Radio Nevesinje
На обронцима Морина, гдје су зиме сурове, без струје и воде, Саво Спремо (43) производи чувени херцеговачки сир из мјешине.
Спремо свако јутро сам музе око 300 оваца, а узгаја укупно 630, својих и туђих да би годишње произвео до двије тоне сира.
Саво, од маја до септембра сваке године док борави на овим пашњацима, устаје у цик зоре да би стигао да измузе овце од којих свако јутро добије око 110 литара млијека.
Најпопуларнији производ који прави је сир из мјешине, специјалитет добро познат који се најбоље слаже, знају љубитељи хране, уз кромпир поле. Овдје се такође прави и познат сир "шкрипавац".
Сам процес производње сира захтијева много времена и посла, од саме припреме мјешине (кожа одеране животиње која се препарира уз помоћ соли и зашије) до сирења. Годишње прода од 45-50 мјешина сира које су тешке до 50 килограма. Један килограм сира кошта 22 КМ, а младог 15 КМ.
„Некако успијевам да стигнем, некад останем до касно у ноћ док све завршим“, прича Спремо.
За свој сир има сталне муштерије, а највише их је из Невесиња, Калиновика, Мостара па чак и Дубровника, а који су навикли на добар и препознатљив укус његових домаћих производа.

Како се прави сир?
"Млијеко проциједим,успем у лонац да одстоји. Кад се почне сирити ставим га на шпорет да се загрије једно 15-ак минута на око 35 степени. Затим оциједим сурутку, а сир иде на цијеђење од јутра до увече. Онда га ставим у бачву, па послије једно четири дана иде у мјешину гдје стоји минимум мјесец и по дана", појашњава домаћин док сипа на дегустацију и своју домаћу ракију.
Са својом породицом дошао је у ове крајеве 2002. године са 18 година, а породичним послом је наставио да се бави. Бројне препреке и недостатак основних услова за живот као што су струја или телефонске везе, успио је превазићи уз помоћ соларних панела што му је донекле олакшало посао.
"У Невесињу смо живјели, имало се слабо пара. Купили смо ово имање и стоку. Мама и тата су умрли, сестра се удала, а ја сам наставио с овим да се бавим", испричао је Саво Спремо.
Када је посао кренуо запослио је Радоју који му већ осам година помаже око бриге о стоци.
Иако живи у неприступачном мјесту о његовом гостопримству се надалеко чуло, па му скоро свако вече свраћају муштерије или понеки пролазници, а своју колибу никад не закључава.
"Некад затекнем више него што сам оставио. Овдје нема људи, може се десити да се некоме поквари ауто, а увијек може овдје да преспава".
Поред оваца, има још осам крава чије млијеко такође користи за сир у комбинацији са овчијим. Преко зиме овце враћа њиховим власницима, а остали дио године проводи у Невесињу гдје има породичну кућу и трговину у којој продаје свој сир.

МОНДО БиХ
За вјернике Српске православне цркве данас је почео Петровски пост, установљен у славу светих апостола Петра и Павла и осталих апостола који су се послије силаска Светог Духа постом и молитвом припремали за хришћанску проповијед.
Петровски односно Апостолски пост ове године траје од 16. јуна до 11. јула, односно до Петровдана који сваке године празнујемо 12. јула. Почетак поста, а самим тим и његово трајање увијек зависи од датума Васкрса, па најкраће може трајати једну, а најдуже шест седмица.
Петровски пост назива се још и апостолски, почиње првог понедјељка послије Духовске недјеље и траје до празника Светих апостола Петра и Павла.
У току овог поста понедјељак, сриједа и петак се посте на води, уторак и четвртак, а субота и недјеља на риби.
Као и за вријеме трајања сваког поста не једу се месо, бијели мрс и јаја. Дан уочи Петровдана се такође строго пости.
Сврха поста, како кажу правила вјере, не може се постићи само уздржавањем од мрсне хране, већ и уздржавањем од лоших мисли, ријечи и дјела.
Петровски пост спада у један од четири најважнија годишња поста које СПЦ прописује својим канонима.
Најдужи је Велики или Часни пост који се завршава празником Васкрсења, а потом Божићни пост који, такође, траје више недјеља и завршава се празником Христовог Рођења.
Осим Петровског, у љетном периоду се поштује и Госпојински пост, пред Велику Госпојину, празник Вазнесења Богородице. Православни хришћани добровољно доносе одлуку о поштовању поста, а тим подвигом се постиже очишћење душе и тијела.
Храм свих светих у Зовом Долу обиљежио је данас крсну славу. Поштујући духовност и традицију мјештани су са комшијама и пријатељима прославили празник којим Црква чува успомену на све свеце који су устрајали на путу Господњем.
Након свете литургије који је служио јереј Драго Зубац са домаћином славе Бојаном Зечевићем преломљен је славски колач.
У празничној бесједи свештеник Зубац је подсјетио да је ово дан који је црква посветила светим апостолима, мученицима, исповиједницима и свим људима који су свој живот положили за Христа и који су се упокојили са надом у живот вјечни.
Празничне честитке упутили су народни посланик Илија Таминџија и начелник општине Миленко Авдаловић. Пригодне здравице одржали су Драган Иванишевић и Чедо Ивезић пожељевши много здравља, среће и весеља.
Код Споменика погинулих бораца Отаџбинског рата служен је помен јунацима који су живот положили за Крст часни и слободу златну.
Саборовање је настављено уз трпезу љубави, пријатељске разговоре мјештана и њихових братственика и пријатеља из других дијелова невесињске општине.
Фрацускиње на сабору
Међу бројним учесницима сабора у Зовом Долу данас су биле и двије Францускиње. Гошћа Лоренс Милинић која се одавно настанила у завичају свог оца ових дана је њена пријатељица Софи Бусиж из Бордоа. Каже да воли природу и село, а у Зовом Долу све јој изгледа аутентично.
«Људи су весели и све је опуштено и то је нешто што недостаје нама у великом граду», пренијела је своје утиске Софи.
Изградња цркве почела 1998, освјештана 2016. године
Црква Свих светих у Зовом Долу настала је као израз љубави и труда мјештана, донатора, приложника и свих добронамјерних људи. Освјештана је 3. септембра 2016. године у присуству великог броја вјерника. Свети чин обавио је владика Григорије.
Изградњом храма Зови До је добио мјесто за вјерско окупљање и народно саборовање. У порти храма подигнут је Спомених погинулим борцима из Отаџбинског рата.
Црква светих косовских мученика у Заборанима прославила је данас крсну славу - Видовдан, а обиљежене су и 32 година од злочина над недужним цивилима и 83 годинe од страдања у Другом свјетском рату.
Свету литургију служио је свештеник Младен Чалија. Након богослужења, свете тајне причешћа и свечане литије, уприличен је обред ломљења славског колача.

Након тога код Спомен плоче у Цркви одржан је помен за жртве злочина и положено цвијеће.
Честитајући празник и крсну славу Видовдан, свештеник Младен Чалија истакао је да је ово дан када се сјећамо наше одлуке „Да је земаљско за малена царство, а небеско увијек и довијека“.
– Свети владика Николај рекао је да су Видовдан и Савиндан два празника које слави читаво српство. Свети Сава нас је научио како се живи у вјери, а Свети цар Лазар како се умире за вјеру. Зато ми треба да будемо достојни наших славних предака који су пострадали на данашњи дан – рекао је Чалија.
Он је похвалио рад и труд мјештана који су током претходне године довели воду и електричну енергију до овог Храма. Захвалио се свим приложницима који су дали свој допринос да се ово мјесто обнавља и напредује. Посебно је истакао прегалаштво Љубана Дуке, који брине о цркви у Сточи, и пожелио му да га Господ оснажи и окријепи у вјери.

Замјеник начелника Богдан Ботић поручио је вјерном народу да се у миру, слози и љубави и наредних година окупљају око овог светог мјеста.
– Дај Боже да генерације и послије нас долазе на ово мјесто и слиједе примјер косовских јунака како се бори за своју вјеру и свој народ – нагласио је Ботић.

Марко Миловић који живи и ради у Новом Саду истиче да се сваке године потруди да дође на Видовдан у Сточу, да присуствује крсној слави и ода почаст свим палим борцима, међу којим је и његов покојни отац Боро Миловић.
– Поријекло моје породице је из Заборана, а ово данашње окупљање пуно нам значи, јер се видимо са драгим људима, родбином и пријатељима и одамо почаст свим палим борцима који су чувајући свој народ положили живот за отаџбину – са сјетом прича Миловић.
Пригодне здравице упутили су предсједник Општинске борачке организације Синиша Шиповац, редовни учесници сабора у Сточи Љубан Дука, Драган Јокшић,Здравко Лозо и монах Петар из манастира у Луци.
Учесници сабора у Сточи уживали су у звуцима гусала Сњежана Глоговца, Милана Дуке и Добрила Гушића.
Црква светих косовских мученика у Сточи освјештана је 2015. године, а Храм је изграђен на иницијативу мјештана Заборана и околних села. Посебан печат изградњи овог Храма дали су Љубан Дука и Раде Кандић, који су својим трудом и радом започели изградњу овог светог мјеста.
Становници Заборана неколико пута у историји доживљавали су страдање, али су опет устајали и обнављали живот. На локалитету гдје је саграђена црква некада се одржавао велики народни сабор.


У Храму успења пресвете Богородице у Биограду данас је служен помен свим погинулим мјештанима, од Косовског боја до данас.
Читањем молитве и паљењем свијећа на велики национални празник одата је почаст и захвалност свим страдалим из Биоградске парохије који су се борили за отаџбину.
Свештеник Славко Лаловић рекао је да је ово молитвено сабрање посвећено браћи, војницима и војсковођама који су пострадали за вјеру, слободу и ближње.
„Никада не смијемо заборавити њихову жртву и све оно што су урадили за своје потомке“, истакао је Лаловић, додајући да се захављујући њима данас у Биограду дружимо, Богу молимо и дјецу доводимо.
Потомци биоградских јунака и представници Општине Невесиње и Општинске борачке организације положили су цвијеће на Спомен обиљежје погинулим борцима отаџбинског рата.
Видовдан је дубоко укоријењен у српском народу као симбол храбрости, отпора и слободе и увијек се обиљежава с посебним пијететом и значајем.





На Партизанском гробљу у селу Дрежањ данас је служен парастос и положено цвијеће у знак сјећања на стравични злочин, који су у овом селу на Видовдан 1943. године починили фашисти.
Парастос је служио свештеник Драго Зубац.
„Данас смо се сабрали овдје да се на празник кнеза Лазара и косовских мученика сјетимо жртава страшног злочина. Нека нашим молитвама Господ душе њихове настани у мјесто одмора, гдје нема бола, а њиховим потомцима нека подари здравља, радости и божијег благослова у све дане живота“, рекао је свештеник Зубац.

На спомен обиљежје руже су положили начелник општине невесиње Миленко Авдаловић, представници Општинске борачке организације и породица жртава.

У само једном дану злочиначка њемачка експедиција убила је 37 мјештана, а село је спаљено и опљачкано. Mеђу жртвама било је петнаесторо дјеце.
У Другом свјетском рату у овом селу 30 домова остало је без два или више чланова, а 32 борца су погинула у НОБ-у.
Потомци жртава 1961. године подигли су спомен обиљежје на којем су уклесана имена погинулих Ивковића и Вујовића.