Рукометаши Херцеговине поклекли су већ на старту овогодишњег куп такмичења. У првом претколу одиграном вечерас у Спортској дворани „Невесињка“ поражени су од Вишеграда резултатом 24:30. Невесињци су се намјерили на играчки и организационо ојачаног ривала у односу на први дио сезоне. Након изједначеног првог полувремена, гости су у наставку направили серију 10:2 која је била недостижна за невесињску екипу. У редовима вишеградске екипе убојити су били Рацковић и Вукојичић који су заједно постигли чак 23 гола. У невесињском саставу најефикаснији је био Драговић са осам голова.

Прољећни дио првенства у Првој лиги РС почиње 13. марта.

ХЕРЦЕГОВИНА – ВИШЕГРАД 24:30 (13:13)

Спортска дворана „Невесињка“. Судије: Иванишевић, Маврак (Невесиње). Седмерци: Херцеговина 2(2), Вишеград 4 (3). Искључења: Херцеговина─2 мин, Вишеград – 6 мин.

ХЕРЦЕГОВИНА: Ивановић (1), Драговић (8), Буха (3), Ковачевић (1), Шаренац (1), Бабић (5), Лакета, Зуровац (5), Вучић, Вишњевац, Кисић, Вучинић, Вујадиновић, Вучић, Братић, Зечевић.

ВИШЕГРАД: В. Пецикоза, Лакић, Д. Пецикоза, Н. Вујић, М- Вујић, Ђурић,  Бошковић, Баранац, Л. Рацковић (2), Божић, Бојовић (5), М. Вукојичић (10), Стјепановић, Ђ. Рацковић (13), Шијаковић.

Захваљујући изразито повољној хидролошкој ситуацији, са почетка 2021. године, те производњи електричне енергије која је у јануару и фебруару скоро дупло виша од планиране за овај временски период, „Хидроелектране на Требишњици“ у складу са планом пословања за ову годину, настављају са исплатом накнада за земљиште експроприсано за потребе ХЕ Дабар.

Након што је крајем јануара извршена уплата од 1,5 милиона, у току ове седмице на рачуне пређашњих власника земљишта исплаћено је додатних 2,5 милиона КМ, потврдио је за Херцег ТВ Славиша Стајић, директор ХЕ ''Дабар''. Овом исплатом настављена је експропријација земљишта и објеката у зони акумулације.

Подсјећамо, само за потребе изградње објеката ХЕ Дабар, према важећој пројектној документацији, непоходно је извршити експропријацију више од 1000 хектара земљишта, на подручју општина Билећа, Берковићи и Невесиње.

Како је експропријација земљишта у зони бране Пошћење и насипа Гребак и Врњача већ завршена, те добијене сагласности надлежних институција, покренут је поступак добијања грађевинске дозволе и за ове објекте.
Приоритет у наредном приоду биће исплата накнада надлежним институцијама, те наставак процеса за добијање грађевинске дозволе за изградњу Водостана и цјевовода под притиском, машинске зграде са разводним постројењем и канала кроз Дабарско поље.
Захтјев за експропријацију је већ упућен надлежном министарству, тако да ће се по повлачењу воде из Дабарског поља започети са поступком експропријације земљишта за потребе изградње канала.
Експропријацију проводи Првобранилаштво Републике Српске, заједно са подручним јединицама геодетске управе.

Херцег ТВ

Постављањем позлаћеног крста на звоник Саборне цркве Свете тројице у Мостару, завршени су груби грађевински радови на обнови ове богомоље, која је почела прије десет година. Али, преостаје још много посла на уређењу ентеријера.

Историјски дан за Србе Мостара и долине Неретве - Саброна црква Свете Тројице поново се гордо и поносно уздиже над градом, чува историју и вишевјековни српски идентитет на том подручју. Постављен је посљедњи од седам позлаћених крстова, висине три и по метра, чиме је храму враћен предратни спољни изглед.

- Она је срце српског идентитеа у Мостару. Љепота, величина и доминатни положај свједочи о положају Срба у Мостару - рекла је Сања Бјелица Шаговновић, СПКД "Просвјета" Мостар.

Љубиша Таминџија истиче да је Саборна црква значајна, не само за Србе, него све Мостарце.

Радивоје Круљ, парох мостарски, рекао је да Саборна црква употпуњава разгледницу Мостара, а за овај догађај каже да је веома емотиван и историјски дан.

Једна од највећих и најљепших православних богомоља на Блакану, срушена је до темеља прије 29 година. Данас је, кажу мостарски Срби, доказ да су они у том граду своји на своме. Обнова је трајала дуго и коштала око осам милиона марака. Значајна средства донирале су владе Српске и Србије, а међу донаторима се издвајају и Мостарци расељени по свијету.

Бранко Вуковић рекао је да је дошао из Њемачке гдје живи због овог догађаја, те истиче да се Срби Мостара веома интересују за храм и град, као и обнову.

Након завршетка грубих грађевинских радова, престаје још много посла на уређњеу енетеријера и партера, за шта је потребно много новца. Мосатрски Срби рачунају на помоћ донатора, али и званичних институција. Надају се и реализацији донације Владе Србије, обећане 2019. године.

Парох Круљ каже да је већ уплаћено 500.000 евра, а преостаје још милион, што су значајна средства.

Саброни мостарски храм изграђен је 1873. године, а до темеља порушен 15. јуна 1992. године, за шта нико није одговарао. Црква је заштићени споменик културе БиХ и једини велики вјерски објекат који није у потпуности обновљен.

РТРС, Топ портал

Најкишовитији почетак године у Херцеговини у посљедњих пола вијека изазвао је пораст водотокова и плављење крашких поља.Заломка која у просјеку тече 200 дана годишње, појавила се у ријетко виђеном издању стварајући несвакидашње слике јужног дијела Невесињског поља.

Формирана је природна акумулација на простору који је приближан површини пројектованог базена за потребе ХЕ Дабар од 900 хектара. Заломка је показала велики хидроенергетски потенцијал и најавила неки љепши амбијент који ће створити вишенамјенски систем Горњи хоризонти.

Изградња ХЕ Дабар је тренутно највећа инвестиција у Републици Српској. Главни радови су у току, основна излазна дионица тунела је пробијена и након што се заврши облога радиће се улазна грађевина. За потребе будуће хидроелектране изграђено је 30 километара приступних путева и 35 километара далековода. Вода са изворишта Удбина доведена је до свих објеката, а ријешено је и водоснабдијевање општине Невесиње.

Сада се са нестрпљењем очекује потписивање уговора са кинеским инвеститорима о изградњи и финансирању бране «Пошћење» и акумулације «Невесиње», насипа Гребак и Врањача, водостана и цјевовода под притиском, машинске зграде и разводног постројења.

Захваљујући одличним пословним резултатима ХЕТ-а са краја прошле и почетка ове године убрзана је исплата надокнада за земљиште експроприсано за потребе градње објеката ХЕ Дабар.

Извршни директор за производњу и техничке послове у ХЕТ-у Илија Таминџија, каже да је потребно извршити експропријацију више од 1 000 хектара земљишта и да је до сада приоритет било рјешавање имовинско-правних односа у зони објеката за чију градњу постоји законом утврђена обавеза прибављања грађевинске дозволе. Наглашава да је ХЕТ за ову намјену издвојио око 15 милиона КМ.

Послије неколико тешких година ХЕТ се напокон може похвалити одличним почетком 2021. године. Врло повољна хидролошка ситуација, погонска спремност и расположивост свих агрегата из система хидроелектрана на Требишњици кao и ангажовање проточне хидроелектране « Чапљина», омогућили су производњу од 118 GWh  електричне енергије у јануару, што је скоро дупло више од планиране производње за овај временски период .

─ Узимајући у обзир тренутно стање, пројекције дотока и коте наших акумулација, са сигурношћу се може рећи да ће производња и у наредна два мјесеца бити знатно већа од вишегодишњег просјека у првом кварталу ─ истиче Таминџија и додаје да је захваљујући овим показатељима била могућа исплата за експропријацију од 1,5 милиона КМ, само у току једне недјеље јануара.

Таминџија подсјећа да је ХЕТ тренутно у највећем инвестиционом циклусу од свог оснивања и да је изградња хидроелектране Дабар, као прве у низу електрана из система Горњих хоризоната, стратешко опредјељење предузећа и најважнији корак ка будућности у којој ће се потребе за енергијом умногостручити.

Вршилац дужности директора  ХЕ Дабар Славиша Стајић каже да је до сада извршена експропријација око 25% предвиђених површина и то на подручју гдје ће се градити брана «Пошћење» са насипима Гребак и Врањача, водостан са цјевоводом  и машинска зграда са разводним постројењем, док се за експропријацију у зони акумулације у Невесињском пољу чека окончање судских поступака које су покренули власници парцела и објеката незадовољни утврђеним износима.  

Стајић додаје да ће поступак експропријације земљишта у Дабарском пољу, који је потребно спровести за потребе изградње канала, започети чим се за то створе потребни услови и вода повуче са овог подручја.

Сагласно предуговору о експропријацији узмеђу Владе Републике Српске и ХЕ Дабар, овај процес врши Првобранилаштво РС у сарадњи са подручним јединицама Геодетске управе, док надокнаде за експроприсану имовину исплаћује ХЕ Дабар.

Заломка, новембар 2012. године

Занимљивости о ријеци Заломки

• Геолози тврде да Заломка прије три милиона година није понирала, него је површински текла из Гатачког поља у Невесињско, потом преко Дабрице данашњом долином Радимље до Стоца и даље коритом Брегаве.

• Херцеговачка понорница има три имена. Извире у Гацку као Ђеропа, кроз Невесињско поље протиче као Заломка, а надземни ток завршава под називом Кољешка ријека.

• По димензијама улазног отвора понор Заломке у Биограду је изузетна појавау красу, свјетских размјера, са капацитетом понирања од 110 метара кубних у секунди.

• Крашку понорницу Заломку насељава ендемична врста рибе гаовица. Открио је аустријски биолог Штандачнер 1901. године.

• Однос између највишег и најнижег нивоа воде у подземљу Невесињског поља је 312 метара што је највећа амплитуда у свијету.

• Преко Скакала, 120 крупних каменова на ријеци Заломци у Будисављу, мјештани су прелазили вијековима и никад се није догодило да се неко утопи.

• Набујала Заломка новембра 1934. године порушила је све млинице и ћуприје на Заломци, а становници Будисавља су исељени. Вода је поплавила читаво Невесињско поље и прелила преко Губераша и Дабрице према Стоцу.

• Заломка је једини пут додирнула Гвоздени мост новембра 2010. године.Рекордне падавине тог мјесеца од 657л/м2 поплавиле су 1.000 хектара Невесињског поља.

Драгомир Граховац (ГЛАС ТРЕБИЊА)

У Невесињу је данас одржан радни састанак чланова Пољопривредног кластера "Стара Херцеговина" на којем је разговарано о досадашњим активностима на пројекту "Развој конкурентности у руралном подручју" који се финансира средствима Међународног фонда за развој пољопривреде – ИФАД. Кластер обједињује мале пољопривредне произвођаче, удружења и асоцијације произвођача од Требиња до Калиновика са циљем економског оснаживања овог подручја и подршке пољопривредницима.

Представници девет општина источне Херцеговине и Јединице за кординацију пољопривредних пројеката Министарства пољопривреде РС и менаџери пројекта указали значај повезивања на тржишту, заједничке промоције и пласирања производа. Истакли су важност овог пројекта, посебно за произвођаче млијека, воћа и поврћа.

Начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић нагласио је да је производња здраве хране стратешко питање за општину и да због тога локална управа жели да стимулише пољопривреднике. Најавио је да ће пројекти ИФАД-а бити подржани кроз више сегмената и да је у плану формирање посебног општинског одјељења за пољопривреду. Он је истакао да је у општини Невесиње у прошлој години произведено 5,2 милиона литара млијека, што је за 500.000 литара више него у 2019. години.

Менаџер Пољопривредног кластера "Стара Херцеговина" Данијела Салатић подсјећа да је кроз пројекат "Развоја конкурентности у руралном подручју" 712 корисника из регије добило 2,2 милиона КМ. Према њеним ријечима, значајна средства током пандемије вируса корона преусмјерена су на сјетвене пакете, тако да је на подручју Херцеговине подијељено око 1000 бесплатних пакета за социјално угрожене породице.

Менаџер пројекта Драган Вучковић каже да Херцеговина има широк спектар традиционалних производа без употребе пестицида које треба даље развијати и понудити тржишту. Он је подсјетио да пројекат траје до марта наредне године и да у том периоду треба утврдити заједничке моделе унапређења пољопривредних произвођача и пласмана њихових производа.

На градилиште Хидроелектране Дабар ових дана допремљена је оплата неопходна за извођење секундарне облоге доводног тунела. Бетонирање тунела чија је дужина 12.125 метара почеће половином марта, потврдио је ѕа РТ Славиша Стајић, В.Д. директора ХЕ Дабар.

За извођење ових радова стекли су се услови након пробоја тунела и спајања ископа из правца Стражевице - Зови До и Водостана -Билећа, завршетка примарне облоге која се сукцесивно изводила те низа других, неопходних предрадњи.

Стајић истиче да ће секундарна облога, која ће се изводити по цијелом обиму и дужини, формира завршни облик тунела док примарна облога обезбјеђује стабилност и сигурност тунелске цијеви у изградњи.

„Извођач ће приликом израде секундарне облоге од армираног бетона, а чија је минимална дебљина 300 милиметара по метру дужном тунела уграђивати око 5,5 метара кубних метара бетона, у зависности од типа подграде на одређеној дионици“, каже Стајић.

За завршетак предметних радова извођач ће, само у секундарну облогу тунела, уградити око 65.000,00 метара кубних бетона.

Укупна вриједност радова је 114 милиона KМ, а извођач је „Интеграл инжењеринг“а.д.

Радио Требиње