У оквиру светосавских свечаности јутрос је у Цркви пресвете Тројице у Кифину Селу традиционално служена света литургија, након које су вјерници приступили светој тајни причешћа. У храму је преломљен и славски колач са кумом Видом Пејичићем.

Потом су услиједиле дјечије рецитације пјесама о светитељу и просвјетитељу Светом Сави. Као награду за њихов труд Црквени одбор Кифино Село обезбиједио је пригодне поклоне.

Свештеник Драго Зубац у својој бесједи истакао је да данас велики празник у част дивног светитеља и учитеља

– Нека је благословен данашњи дан и да нам Свети Сава свима подари благослов, радост, љубав и мир – поручио је Зубац.

Празник су уз пригодну здравицу честитали кум Виде Пејичић и мјештани окупљени на богослужењу у светом храму.

У Цркви пресвете Тројице у Кифином Селу традиционално се на Савиндан служи света литургија још од времена Краљевине Југославије. Обичај је да на овај празник дјеца рецитују пјесме и здравице о Светом Сави и да том приликом добију пригодне поклоне у храму. Сваке године се изабере кум из неког села у парохији и то су увијек дјеца из основне школе.

У Невесињу је успомена на Светог Саву вјечна и неизбрисива. Први поуздани историјски податак о овом херцеговачком мјесту налази се у Љетопису Пећке патријаршије у коме се наводи да је Сава Немањић у Невесињу 1219. поставио првог хумског епископа. Неки извори прецизирају да је Хумска епископија основана у селу Залому након чега је невесињски крај још дуго остао земља Немањића. Од тада па до данас Свети Сава пребива у душама и заједничким молитвама свих честитих Невесињаца инспиришући их на увијек нова и племенита прегнућа.

И Дечанска хрисовуља у оригиналном облику чува запис о боравку првог „принца од Херцеговине“ у Невесињу. Растков отац, Стефан Немањић у чувеној Повељи Сплићанима пише: „Ја, велики жупан Немања, дозвољавам Сплићанима да слободно улазе у моју земљу и сина ми Растка у Хумску земљу, да слободно тргују и да им се никакава неправда не догоди“. Црквени историчари тврде да је овај документ из 1190. године писан у Храму Свете Богородице на Залому.

У Невесињу је још увијек живо народно предање о Немањићима, највише о Савиној мисији, његовом ходочашћу и подизању задужбина. Тамо гдје се нису могли саградити камени храмови, подизани су дрвени и усамљени крстови.

На локалитету Ступа, испод села Сопот, налазио се најстарији манастир у Херцеговини – Гомионица. Њега помиње и Свети Сава. Предање каже да је и на уласку у село Будисавље, постојао манастир, кога су Турци запалили и порушили. У овом селу се данас налази Калуђер, извор питке воде који никада не пресушује, а на самој грађевини налазе се уклесане године 1190. и 1191. Према старим причама, Калуђер су управо сазидали калуђери из манастира.

Изнад села Будисавља, у Ступима, у близини Скакала и Овчијег брода, налази се једно узвишење, које је познато по народном називу „Зенска груда“. Предање каже да се ту налази закопана црква што потврђују пронађени остаци крстионице.

Једна легенда говори да је у Постољанима некада постојао манастир посвећен Светом Ђорђу који је посјећивао Свети Сава. У Постољанима се налази и једно узвишење округлог облика са називом „Коло“. Многе приче везивале су се за овај земљишни феномен. Никада се није „дало“ орати, јер би увијек након тога кретало по наопаком.

У апостолској мантији Сава је крстарио Хумском земљом, упућивао народ на правовјерје, помагао сиромашне и чинио друга добра дјела, тако да није случајно први српски епископ постављен у Храму пресвете Богородице у Невесињу.

Како би сачували национални идентитет угледни Срби у Невесињу у посљедњој деценији 19. вијека почели су интензивнији и преданији рад на подизању културне и просвјетне дјелатности. Уточиште Невесињаца у којем су црпили духовну снагу за нова прегнућа постало је Српско пјевачко друштво „Застава“ основано 1891. године. Имало је своју химну „Врела крвца“ коју је на стихове Алекса Шантића компоновао Даворин Јенко. Утемељивач, предсједник и друштвени хоровођа Друштва био је Ристо Пророковић.

„Застава“ је организовала приредбе, забаве, сијела и увијек била у средишту националног живота. Светосавска академија приређена 1892. године била је почетак националне мисије која је трајала деценијама касније. Светосавске забаве биле су извори на којима су се ђаци кријепили вјером и културом. Поред светосавске бесједе, у којој је обично неко од учитеља говорио о великом српском светитељу и просвјетитељу Сави, на програму су биле пјесме, декламације и позоришни комади.

Иако је светосавска свечаност организована прије 134 године у околностима ограничене слободе националног изражавања, Невесињци су припремили богат програм на коме им могу позавидјети садашње генерације:

1. Бесједу је отворио Ристо Пророковић;

2. „Ускликнимо“, пјевају чланови Српског пјевачког друштва „Застава“;

3. „Дижите школе“, декл. Душан С. Зечевић;

4. „Малена сам“, декл. Јока М. Перин;

5. „Бранково коло“, пјевају чланови Српског пјевачког друштва „Застава“;

6. „Мач и перо“, декл. Божидар Л. Ђаић (пјесма Јована Јовановића Змаја);

7. Српске народне пјесме уз гусле пјева Вуле Рњез;

8. „Крст и круна“, драма из прошлости српске у четири слике од др. Јована Суботића;

9. Пјевање српских народних пјесама.

Прослављање Светог Саве у Невесињу, најчешће у организацији Православне цркве, Српског просвјетног и културног друштва «Просвјета» и соколских организација, потрајало је све до Другог свјетског рата. Од 1947. године нова власт у попуности мијења цјелокупну идеологију друштва разрачунавајући се са црквеним коријеном, традицијом и нацијом. Дјело и учење Светог Саве потпуно су истиснути из школских установа, а поприлично и из друштвеног живота. Ипак, култ светитеља остао је да живи у невесињским породицама, у срцима и прегнућима честитих људи.

Деведесетих година прошлог вијека поново се интензивирају светосавска саборовања у Невесињу. Ученици, наставници, духовници и јавни радници за суграђане сваке године организују достојну светосавску приредбу са разноврсним културним и музичким садржајима и духовним поукама. Програм је обично састављен од бесједе о Светом Сави, драмских приказа, етно музицирања, хорског пјевања и других прикладних садржаја посвећених духовном препородитељу српског народа.

У Цркви пресвете Тројице у Кифином Селу традиционално се на Савиндан служи света литургија још од времена Краљевине Југославије. Обичај је да на овај празник дјеца рецитују пјесме и здравице о Светом Сави и да том приликом добију пригодне поклоне у храму. Сваке године се изабере кум из неког села у парохији и то су овијек дјеца из основне школе.

Прича о Светом Сави у Невесињу траје пуних 800 година. Она ни данас не стаје, нити се умара, а култ светитеља и даље трасира путеве образа и савјести, знања и мудрости, а прије свега богочовјечности.

Драгомир Граховац

У Великој сали Центра за културу „Небојша Глоговац“ у Невесињу вечерас је приређена Светосавска академија, посвећена првом српском архиепископу, светитељу и просветитељу, утемељивачу српске цркве, школе и државе - Светом Сави.

Духовници, умјетници, вокални солисти и јавни радници припремили су занимљиву светосавску приредбу са културним и музичким садржајима и духовним поукама.

О првом српском архиепископу и просвјетитељу бесједио је протојереј Марко Гојачић.

Он је истакао да је светосавље жила нашег бића и постојања и да због тога треба да ходимо путем, који је поплочан мозаиком светосавља.

„Живjећи живим Богом, исповједајући вјеру светих отаца и трудећи се да нам светосавски пут буде смисао живота, такво живљење даје пуни сјај човјековом срцу и души. Такав нам живот треба. Живот живе вјере, који се никад не гаси и који вјечно пламти у човјековом срцу“, поручио је протојереј Гојачић, додајући да јуначко Невесиње зна шта значи бити на крсту и страдати, али исто тако зна да тај животворни крст доноси васкрс.

Пригодном бесједом обратио се и начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић. Говорећи о значају Светог Саве и светосавских академија, Авдаловић је истакао да је светосавље начин мишљења, које је повезано са слободом.

У свечаном програму су учествовали вокални солиста мр Каролина Михајловић, корепетитор мр Владо Данић, глумица проф. др Љиљана Чекић и књижевница Анђелина Никчевић, која је говорила бесједу књижевнице Милице Бакрач.

И овог пута, поводом школске славе, Општина Невесиње наградила је труд, рад и вољу најбољих ученика Средњошколског центра „Алекса Шантић“ и Основне школе „Ристо Пророковић“. У оквиру академије, начелник је уручио пригодне поклоне ђацима генерације за школску 2022/2023. годину, Ђорђу Гушићу и Марини Голијанин.

Светосавску академију организовали су Општина Невесиње, Црквена општина Невесиње и Центар за културу „Небојша Глоговац“.

Фонд за професионалну рехабилитацију и запошљавање инвалида Републике Српске увећао је новчане стимулансе за самозапошљавање и запошљавање лица са инвалидитетом и први пут увео диференцијацију износа у зависности од категорије и процента инвалидитета, изјавио је директор Фонда Стевица Дроњак.

Он је навео да је за ратне војне инвалиде и цивилне жртве рата предвиђено 7.000 КМ ако је инвалидност 40, 50 и 60 одсто, 8.000 КМ за 70 и 80 одсто инвалидности, те 10.000 КМ за 90 одсто и више.

Особе са тјелесним оштећењем од 70 одсто имају право на новчани стимуланс 9.000 КМ, са тјелесним оштећењем од 80 одсто на 10.000 КМ, а са тјелесним оштећењем од 90 и 100 одсто на 12.000 КМ.

"Важно је напоменути да се висина стимуланса повећава за 1.000 КМ ако послодавац у стални радни однос прими женску особу са инвалидитетом или особу са инвалидитетом млађу од 35 година", рекао је Дроњак Срни.

Када је ријеч о самозапошљавању, за лица са тјелесним оштећењем од 70 и 80 одсто подршка је 8.000 КМ, а за лица са тјелесним оштећењем од 90 и 100 одсто 10.000 КМ.

Дроњак је подсјетио да су раније стимуланси били једнаки и за тјелесна оштећења и за ратне војне инвалиде и за лица са интелектуалним потешкоћама, да су до прошле године износила 4.500 КМ, а у 2023. су увећана на 7.000 КМ без обзира на категорију и проценат инвалидности, те да је нову одлуку донио Управни одбор Фонда и да се примјењује од ове године.

Према Закону о професионалној рехабилитацији, оспособљавању и запошљавању инвалида, те подзаконским актима који регулишу ову област, ова средства користе се искључиво за прилагођавање радног мјеста особи са инвалидитетом, прилагођавање условима рада и куповину машина и алата, опреме или прибора потребног за запошљавање особе са инвалидитетом.

Измјенама закона о порезу на доходак у Републици Српској, који је ступио на снагу 1. јануара, дефинисан је појам мали пољопривредник.

Овај, нови статус, добило је физичко лице, односно носилац пољопривредног газдинства, чији укупан годишњи приход по основу обављања дјелатности не прелази износ од 50.000 КМ.

Порез на доходак малог пољопривредника плаћа се годишње у апсолутном износу, у зависности од оствареног прихода од бављења пољопривредном дјелатношћу.

Како је, у интервјуу за агенцију Срна, појаснио директор Пореске управе РС, Горан Маричић, мали пољопривредник који оствари годишњи приход до 12.000 КМ не плаћа порез на доходак. Онај који оствари приход између 12.000 КМ и 25.000 КМ плаћа порез у износу од 200 КМ годишње, док носилац газдинства који у току године оствари приход већи од 25.000, а највише до 50.000 КМ, плаћа годишње порез на доходак у износу од 400 КМ.

"Мали пољопривредник је дужан да остварени приход у претходној години пријави Пореској управи до 28. фебруара, а износ пореза на доходак на укупан годишњи приход дужан је да плати до 30. јуна текуће за претходну годину", рекао је Маричић, јавља Срна.