На наредној сједници Скупштине општине Невесиње која је заказана за петак, 5. марта одборници ће разматрати Нацрт буџета за 2021. годину. Oпштинско Одјељење за финансије пројектовало је приходе и расходе на 7,7 милиона КМ, што је за 11% мање него што је било предвиђено ребалансом буџета за прошлу годину.

Начелник општине Миленко Авдаловић изложиће Програм рада начелника и општинске управе за текућу годину. Програме рада и финансијске планове за 2021. годину представиће директори јавних установа чији је оснивач општина Невесиње – Дома здравља, Центра за социјални рад, Дјечијег вртића, Радио Невесиња, Народне библиотеке и Туристичке организације. На дневном реду сједнице је и Програм рада општинског Штаба цивилне заштите.

Међу преосталим тачкама обимног дневног реда су и приједлози одлука о комуналним таксама, јавним паркиралиштима и висини одборничког додатка. Одборници ће размотрити предложене програме обављања услуга заједничке потрошње и кориштења прихода од водних накнада, као и План кориштења средстава привредних субјеката за реализацију посебних мјера заштите од пожара.

Почетак сједнице заказан је за 10 часова.

У претпосљедњем колу Прве футсал лиге РС КМФ Невесиње поражен је вечерас у Брчком од КМФ Бели Анђео резултатом 3:0 и тако изгубио све шансе да сачува прволигашки статус. Невесињци нису успјели да изненаде мотивисане домаћине који се боре за друго мјесто и доигравање за виши ранг.

У посљедњем колу гост у Невесињу биће Леотар, али ова утакмица неће имати резултатски значај. Требињци су већ обезбиједили прво мјесто, а домаћи састав ће у сваком случају сезону завршити на 6. мјесту које због реорганизације такмичења води у Другу лигу РС.

КМФ БРЧКО – КМФ НЕВЕСИЊЕ 3:0 (2:0)

Дворана Гимназије Брчко. Судије: Ракић, Вуковић (Бијељина). Стријелци: 1:0 Ристановић у 3, 2:0 Дујковић у 19, 3:0 Дујковић у 38. минуту.

КМФ БРЧКО: Крсмановић, Дујковић, Ђокић, Новаковић, С. Јевтић, Симић, Ерић, Миљковић, М. Јевтић, Филипић, Марковић.

КМФ НЕВЕСИЊЕ: Ромовић, Радовановић, Пудар, Миличевић, Сикимић, Гутић, Кљакић, Ковачевић, Вуковић.

ТАБЕЛА:

Група младих људи из Невесиња који дјелују у оквиру Фондације „Свети Вукашин“ данас су провели акцију чишћења Вјенчаца. Овај историјиски локалитет и омиљено излетиште Невесињаца често је на мети несавјесних појединаца који неконтролисано одлажу смеће и тиме угрожавају један од најљепших видиковаца у Херцеговини.

Млади су показали да уз мало воље и труда Невесиње током читаве године може бити лијеп и чист град, а посебно локације уз културно-историјске споменике. Позвали су на одговорно чување природе, излетишта и туристичких локалитета, Најавили су и нове еколошке акције.

Невесиње је још прије Другог свјетског рата имало скијашки клуб, први у Херцеговини. Снијежни обронци Вележа извукли су из града прве организоване скијашке дружине 1933. године. Предсједник клуба био је катастарски инспектор Јаромир Марашек. У Невесињу је одржано и прво скијашко такмичење на просторима Херцеговине, на стазама дужине 12 и 18 километара.

Школска такмичења у Невесињу шездесетих година

Дневник „Југословенска пошта“ под насловом „Велике смучарске утакмице у Невесињу“ детаљно описује овај спортски догађај од 17. фебруара 1935. године:

У недјељу 17. фебруара невесињско смучарско удружење приредило је прве смучарске трке у Невесињу и цијелој Херцеговини. Трке су одржане на двије стазе и то на стазама од 12 и 18 км. У обје трке учествовало је по 10 такмичара.

Старт је био испред Споменика слободе у 13 часова. Већ у 12 сати много свијета испунило је мјесто пред Спомеником слободе, одакле су такмичари требали да пођу. Све живо, старо и младо, изашло је да види такмичаре и прве смучарске трке у читавој Херцеговини. Интересовање које овдје влада за смучарство, огромно је, а јуче се то могло да испољи.

Смучарско друштво, које је основано прошле године, у своме раду крочило је рапидним корацима напријед, и данас броји преко 100 чланова и располаже великим бројем смучки што омогућава свим члановима почетницима упражњавање овог лијепог и здравог спорта. Јучерашње утакмице очекиване су са великим интересовањем, јер су у истим учествовали многи смучари, који су се тек ове године почели бавити овим спортом.

Стаза није била подесна за трке, јер је иста пролазила преко доста шумовитих и једва пролазних предјела. Па ипак, кад се узме у обзир хрђава стаза, југов и потпуно мек снијег, и врло јако сунце, које је много отежавало такмичење, онда вријеме које је постигнуто на овим тркама, одлично је.

На стази бр. 1 на 18 км прво мјесто заузео је капетан г. Обрадовић, прешавши стазу за 1 сат и 50 минута. Стаза је означена као 18 км дужине, али је свакако била дужа. У трци бр. 2 на стази од 12 км побиједио је г. Лекић Милан, прешавши стазу у времену од један сат и 30 минута.

На цијелој стази није било слободног мјеста за бржу вожњу, већ су се тркачи морали стално служити штаповима.

Послије одласка такмичара, међу грађанством је владала велика нервоза за исход трка, а сва оближња брда са којих се могао видити долазак такмичара била су препуна свијета. Опкладе су падале на све стране. Долазак сваког такмичара и пролазак кроз град бурно је поздрављан.

Организација самих трка била је добра, али је стаза бр. 2 била недовољно обиљежена, тако да су неки такмичари у тој трци скренули са праве стазе и отишли пречим путем. Жирију је ово стављено до знања прије подјеле награда, али он то није усвојио и награде су подијељене прије тачног рјешења ове забуне.

Према финансијском извjештају за 2020. „Хидроелектране на Требишњици“ су, у овој изузетно тешкој и за цијелу планету врло изазовној години, пословале позитивно. Започети пројекти, који ће поред бенефита за функционисање хидротехничког система ријеке Требишњице имати значајан утицај на квалитет живота сваког појединца у источној Херцеговини, су настављени, чиме су „Хидроелектране на Требишњици“ доказале да и у најтежим временима остају носилац друштвено економског развоја регије.

О раду ХЕТ-а у протеклој години, као и о годинама које су јој претходиле, плановима за наредни период, говори извршни директор Дирекције за производњу и техничке послове, Илија Таминџија.

У току 2020. године свијет се суочавао са пандемијом корона вируса, која је на пословање скоро свих привредних грана дјеловала изузетно негативно. Свједоци смо да се и већина држава, укључијући и најразвијеније, налази у рецесији. Како се ХЕТ снашао у овим новонастaлим тржишним условима?

Финансијски извјештај, тј. завршни рачун за 2020. је урађен и сада се и званично можемо похвалити резултатима нашег одговорног пословања и напорног рада у прошлој изузетно тешкој години. Приходи ХЕТ-а били су 53 424 625 КМ, док су расходи износили 53 304 161 КМ, из чега се јасно види да је предузеће са добити од 120 464 КМ, пословало позитивно.

Ми смо у ову годину ушли са великим очекивањима, али на жалост и нас је задесила судбина цијеле планете, која је у условима пандемије корона вируса почела функционисати на потпуно дугачији начин. Затварање и карантин у скоро свим државама изазвали су пад потрошње електричне енергије на глобалном тржишту што је даље условило енорман пад цијена струје на берзама, тако да је у једном тренутку, она била и негативна. У првих шест мјесеци цијена струје није достигла ни половину оне која је била прије пандемије. Међутим, ситуација настала глобалном кризом је само дијелић проблема са којим се ХЕТ суочавао у протекле четири године. Подсјетио бих јавност на неке тешке околности у којима су „Хидроелектране на Требишњици“ пословале, а на које управа ни на један начин није могла утицати. Неповољна хидролошка ситуација из друге половине 2016. пренијела се у 2017. годину. Херцеговину и регион тада је задесила незапамћена суша, која је негативно утицала на енергетско-економске резултате производње за цијелу 2017. годину. Те године су остварени приходи једва нешто већи од 28 милиона КМ, што је за ХЕТ јако лош резултат. У односу на 2017., за 2018. годину, можемо рећи да је била просјечна, са оствареним приходом од око 70 милиона КМ. Затим се почетком јануара 2019. године у ХЕ Дубровник догодила велика хаварија. Оба агрегата у Плату нису била у функцији до марта 2020. године. Колико је то велики ударац за ХЕТ, јасно се да закључити из чињенице да се двије трећине од укупне производње електичне енергије из система хидроелектрана на Требишњици добија управо у ХЕ Дубровник. Дио прихода смо успјели да надокнадимо захваљујући споразуму који је Електропривреда Републике Српске постигла са Електропривредом Хрватске заједнице Херцег Босне, према коме се електрична енергија произведена у реверзибилној ПХЕ Чапљина дијели на пола између двије електропривреде, па смо тада остварили приход од скоро 42 милиона КМ, што је приход на нивоу половине билансираног прихода ХЕТ-а.

Када имамо у виду да ХЕ Дубровник и у првом кварталу 2020. године није био на мрежи, а и да је хидролошка ситуација у првих пет мјесеци била изузетно лоша, ми смо врло задовољни постигнутим резултатом у прошлој години. Дакле, поред свих наведених проблема и упркос веома тешким околностима, ми смо успјели да, одговорним управљањем и великим уштедама, надокнадимо дио прихода током друге половине године, тако да су „Хидроелектране на Требишњици“ 2020. годину завршиле изузетно повољно с обзиром на ситуацију у којој су радиле.

Ипак, насупрот претходним, врло смо задовољни одличним почетком ове године. Повољна хидролошка ситуација, погонска спремност и расположивост свих агрегата из система хидроелектрана на Требишњици тренутно доносе одличне производне резултате. Узимајући у обзир садашње стање, пројекције дотока и коте Билећке акумулације, са сигурношћу се може рећи да ће призводња у првом кварталу ове године бити знатно већа од вишегодишњег просјека. Захваљујући одличним резултатима из посљедњег квартала прошле године и добром почетку ове године, недавно смо били у могућности и да извршимо уплату дијела потраживања за експропријацију земљишта за ХЕ „Дабар“.

„Хидроелектране на Требишњици“ се тренутно налазе у највећем инвестиционом циклусу од свог оснивања. Како су околности пословања утицале на започете и планиране пројекте­?

Упркос врло тешким околностима, ми смо у протеклом периоду наставили све започете пројекте. На жалост, због финансијских потешкоћа, али и због ситуације изазване пандемијом, динамика радова је била нешто успоренија од очекиване. Радови на капиталном пројекту изградње ХЕ Дабар теку по плану. Најважнији објекат хидроелектране, доводни тунел је пробијен, а половином марта почињу радови на изградњи армиране бетонске облоге.

У овој години биће завршени радови на уређењу Ћатовића крака, у који је уложено око 2 500 000 КМ, чиме је смањен ризик од поплава у граду и повећана пропусна моћ ријеке Требишњице кроз урбани дио Требиња. Као што знате, већ је направљена двосмјерна саобраћајница, јавна расвјета и пјешачка стаза. Између ријеке и самог Ћатовића крака регулацијом протока великих вода, град Требиње је добио врло привлачно земљиште, за које вјерујемо да ће се наћи адекватна намјена, а грађани су добили нови простор за рекреацију.

Биће завршена и изградња затвореног базена на Абазовини, чији је планирани завршетак успорила елементарна непогода.

Изградња новог резервоара на изворишту „Врело око“, капацитета око 2 500 m3, један је од наших приоритетних пројеката, који ће имати велики значај за стабилност водоснабдијевања грда Требиња. Вриједност овог пројекта је око 2 700 000 КМ.

ХЕТ, такође, финансира и изградњу најзначајнијег објекта на траси источне обилазнице око града Требиња. Радови на изградњи најдужег моста на ријеци Требишњици низводно од бране „Горица“, чије је вриједност преко 12 милиона КМ, већ су почели и очекујемо да ће бити завршени за двије године.

Наш саговорник наглашава да ће „Хидроелектране на Требишњици“ наставити да поред наведених пројеката као и до сада учествују у финансирању културних, хуманитарних, едукативних и спортских догађаја, као и у програмима стипендирања студената и обављања стручних пракси за студенте, нудећи своју помоћ у ријешавању свих локалних проблема где могу бити од користи.

РАДИО ТРЕБИЊЕ

Представници текстилног предузећа „Пчелица Маја“ из Билеће која се бави производњом опреме и одјеће за дјецу посјетили су Болницу Невесиње. Том приликом породилишту невесињске здравствене установе донирали су беби опрему и даривали вриједне поклоне најмлађим пацијентима.

Директор и дизајнер ове фирме Маја Арсеновић каже да им је велика част дати допринос невесињском породилишту које, како наглашава, у много чему може парирати европским породилиштима. Додаје да је ово само једна у низу донација за невесињску болницу.

Из Болнице Невесиње упутили су захвалност за донацију, али и повјерење које друштвено одговорне фирме имају у невесињску здравствену установу.