Отац нашег познатог глумца Небојше Глоговца, протојереј-ставрофор Милован је преминуо ноћас, шест година након смрти сина.

Он је био свештеник у пензији, а о свом Небојши увек је говорио са пуно љубави.

- Четрдесет година сам сахрањивао људе и младе и старе и децу и покушавао да им као свештеник пружим утеху, дам наду, очувам веру. Али када се мени десио губитак, био сам препуштен томе да сам нађем снаге да очувам себе у болу - причао је Небојшин отац, протојереј ставрофор Милован Глоговац.

Глоговац води порекло из Драмишева, а његова породица је пореклом са Косова и Метохије, презиме су добили по насељу Глоговац. Половином 19. века његова породица је преко Црне Горе дошла у Херцеговину. Његови преци су се настанили у Братачу и Драмишеву и сви славе Ђурђевдан.

КУРИР

У Новом Саду је јуче након тешке болести преминуо невесињски професор у пензији и некадашњи фудбалер „Вележа“ Миладин Ивковић Меча.

Својим посвећеним радом оставио је неизбрисив траг у образовању, а бројним генерацијама невесињских гимназијалаца био је један од омиљених наставника.

Током цијеле педагошке каријере био је узор ученицима наклоњеним хемији и другим природним наукама. Утицао је на младе истраживаче, који су и послије школовања цијенили његово стручно мишљење. У Средњошколском центру "Алекса Шантић" био је један од најпоштованијих колега.

Ивковић је основну и средњу школу завршио у Невесињу, а Природно-математички факултет у Сарајеву (Одсјек за хемију). Након завршеног школовања радио је у фабрикама "УНИС" у Прозору и "СОКО" у Мостару. Као припадник Војске РС учествовао је у Одбрамбено-отаџбинском рату, а 2002. године запослио се у Средњошколском центру „Алекса Шантић“ гдје је радио до пензионисања.

Почетком 70-година неколико сезона наступао је у првом тиму Фудбалског клуба „Вележ“.

Ивковић ће бити сахрањен на Градском гробљу у Невесињу. Вријеме сахране биће накнадно саопштено.

У Галерији Центра за културу “Небојша Глоговац“ вечерас је одржана промоција књиге Неде Ђукић Боројевић „Вила са Чакора“.

Ово је књига о страдању деветнаестогодишње дјевојке Бранке Ђукић коју су убила двојица Албанаца са Косова и Метохије на планини Чакор 1975. године

Трагедију која је потресла тадашњу Југославију, књижевница је преточила у драму, а у другом дијелу књиге je сакупила богату документацију о самом догађају, али и свему што је из њега проистекло - о суђењу оцу, спомен обиљежју на мјесту трагедије, писању штампе, бројним пјесмама посвећеним Бранки Ђукић, меморијалу који се одржва на Чакору...

Обраћајући се присутнима ауторка књиге Бранка Ђукић Боројевић истакла је да су је радозналост и истраживачки дух упутили на стазе предака у жељи да пронађе корјене и упозна своју постојбину. Како је рекла, тако се родила жеља да напише књигу о трагедији своје братственице Бранке Ђукић.

− Ово је може се рећи, својеврсни молитвеник за Бранку Радову, уз жељу да га читате са поштовањем и осјећајем љубави, како сам га и ја писала, поручила је Ђукић Боројевић. Она је додала да, иако не можемо мијењати историју, можемо мијењати себе тако да се сјећамо наших старих предака и њихових жртава.

− Вечерас нас је сабрала несрећна тема, али то је наша српска судбина јер крст носити нама је суђено и на оваквим скуповима много смо сложнији него на неким срећним догађањима, рекла је књижевница.

Директорица билећке библиотеке Сања Бошковић рекла је да је Бранка Ђукић симбол свеколиког српског страдања, а окитивши се ореолом великомученице, сврстала се међу знамените личности и испоснике у насељу рајском.

− Волим када на овакве снажне датуме наше историје говоримо о тешким темама, историјским детаљима, али и тужним судбинама које ма колико се чиниле индивидуалне, нису само статистички податак него имају дубоко упориште у националној карти, истакла је Бошковић.

У име организатора Народне библиотеке Невесиње промоцију је водила Љиља Ивезић. Кроз разговор са ауторком Ивезић је публици приближила како сам догађај и вријеме у коме се одиграо, тако и све фазе настанка овог изузетног литерарног дјела. Дио пјесме „Мрамор на Чакору“ аутора Радована Бећировића Требјешког уз звуке гусала отпјевао је млади гуслар Огњен Стојановић из Билеће. Вече су својим наступом употпуниле чланице Етно групе „Свети Димитрије“.

У Републици Српској данас су исплаћене јануарске накнаде за кориснике права на мјесечни борачки додатак и инвалиднине, за шта је у буџету обезбијеђено 35,5 милиона КМ, односно 6,5 милиона КМ више у односу на исплате за претходни мјесец, саопштено је из Министарства финансија.

- Исплаћена су и средства корисницима за туђу његу и помоћ којима су обухваћена социјална давања за јануар, а за ове сврхе у буџету је обезбијеђено 5,1 милион КМ - наводи се у саопштењу.

Из Министарства појашњавају да је ријеч о средствима која се дозначавају општинама и градовима на основу Закона о социјалној заштити Српске.

На основу Закона о подршци незапосленом родитељу четворо и више дјеце, обезбијеђено је пет милиона КМ за исплату јануарске накнаде за кориснике из вишечланих породица.

- Та исплата биће извршена сутра - навели су из Министарства финансија Српске.