голова у утакмици коју треба што прије заборавити.

Вележ је поклекао већ у 10. минуту, а до одласка на одмор Козара је имала вођство 2:0. У наставку се распуцао Маринко Растока и са хет триком невесињској екипи донио најубједљивији гостујући пораз ове сезоне. Јовановић је у другом полувремену дао прилику јуниорима, али без битнијих помака у игри.

Вележ је и поред серије лоших резултата остао два бода изнад угрожене зоне.У наредном колу у Невесињу ће гостовати Борац из Козарске Дубице.

КОЗАРА – ВЕЛЕЖ 5:0 (2:0)

Градски стадион у Градишки. Гледалаца: 200. Судија: Дејан Лазић (Модрича). Стријелци: 1:0 Беук, 2:0 Растока, 3:0 Растока, 4:0 Растока, 5:0 Такахаши.

КОЗАРА: Глисић, Сарајлић, Петковић (Модић), Илић (Такахаши), Јандрић, Делић (Садиковић), Дивјан, Менсах, Пепић, Беук (Поповић).

ВЕЛЕЖ: Вукановић, Абаза, Петковић (Телебак), Анђеловић (Кљакић), Г. Продановић, Микулић (Јокановић), Драшковић, Требовић, Живковић (Ботић), С. Продановић (Ратковић), Гутић.

Ученици четвртог разреда средње школе који се одлуче да студирају на Рударском факултету у Приједору добиће бесплатно школовање и смјештај захваљујући републичком и буџету града Приједора, као и бесплатну припремну наставу за пријемни испит, саопштено је из овог факултета.

Рударски факултет с циљем промоције уписа нове генерације студената интензивно реализује презентације за средњошколце из и изван Приједора, представљајући студије на смјеровима Рударско инжењерство, Геолошко инжењерство и Инжењерство заштите животне средине.

Припремну наставу за пријемни испит уживо или онлајн води особље ове високошколске установе.

Рударски факултет у Приједору једина је измјештена организациона јединица Универзитета у Бањалуци. Школује кадар за којим расте потреба на тржишту рада и више од 90 одсто оних који заврше овај факултет је запослено.

Радни однос заснивају у рудницима, институтима, министарствима, геолошким службама, службама за мониторинг управљања отпадом, у тунелоградњи и другим областима.

Студије трају четири године, велика је могућност стипендирања из различитих извора, како јавних буџета тако и компанија које нуде прилику за обављање приправничког стажа, а потом и за запослење.

Министарство одбране у Савјету министара прима 400 кандидата у професионалну војну службу у почетном чину војника Оружаних снага БиХ.

Оглас је објављен, а рок за пријаву је 21 дан од дана објављивања на страници Министарстава одбране.

На оглас се могу пријавити младићи и дјевојке који имају завршену средњу школу трећег и четвртог степена или тренутно похађају завршни разред средње школе.

Кандидати морају бити држављани БиХ и да нису млађи од 18 година нити старији од 27 година, саопштено је из Министарства одбране у Савјету министара.

Млади који се пријаве имају прилику осигурају сталан и сигуран посао, професионалну каријеру и могућност напредовања у Оружаним снагама БиХ.

Потребне информације и обрасце за пријаву кандидати могу преузети на службеној интернет страници Министарства одбране www.mod.gov.ba  или добити лично од центара за регрутовање и транзицију.

Тестирања кандидата обавиће се у центрима за регрутовање у Сарајеву, Бањалуци, Чапљини и Тузли, а потом ће Комисија за избор обавити интервју са најуспјешнијим, извршити избор и предложити министру одбране.

Кандидати који успјешно заврше основну војничку обуку примају се у војну службу у почетном чину војника на формацијска мјеста која се попуњавају кандидатима из реда сва три народа у БиХ, као и из реда осталих.

Жири Годишње награде Удружења књижевника Републике Српске у саставу: проф. др Игор Симановић, предсједник, Момчило Голијанин и Горан Шаула, након свестраног и темељитог оцјењивања 24 књиге приспјеле на конкурс, објављене у 2023. години и претходне објаве ужег избора од шест књига, једногласно је донио одлуку да се Годишња награда Удружења књижевника Републике Српске за 2023. годину додијели роману „Маша и медведи“ Весне Капор (Вукотић Медиа, Београд), саопштено је из УКРС.

У образложењу се наводи:

– Роман Весне Капор „Маша и медведи“ снажно је уроњен у свакодневицу човјека XXI вијека, сведену на беспоговорно служење материјалном, гдје конзумеризам постаје кључни принцип савремене егзистенције, а културни естаблишмент често одређен медиокритетима који културу своде на идентичан принцип функционисања. Таквој реалности списатељица супротставља јединог могућег и јединог правог јунака романа – Књигу.

Комплетан романескни оквир, у коме се преплићу фикција и стварност, гдје се удвајају писац и књижевни лик, гдје се доноси прича о књизи и настанку/објављивању књиге и храбро проговара о неким кључним проблемима са којима се стваралац суочава у својеврсном кафкијанско/орвеловском свијету, гдје читалац може да сагледа и оне фине, тешко ухватљиве и невидљиве процесе који се одвијају у умјетнику док дјело сазријева и обликује се у његовој свијести – само су бројне манифестације богатог контекста који Књига у себе укључује. Фасцинира начин на који Весна Капор успијева да одржи на окупу све ове разнородне токове који се препознају у тексту и да их укључи у једно јединствено ткиво Књиге која се исписује, а чему читалац директно свједочи и потврђује се као неизоставан сегмент истог тог књижевног поља.

Посебан квалитет романа „Маша и медведи“ управо треба препознати у бескомпромисном одговору који ауторка нуди кроз путовање и потрагу за Књигом, а који је исказан у суштини оног прометејског духа садржаног у нужности побуне и немирења са искривљењима стварности која нам се покушавају наметнути као једина могућа. На тренутке сирово, спуштеног гарда, Весна Капор нам баца у лице та искривљења и инсистира на одговору.

Роман Весне Капор је једно богато, разиграно штиво, штиво које пропитује жанровске могућности савременог романа, али и које несумњиво представља тријумф Књиге, чему свједоче и завршне ријечи: „Кроз речи се свет рађа и траје. Речи су наше куће и наш живот. Речима творимо и обликујемо; памтимо; обећавамо, верујемо, варамо, кајемо се… Кроз њих бива и што је у стварности немогуће – саопштио је жири, којим је предсједавао Игор Симановић.

Весна Капор је рођена 1965. у Невесињу. Објавила је романе “Три самоће” (СКЗ, 2010, “Филип Вишњић”, 2011) и “Небо, тако дубоко” (СКЗ, 2021.), као и збирке прича “По сећању се хода као по месечини” (Агора, 2014, “Филип Вишњић”, 2016), “Венац за Оца” (СКЗ, 2018, 2019) и кратку прозу “Као што и вама желим” (Повеља, 2016).

Добитница је награда “Лаза Костић”, “Милош Црњански”, “Данко Поповић”, “Кондир Косовке девојке”, “Меша Селимовић”, “Ђуро Дамјановић” и “Златни беочуг”.

Ради у Студентском културном центру у Београду као уредник књижевног програма.

Њене приче заступљене су у збиркама “Путник са далеког неба”, “Зона Библиона”, “Са Андрићеве чесме”, “Корак исписан пером”, “Врт наде”, “Најкраће српске приче” и “Приче о Косову”. Проза Весне Капор преведена је на руски, македонски, румунски и мађарски језик.