На данашњој сједници Скупштине општине Невесиње одборници су већином гласова усвојили Нацрт буџета за 2021. годину у износу од 7.718.878 КМ што је за 11% мање него претходне године.Сагласност на овај документ дало је Министарство финансија РС, а након проведене јавне расправе коначна верзија буџета биће уврштена у дневни ред неке наредне сједнице општинског парламента.

Прије скупштинске дискусије, вршилац дужности начелника Одјељења за финансије Сања Брењо детаљно је презентовала структуру планираних прихода и расхода. Представила је и План улагања у нефинансијску имовину према којем је за инвестиције у текућој години предвиђено да се издвоји 570.996 КМ.

Начелник општине Миленко Авдаловић рекао је да су приходи планирани на основу реалних показатеља. Како је истакао, мањак прихода који је прузроковала глобална пандемија, биће компензован рационалном потрошњом. Најавио је да ће у односу на предложени Нацрт буџета бити повећани грантови за Борачку организацију и здравствене установе.

Одборници власти и опозиције сложили су се око планираних издвајања за пољопривреду и студентске стипендије, али су око осталих ставки имали различита мишљења.

Одборници СДС-а су поручили да неће подржати Нацрт буџета јер се, према њиховој оцјени, инвестиције планирају углавном из кредитних средстава, а не из изворних прихода. Сматрају и да су повећани расходи за лична примања у општинској управи и да нема нових радних мјеста у реалном сектору.

Одборници СНСД-а су узвратили констатацијом да је Нацрт буџета урађен домаћински и да се кредитна средства плански троше на инвестиције. Нагласили су да је социјална компонента задржана на прошлогодишњем нивоу и да буџет није угрожен отплатом кредита.

Из Социјалистичке партије су похвалили што у предложеној структури буџета нису умањиване ставке за пољопривреднике, пензионере, стипендије и социјална давања. Предложили су да начелник са члановима Савјета за спорт још једном размотри оквир финансирања спортских организација.

Нацрт буџета усвојен је гласовима скупштинске већине, док је опозиција била уздржана.

Одлука о измени Одлуке о кредитном задужењу општине Невесиње којом је предвиђен нови план утрошка кредитних средстава усвојена је једногласно. Како је образложено, средства од 80.000 КМ биће реалоцирана за Ново гробље на Гвозду.

Од преосталих тачака дневног реда највише се дискутовало о Програму рада начелника и општинске управе за 2021. годину.

Начелник Миленко Авдаловић рекао је да су урађени планови за капиталне инвестиције у 2021. години, али да ће њихова реализација зависити од развоја епидемиолошке ситуације и економских кретања.Најавио је наставак изградње сеоских водовода, изградњу објекта социјалног становања, наставак реконструкције пречистача питке воде, санацију зграде у којој су смјештене установе културе, те више више видова помоћи привреди, посебно текстилној индустрији и пољопривредним произвођачима.

Док су из СНСД-а и Социјалистичке партије указивали да је ХЕ «Дабар» најзначајнија инвестиција на подручју општине Невесиње са бројним бенефитима, из СДС-а су оцијенили да овај пројекат није дао очекиване резултате.

Одборници су похвалили напоре општинске управе да се фабрика текстила у Невесињу врати у редовне оквире пословања. Сагласни су били и у оцјени да ће вјетропарк «Гребак» и соларне електране донијети корист локалној заједници.

У преосталом дијелу сједнице није било много дискусија.

Одборници су усвојили Одлуку о комуналним таксама која је уклађена са републичким законом који регулише ову област, као и Одлуку о јавним паркиралиштима којом се утврђују услови кориштења, организација и начин наплате паркирања моторних возила на урбаном подручју општине.

Усвојени су План кориштења средстава привредних друштава и других правних лица који обављају дјелатност на подручју општине Невесиње за реализацију посебних мјера заштите од пожара и Програм утрошка намјенских средстава остварених од посебних водних накнада. Како је прецизирано, средства у износу од 32.300 КМ биће утрошена за реконструкцију постројења за пречишћавање питке воде на језеру Алаговац.

Одборници су дали сагласност и на предложени Програм обављања услуга заједничке комуналне потрошње. Како је образложила в. д. начелника Одјељења за просторно уређење и стамбено-комуналне послове Сандра Зиројевић, за чишћење улица, тргова и градског гробља, одржавање зелених површина, транспорт отпадака, јавну расвјету и интервенције по налогу службе инспекције планирана су средства од 164.000 КМ.

На данашњој сједници једногласно су прихваћени програми рада и финансијског пословања јавних установа и организација чији је оснивач општина Невесиње – Дома здравља, Центра за социјални рад, Дјечијег вртића, Радио Невесиња, Народне библиотеке и Туристичке организације, као и план рада општинског Штаба цивилне заштите.

Одборници су усвојили Одлуку о начину и условима јавне продаје стана површине 66 м2 у својини општине Невесиње. Прихватили су и предложену измјену Регулационог плана «Војни логор».

На данашњој сједници је потврђено да ће износ одборничког додатка остати на новоу из 2020. године. Нови одборници у Скупштини општине Невесиње који су добили замјенске мандате Биљана Лакета (СНСД) и Драган Килибарда (Покрет Волимо Српску) положили су свечану заклетву и потписали изјаву о обавези поштовања Кодекса понашања изабраних представника.

У болничкој служби Завода за трансфизујску медицију РС у Невесињу данас су драгоцјену течност даровали чланови Актива добровољних давалаца крви Берковићи. Прикупљено је укупно десет доза течности која живот значи.

Актив Берковићи основан је 2012. године и од тада подржавају све хумане акције. Иако мала по броју становника ова локална заједница не заостаје за дугим источно-херцеговачким општинама када је добровољно давалаштво крви у питању.

Снабдијевање потрошача водом у Невесињу тренутно је уредно, саопштено је из Јавног предузећа „Водовод“.

Посљедња редовна контрола урађена у Регионалном центру Института за јавно здравство РС у Требињу показало је да је вода из градског водовода хигијенски исправна са аспекта испитиваних физичко-хемијских и микробиолошких параметара.

У Саборном храму у Невесињу сутра (петак) у 18 часова биће служен помен и обиљежено блажено уснуће владике Атанасија. Умировљени епископ захумско-херцеговачког и приморског  биће сахрањен у суботу, 6. марта, у параклису Васкрсења Господњег у гробљу манастира Тврдош, саопштено је из Епархије.

Епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије са свештенством служио је синоћ у Саборном храму у Требињу помен за покој душе упокојеног владике.

Епископ Димитрије рекао је да је владика Атанасије изгарао за Христа, вјеру и љубав.

- Хвала за све, владики Атанасију! Сад, када је отишао, из дана у дан ми ћемо схватати колико смо се били навикли на нешто што је, заправо, чудо у овом свијету: да неко сав изгара за Христа, живи вјером, да је оваплоћење истине, да изгара за љубав - истакао је епископ Димитрије.

Епископ Димитрије је рекао да је упокојени владика Атанасије знак да овдје има живота вјечног, бесмртности, да на овој земљи има љубави, праве, бесмртне, Христолике..., објављено је на сајту Епархије захумско-херцеговачке и приморске.

- Нека нам опрости и нека се моли Богу за нас, да када дође поново Господ, да нађе вјеру на земљи и то такву вјеру, којом је владика Атанасије живио и горио овдје на земљи. Нека је вјечни спомен нашем драгом владики Атанасију. Христос Васкрсе - рекао је епископ Димитрије.

У Херцеговини је проглашена дводневна жалост поводом упокојења умировљеног епископа захумско-херцеговачког и приморског Атанасија, саопштено је из Савеза општина и града источне Херцеговине.

Дани жалости биће сутра и у суботу, 6. марта.

"Цијела Херцеговина тугује јер је након скоро три деценије изгубила духовног пастира који нас је неизмјерно волио и чувао. Хвала му што је с Херцеговцима био у најтежим временима, тјешио и храбрио, бринуо и окрепљивао, с народом дијелио радост и тугу", наводи се у саопштењу.

Током дводневне жалости на свим институцијама и установама заставе ће бити на пола копља, а културне манифестације ће бити прилагођене дану жалости.

Умировљени епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасије преминуо је вечерас у Болници Требиње у коју је примљен крајем фебруара након што је тестиран на присуство вируса корона и испољио извјесне симптоме болести.

СРНА

Од посљедица вируса корона вечерас се у требињској Болници упокојио умировљени епископ захумско- херцеговачки и приморски Атанасије Јевтић.  Његово здравствено стање погоршало се прије неколико дана, а у болници се лијечио од 17. фебруара. У Херцеговини је оставио неизбрисив траг. Биће сахрањен у манастиру Тврдош, а вријеме сахране биће накнадно саопштено.

Епископ Атанасије Јевтић рођен је у селу Брдарици, у шабачко-ваљевском крају, 8. јануара 1938. године.

Завршио је богословију у Београду 1958. године, у генерацији са митрополитом Амфилохијем и епископом Лаврентијем.

По завршетку богословије уписао је Богословски факултет у Београду, али је позван на одслужење двогодишњег војног рока у Подгорици и на Космету. По повратку из војске замонашио се у манастиру Пустињи код Ваљева 3. децембра 1960. године. Затим је, као сабрат манастира Троноше код Лознице, наставио и завршио студије на Богословском факултету у Београду у јуну 1963. године, наведено је на сајту Епархије захумско-херцеговачке и приморске.

За вријеме студија рукоположен је у чин јерођакона на Богојављење 1961. године, а на Успење Пресвете Богородице у свештенички чин.

У фебруару 1964. године одлази на Теолошку академију на Халку (Турска), гдје је остао до јуна исте године. Због тамошњих тешких политичких прилика прешао је у љето исте године на Теолошки факултет у Атини. Ту је одбранио докторску тезу из догматике на тему "Еклсиологија апостола Павла по Светом Јовану Златоустом".

Послије тога остао је у Атини још годину дана, настављајући богословски рад углавном на изучавању Светих Отаца Цркве.

За вријеме четворогодишњег боравка у Атини, служио је као парохијски свештеник у атинској Руској цркви. У јесен 1968. прешао је у Париз на Богословски институт Светог Сергија, ради продужетка даљих богословских студија и изучавања француског језика. Послије проведене једне године изабран је за професора на Институту.

За четири године боравка у Француској опслуживао је, према потребама, православне парохије руске, српске, грчке и француске, а живио је у дому студената Института Светог Сергија. Током љета посјећивао је Свету земљу, Србију и Грчку.

Вратио се из Париза 1972. године и од тада је на Богословском факултету СПЦ у Београду низ година предавао Историју хришћанске цркве, неко вријеме Историју српске цркве, а 1987. изабран је за редовног професора Патрологије. Биран је за декана Богословског факултета у периоду 1980-1981. и 1990-1991. године.

У том периоду рада на Факултету, објавио је око двије стотине научних радова. Тада почиње да излази његово дјело "Патрологија".

Доласком у Београд, брзо се укључио у културна кретања престонице, активним учешћем на бројним трибинама, гдје је својим отвореним иступањима, одличним познавањем теолошке и филозофске мисли, те својственом му ерудицијом и свестраношћу, задобио велике симпатије и подршку, нарочито омладине, у бројним дијалозима са апологетима марксизма и материјализма. Позната су и његова реаговања у штампи (посебно у листу Православље, гдје је сматран за једно од првих пера), наводи се на сајту Епархије.

Истовремено, са професорским дужностима учествовао је и у буђењу успаване светосавске и косовске свијести, подсјећајући на озбиљност ситуације на Косову и Метохији, али и у другим српским земљама. Учествујући својим прилозима у прикупљању докумената и свједочанстава о новомучеништву, завјетовао их је будућим и садашњим генерацијама као документ времена и на тај начин враћао дуг пострадалим Србима и својој Цркви.

Такође, многобројне младе људе је својим примјером надахнуо и упутио на изучавање богословља и подстакао на ступање у свештенички и монашки чин... Својим пастирско-еклисијалним дјеловањем допринио је измирењу и превазилажењу раскола, а нарочито тзв. Америчког раскола, наводи се на сајту Епархије.

Од 1991. био је епископ банатски, а већ сљедеће године је изабран за епископа захумско-херцеговачког.

Током рата, помагао је народ, војску, сирочад, избјеглице, рањенике... обнављајући православну вјеру у Херцеговини крштавајући, причешћујући и просвећујући народ. Покренуо је и епархијски часопис "Видослов".

За првог ректора новоотворене Духовне академије Светог Василија Острошког у Фочи изабран је 1994. године.

Усљед тешке повреде вратних пршљенова 1998. године, замолио је Сабор епископа за разрјешење од архипастирских дужности. На септембарском засједању 1999. усвојена је оставка и на његово мјесто изабран је епископ Григорије.

Владика Атанасије остао је у манастиру Тврдош крај Требиња. Послије тога, доста времена проводи на Косову и Метохији, нарочито од доласка НАТО трупа 1999. године, помажући тамошњем епископу и страдалном народу.

Током 2001-2002. године провео је осам мјесеци у Јерусалиму изучавајући јеврејски језик ради превода Светог писма Старог завјета на српски и упознавајући боље Свету земљу, као и служећи у Јерусалимској патријаршији.

По повратку из Јерусалима, Сабор га је послао као испомоћ обољелом епископу Жичком Стефану од јуна 2002. до маја 2003. године.

По повратку из Жиче, радио је у Манастиру Тврдош превод Светог Писма са јеврејског и грчког, повремено писао текстове или држао предавања. За вријеме погрома Срба на Космету 2004. године био је свих тих дана присутан са страдалним народом, свештенством и монаштвом...

Епископ Атанасије је посебно као јеромонах био учесник многих домаћих и међународних научних скупова из области црквене историје, теологије, филозофије и хришћанске културе. Истовремено је сарађивао у многим црквеним и световним публикацијама код нас и у иностранству.

Аутор је бројних књига, студија, чланака, огледа и бесједа на више свјетских језика. Преводио је са старогрчког, старословенског и других језика.

Његови богословски, антрополошки, патролошки, црквено-историјски радови залазе у све периоде историје Цркве и обухватају скоро сва важнија питања православног библијско-светоотачког богословља.

Литерарни теолошко-филозофски радови и иступања епископа Атанасија добила су и званичну потврду избором у Удружење књижевника Србије. Објавио је више десетина књига.