У Невесињу је данас одржана 22. годишња Скупштина Удружења мултипле склерозе регије источне Херцеговине.

Разговарано је о раду удружења у текућој години и актуелним проблемима инвалидних лица у Републици Српској. Осим чланова Скупштине састанку су присуствовали и гости из удружења мултипле склерозе регија Бирач, Семберија и Мајевица, Сарајевско - романијске регије, те представници локалне власти, јавних установа и удружења.

На почетку Скупштине приказан је документарни филм о раду Удружења МС који је урадила Мрежа за изградњу мира у оквиру УСАИД-овог пројекта «Снага локалног».

Предсједник Удружења МС Бранимир Таминџија представио је најзначајније пројекте, хуманитарне активности и иницијативе у којима су учествовали чланови Удружења и њихови партнери.

Он је истакао добру сарадњу са другим удружењима, локалном управом и међународним организацијама.

Таминџија је указао да је велики проблем то што цивилне инвалиднине нису обухватиле све обољеле од мултипле склерозе, наглашавајући да Удружење заговара да се то исправи. Најавио је одржавање округлог стола о овој теми уз присуство министра здравља и социјалне заштите РС Алена Шеранића и представника удружења које се баве проблематиком инвалидних лица.

Предсједник Савеза обољелих од мултипле склерозе РС Милан Стјепановић оцијенио је да су међусобним удруживањем и радом успјели да остваре већину својих потреба. Он је као најактивније издвојио управо Удружење херцеговачке регије.

Начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић исказао је дивљење и поштовање према људима из Удружења МС који се, како је рекао, не боре само за права обољелих него и дају допринос општим друштвеним интересима. Авдаловић је најавио да ће локална управа пружати финансијску и сваку другу подршку раду Удружења.

Чланове Скупштине МС поздравили су предсједник Удружења Сарајевско-романијске регије Наташа Томић и предсједник Регије Семберија, Мајевица и Посавина Милорад Чордић.

У издању Народне библиотеке Невесиње из штампе је изашла монографија Меморијални божићни турнир „Мишо Таминџија“ 1993-2023.

Међу корице су смјештене приче, фотографије, изјаве директних учесника, новинарски извјештаји и успомене људи који су оставили печат на овој манифестацији спорта и културе сјећања.

На 170 богато илустрованих страница аутори књиге окупљени у Удружење Меморијални турнир „Мишо Таминција“ доносе записе са манифестације која је обновила изворне спортске идеале, побрисала друштвене баријере и развила нова спортска ривалства и пријатељства.

Књига се може набавити у просторијама Народне библиотеке Невесиње.

Министарство финансија Републике Српске је обезбиједило 24 милиона КМ за исплате септембарских накнада за кориснике права на мјесечни борачки додатак и инвалиднине у Републици Српској, а исплата ће почети данас.

- Такође, данас ће бити исплаћена и средства корисницима за туђу његу и помоћ којима су обухваћена социјална давања за септембар на основу Закона о социјалној заштити Републике Српске. За ове сврхе у буџету је обезбијеђен износ од 4,5 милиона КМ - истиче се у саопштењу Министарства финансија.

Додају да ће, у понедјељак, 16. октобра, у складу са Законом о подршци незапосленом родитељу четворо и више дјеце, бити исплаћене и мјесечне накнаде за септембар корисницима из вишечланих породица, а за те сврхе је у Буџету Републике Српске обезбијеђено три милиона КМ.

У знак сјећања на живот и књижевно дјело пјесника Владимира Настића вечерас је у Дому културе „Небојша Глоговац“ представљен портрет овог књижевника, а по први пут у Невесињу је уручена књижевна награда која носи његово име.

Промоцију је организовала Подружница Удружења књижевника Републике Српске - Источно Сарајево и Народна библиотека Невесиње.

О Настићевој поезији, прози и животу говорили су пјесници Недељко Жугић и Душан Зуровац и мр Момчило Голијанин.

Пјесник, оснивач и продуцент Прве интернет ТВ „Људи говоре“ Недељко Жугић говорећи о раној младости Владимира Настића закључио је да су тешке околности у дјетињству профилисале његову личност и помало бунтован живот.

- Настић је схватио да се од немилих удараца живота човјек може заштитити менталном енергијом и радом. Своју дјечију и ратну рану није крио, него је лијечио љутом херцеговачком травом, правећи од ње чај за духовни раст и уздигнућа који су се осликавали у исповиједном стиховању са печатом његовог живота – појаснио је Жугић.

Он је истакао да је Настић био један од најкултивисанијих моралних будника српског националног бића, не само током посљедњег Одбрамбено – отаџбинског рата, него и иначе.

О књижевним дјелима Владимира Настића говорио је мр Момчило Голијанин. Он је рекао да стваралаштво овог пјесника нуди веома богату и разноврсну грађу, али да је и поред романа које је написао, он превасходно лирик.

- Можемо рећи да су и његови романи својеврсна поезија, јер су они у великој мјери лирски натопљени и представљају праву поезију – истиче Голијанин.

Он је додао да је у својим првим пјесмама показивао приврженост свом ужем завичају и свему што га окружује и што му долази у сјећање.

Пјесник Душан Зуровац са сјетом је говорио о великом пријатељству са Настићем које је трајало све до његове смрти. Препричавајући бројне анегдоте из студентских дана, још једном је евоцирао успомене на свог великог пријатеља.

Вечерас је по први пут у Невесињу додијељена књижевна награда „Владимир Настић“. Награда је припала Аћиму Тодоровићу из Власенице за збирку пјесама „Христова јагњад“.

Награђени Аћим Тодоровић истакао је да му је велика част што ову награду управо добија у завичају Владимира Настића, мјесту гдје се рађају јунаци и пјесници.

- Срећан сам што сам вечерас у Настићевом Невесињу, на овом дијелу оскудне прегршти земље, врелог камена, урођеног осјећања тла и огњишта, али и осјећања родољубља и духовности према завичају и отаџбини – нагласио је Тодоровић.

Љубитељи писане ријечи уживали су вечерас и у стиховима Владимира Настића које је читала Љиља Ивезић.

Владимир Настић рођен је 1934. године у Оџаку код Невесиња. Нижу реалну гимназију завршио је у Невесињу, Учитељску школу у Мостару, а Вишу педагошку школу и Филозофски факултет, Одсјек историје, у Сарајеву.

Остаће препознатљив и по својим прозним дјелима "Симатови будни снови", "Све што око види", "Мртве се помичу сјене", као и роману за дјецу "Тако смо расли" и збирци прича за дјецу "Имамо, имамо - вука".

Завод за уџбенике и наставна средства РС објавио је Настићева Изабрана дјела у четири књиге. Посљедња објављена Настићева књига је збирка поезије "Овдје живе мртви", у издању Матичне библиотеке Источно Сарајево.

У току свог веома плодног стваралачког рада, Настић је обављао и функцију предсједника Удружења књижевника Српске, а био је и члан Удружења књижевника Србије.