Књига «Благоје Јововић – српски херој у вучијој јазбини», књижевнице и професорице из Аргентине Марије Јововић представљена је вечерас у Невесињу. Промоцију је организовала Општинска борачка организација и Центар за културу «Небојша Глоговац».

Књига говори о српском родољубу Благоју Јововићу који је 1957. године у предграђу Буенос Ајреса извршио атентат на Анта Павелића, једног од највећих злочинаца Другог свјетског рата. Несвакидашња прича, на више од 200 страница прати животни пут некадашњег припадника Југословенске војске у отаџбини и његову потјеру за крволочним злочинцем, вођом усташког покрета.

Марија Јововић каже да је написала истину о своме оцу како би људи из цијелог свијета могли да схвате да је постојао велики српски херој Благоје Јововић.

«Писање о Благоју представљало ми је велику привилегију, али и одговорност», рекла је ауторка, наглашавајући да је поносна због сазнања да велики број људи цијене Благојево дјело.

Професор историје Перо Бејатовић говорио је о Благојевом ангажману у антифашистичкој борби у Црној Гори током Другог свјетског рата, боравку у Италију и преласку у Аргентину

«Благоје Јововић није само човјек који је извршио атентат на Павелића, него је осветник свих невино настрадлих српских жртава Јасеновца, Градишке, Јадовна и других стратишта широм српских земаља», истакао је Бејатовић.

Током представљања књиге битку на Трусини под командом поручника Крста Ђерића из јуна 1941. године у струне гусала дочарао је народни гуслар Жарко Иванишевић.

Из Ловачког удружења «Срндаћ» Невесиње апелују на кориснике ловишта да обавезно изврше узорковање одстријељених јединки дивљих свиња и да слезену животиње доставе надлежној ветеринарској станици.

Ловци су дужни да се придржавају и других прописаних мјера за превенцију и спречавање ширења вируса афричке куге свиња.

Невесињка Николина Зубац ове сезоне бриљира у дресу бугарске екипе Барое из Старе Загоре. Играјући на позицији центра биљежи просјечно 18 поена и 9 скокова по утакмици. Са овим учинком у првих пет кола једна је од најбољих играчица и други стријелац бугарског првенства. Најефикаснија је била у 2. колу против екипе Дунава када је постигла 24 поена.

Подјећамо да је стамена Невесињка прошле сезоне освојила титулу у Кошаркашком првенству Финске. Николина има 25 година и игра на позицији центра. Наступа за репрезентацију БиХ.

У посљедњем колу јесењег дијела првенства у Првој лиги РС фудбалери Вележа сутра (субота) дочекују Слободу из Мркоњић Града. Сусрет на Градском стадиону у Невесињу почиње у 13 часова.

Невесињци би евентуалним тријумфом на зимску паузу отишли са 50 одсто освојених бодова што су и прижељкивали на почетку првенства. Ипак, очекује их тежак задатак пошто је њихов ривал у одличној форми са три узастопне побједе.

Главни судија утакмице је Марко Максимовић из Модриче.

На подручју Полицијске управе Требиње јуче је евидентиранo једно кривично дјело и једно нарушавање јавног реда и мира. Није било регистрованих саобраћајних незгода.

Полицијска станица Невесиње је запримила пријаву да је једно или више непознатих лица провалило у једну породичну кућу у мјесту Лукавац, општина Невесиње и отуђило два комада ватреног оружја као и одређену количину муниције. У току је рад на расвјетљавању кривичног дјела Тешка крађа из члана 226. Кривичног законика Републике Српске, саопштено је из Полицијске управе Требиње.

Српска православна црква (СПЦ) данас прославља Светог мученика Стефана Дечанског. У народу се празник назива Мратиндан. Данас се обележава и дан Светог великомученика Мине. Стефан Урош III Немањић, син краља Милутина и отац цара Душана, живио је крајем 13. и почетком 14. вијека.

По наређењу оца био је ослијепљен, а по наређењу лакомисленог сина, у старости удављен.

При ослијепљењу јавио му се Свети Никола у храму на Овчем пољу и обећао му да ће му вратити вид.

Пет година провео је Свети Стефан у Цариграду као заточеник у манастиру Сведржитеља (Пантократора). Својом мудрошћу и трпељивошћу, подвигом и благодушношћу изазивао је дивљење и монаха и цијелог Цариграда.

Када је прошло пет година Свети Никола чудотворно је вратио вид краљу Стефану, који је одмах, из захвалности саградио храм Високи Дечани, једну од најљепших грађевина византијске уметности и средњовјековне архитектуре на тлу српске државе.

Богато је даривао Базилику Светог Николе у Барију у којој почивају светитељеве мошти.

Свој вијек проживио је Свети Стефан као праведник и мученик и тако га и скончао 1336. године на данашњи дан. Са Светим Савом и светим кнезом Лазаром, Свети Стефан чини тројство најмудријих, најпожртвованијих и најблагороднијих личности и светитеља које је дао српски народ.

Некада се на овај дан у народу прослављао Свети Мартин. Црквеном одлуком на овај дан премјештена је слава посвећена српском краљу. Народ га је по Светом Мартину прозвао Мрата.

У многим крајевима данас се прослављају крсне и завјетне славе. Многи су и крштени његовим именом. Дан Светог мученика Стефана Дечанског црно је слово у календару српске православне цркве. Завјетни је дан за све оне који болују од очних болести.

Обичај је да се данас овце не изводе из тора. Најављује се и зима изреком “Свети Мрата, снијег на врата”. Постоји вјеровање и да се на Мратиндан предсказује каква ће зима бити. Ако је дан магловит, зима ће бити промјенљива, а ако је ведар и сунчан, биће мраза.

Вјерује се и да ће, ако домаћин данас преузме све послове у кући на себе, домаћинству кренути на боље. У супротном, за ту кућу година ће бити лоша.

Постоје интересантни обичаји повезани с овим празником, који, како тврде етнолози, потичу из паганских времена. Према једном, на Мратиндан су Стари Словени славили култ вука који је истовремено моћан противник и заштитник од демона.

Тако је настало вјеровање да 24. новембра Свети Мрата сазива све вукове и одређује им колико оваца од којег домаћина смију да поједу те зиме тако да никоме не нанесу превелику штету.

Данас се завршава период Вучијих дана, који су почели на Ђурђиц.

У овим данима ништа се не даје из куће, не преде се вуна и ништа се не пере. Кројачи и обућари одмарају, а жене не раде ручне радове.

Српска православна црква данас прославља и Светог великомученика Мину. Као истински хришћанин, напустио је војску и отишао у планину. Послије неколико година се вратио и пред окупљенима објавио своју вјеру у Христа. Мучен је и на крају посјечен мачем око 304 године. Над његовим моштима у Александрији саграђена је црква.

ГЛАС СРПСКЕ