Пандемија вируса Корона од почетка 2020. године у великој мјери наметнула је човјечанству нова правила којима га је приморала да измијени начин живота како би се сачували милиони људи на које вирус доспије и испољи његова опака својства. Оно што је до јуче било толико уобичајено, нешто што се подразумијевало као саставни дио свакодневице: туристичка путовања до далеких крајева планете, одласци међу десетине хиљада људи који на стадионима и халама присуствују спортским и музичким догађајима, посјете позоришним и биоскопским представама, куповина или провођење слободног времена у великим тржним центрима… у тренутку је постало недопустива и опасна навика. Чак су и ратне трубе утихнуле, а владари земаља и градова, умјесто прибављања и употребе ракета и топова, забавили су се тиме како да збрину обољеле и да измисле оружје неби ли се супротставили непријатељу који у смртоносном походу не бира жртве – са истим циљем и на исти начин напада и цара и чобанина.

Иако је епидемиолошка ситуација у Србији и околним земљама значајно утицала на обим и динамику активности Удружења Невесињаца у Београду, није спријечила да се реализује један од његових основних годишњих задатака – обиљежавање Митровдана. Напротив, ове године митровданске свечаности обогатила је изложба слика Наташе Глигорић.

Ова вриједна жена (иначе праунука знаменитог хајдучког харамбаше Пера Тунгуза, једног од најистакнутијих првака устанка Невесињска пушка) у круговима завичајних удружења Херцеговаца у Србији позната је као истрајан борац за развијање и његовање културе сјећања на све догађаје који се тичу борбе српског народа за слободу. Међутим, због њене скромности тек мањи круг људи знао је да се бави и сликарством. Овога пута одлучила је да изађе из анонимности и да се широј јавности представи првом изложбом својих слика коју је симболично назвала „У сусрет Митровдану“.

Изложба је приређена у Галерији 73 на Бановом Брду у Београду и свечано отворена у петак, 16. октобра 2020. године. Отварању изложбе, поред Наташине породице и пријатеља, присуствовао је знатан број чланова Удружења Невесињаца и осталих херцеговачких удружења у Београду.

Изложбу је отворила директорка Галерије Мирела Пудар. Због своје љубави према умјетности и поштовања према Херцеговини, ова шармантна дама је показала да уважава потребу завичајних удружења да оставе некакав свој печат у културној матрици Београда. Култура и умјетност имају благотворно дејство на човјека и на друштвену заједницу, поготово у кризним временима каква су ова у којима се тренутно налазимо, рекла је Пудар.

Потом је присутне поздравила и ауторка изложбе, која није крила радост због тога што је њен вишегодишњи труд напокон доспио пред лице и суд јавности.

„У свом релативно зрелом добу одлучила сам да услишим вапај своје душе која се гушила у укалупљености и годинама изнова понављаној дневној рутини. Вредности као што су слобода, лични развој, аутентичност, креативност, нису могле бити досегнуте у устајалој води програмиране, једноличне свакодневице једног дипломираног економисте. Тако се вратих својој пасији из младости, цртању и сликању, схвативши да их заправо никад нисам ни напустила“, рекла је Глигорић. Нагласила је да за квалитет својих слика велике заслуге има њен ментор, професор Милован Крзнарић, коме је исказала посебну захвалност, а бесједу је закључила поруком – цитатом теоретичара умјетности Лесинга: „Сликамо очима љубави, па нас стога морају оценити само очи од љубави”.

У име Удружења Невесињаца у Београду присутнима се обратио Зоран Јањић, предсједник Извршног одбора. Говорио је о нужности наше генерације да има знање и свијест о невољама кроз које је прошао српски народ Невесиња и Херцеговине кроз читав 19. и 20. вијек и обавези да та знања пренесемо на млађе нараштаје. Он је похвалио напоре које Наташа испољава у његовању наших традиционалних националних вриједности, а посебно начин на који чува и његује породично и укупно сјећање на њеног знаменитог прадједа.

„Када би сви Срби знали о својим прецима и чували успомену на њих као што то чини Наташа, сигуран сам да би имали далеко снажније утемељење у свом идентитету и не би требало да бринемо за своју будућност“, истакао је Јањић.

Он је најавио да ће се помен погинулим борцима и ове године служити на Митровданске задушнице у цркви Светог Саве на Врачару, као и то да се гради споменик оснивачу и првом команданту Невесињске бригаде, пуковнику Новици Гушићу.

О ујметничким дометима Наташе Глигорић говорио је њен учитељ сликања, професор Милован Крзнарић, који је, између осталог, истакао:

„Изложба госпође Наташе је догађај и освежење јер се враћа вишевековним уметничким поступцима, лепим осећајем за одабране теме, тако драге уметницима прошлих времена, сигурне композиције и владање тонским решењима. Не ретко госпођа Глигорић посеже за композиционим решењима „немих учитеља“, транспонујући их на себи својствен начин“. Сврставајући њен приступ умјетности у „реализам без обала“, Крзнарић је закључио да ће Наташино дјело „протоком времена досећи границе савршеног израза“.

Послије лијепих професорових ријечи изведен је пригодан културни програм у коме су учествовали истакнути умјетници, активни чланови и пријатељи Удружења Невесињаца у Београду. Један од њих је народни гуслар Славко Алексић, који је достигао врхунске домете у вјештини гуслања, али и у интерпретацији и тумачењу наше епске поезије. У првом наступу представио се одломком пјесме „Невесињска пушка“ чији је аутор Боро Граховац, а у другом је пјевао дио народне пјесме „Удаја сестре Душанове“.

Да су Невесињци и Херцеговци уопште обдарени различитим талентима увјерила нас је Биљана Ристић. Ову афирмисану сликарку највише памтимо по изложби слика „Јунаци Херцеговине“, којом је на каменим плочама представила све значајније прваке устанка „Невесињска пушка“. У међувремену се доказала и као успјешан пјесник, а овом приликом одрецитовала је неколико својих пјесама.

Божидар Бјелица Јапан, инжењер електротехнике, освједочени родољуб и заљубљеник у летење, издао је неколико романа и збирки пјесама, а имао је запажену улогу у писању и припреми за штампу монографије Невесиње. Ове вечери рецитовао нам је пјесме из свог родољубивог и љубавног опуса.

Укупном лијепом утиску ове вечери допринио је својим чаробним гласом појац Љуба Манасијевић, који је освједочени пријатељ Удружења.

Све присутне врцавим и увијек занимљивим афоризмима разгалио је афористичар Митар Ђерић Лаки. У професионалној каријери обављао је високе дужности у области безбједности а у књижевности је, по мишљењу већине књижевних критичара, доспио у сами врх српске и европске афористике.

На тај начин је завршено ово лијепо вече које је унијело ведрину у сивило свакодневице оптерећене стрепњом од вируса Корона, те највеће пошасти новијег времена. Завршимо овај извјештај поруком: Наташа Глигорић је учинила оно што је била кадра. Ако свако од нас учини сличан напор у складу са својим талентом, тада можемо казати: има наде за нас и наш народ неће пропасти.

Текст: Зоран Јањић

Фотографије: Сретен Јаковљевић/Стара Херцеговина

У Дом здравља Невесиње јутрос су пристигли резултати осам тестираних узорака на вирус корона и у четири случаја потврђено је присуство ковида-19.

Како су појаснили из Хигијенско-епидемиолошке службе, у питању су три особе средње и једна млађе животне доби, два мушкарца и двије жене.

Мушкарац средње животне доби биће хоспитализован у Болницу Требиње.

У Дому здравља су потврдили да се током викенда у ову здравствену установу јавио већи број пацијената са повишеном температуром и респираторним симптомима.

Општински штаб за ванредне ситуације сутра ће одржати сједницу на којој ће разматрати актуелну епидемиолошку ситуацију у општини Невесиње. Састанак у Великој сали СО Невесиње заказан је за 13 часова.

Чврсти и борбени Вележ данас је у Брчком освојио бод, а био је близу и читавог плијена. Сусрет је обиљежио голман Зуровац са два одбрањена једанаестерца.

Стријелац за Вележ опет је био Продановић који је у 40. минуту практично из мртвог угла матирао голмана Брчака. Невесињски састав је добро затварао све прилазе голу све до 70. минута када је судија Митровић олако показао на бијелу тачку. Зуровац је зауставио ударац Бојића, па потом и покушај нападача Илићке да главом пласира одбитак, али судије одлучују да се понови пенал. У новом покушају Брчаци поравнавају резултат.

Три минута прије краја судија свира још један пенал за домаће. Очи у очи опет су Зуровац и Бојић, а капитен Вележа остао је несавладан, па се Невесињци кући враћају са освојеним бодом.

Прије још једног првенственог гостовања у Дворовима код Пролетера, Вележ ће у сриједу на Градском стадиону против Клиса тражити пролаз у четвртфинале Купа БиХ.

ИЛИЋКА – ВЕЛЕЖ 1:1 (0:1)

Градски стадион у Брчком. Судија: Бојан Митровић (Бијељина). Стријелци: 0:1 Продановић у 40, 1:1 Бојић у 70. минуту.

ИЛИЋКА: Мићановић, Бојић, Каблиновић, Бабуновић (Зимоњић), Трипић (Дупор), Павловић, Арсић, Крсмановић, Арсенић, Крстић, Николић (Грубешић).

ВЕЛЕЖ: Зуровац, Пантић, Ковачевић, Вучетић, Петковић, Продановић, Појужина, Сикимић, Шаренац, Грујичић, Радојичић.

Одбојкашице Вележа успјешно су отвориле нову сезону у Другој лиги РС – Г3. У сусрету 1. кола данас у Спортској дворани „Невесињка“ савладале су ЖОК Гацко 2 резултатом 3:1 (21:25, 25:22, 25:22, 25:22).

Подмлађени невесињски састав у којем окосницу чине пионирске шампионке намјерио се на јаког противника. Гачанке су освојиле први сет, али након тога су Невесињке у препознатљивом стилу, великом борбеношћу, преокренуле резултат.

У наредном колу Вележ гостује екипи Болеро из Пала.

Кик боксери Вележа имали су бриљантан наступ на Отвореном првенству Републике Српске у дисциплинама лоу кик и кик лајт. Невесињци су данас у Требињу насупајући у категоријама кадета и јуниора освојили десет медаља, од којих су седам најсјајнија одличја.

Златне медаље освојили су старији кадети Никола Шаран (+81кг) и Јана Ђерић (-55) у лоу кику, млађи кадет Иван Зуровац (+47), старији кадети Иван Баћина (-57) и Нина Голијанин (+65) и јуниори Лука Терзић (-69) и Јован Гутић (-84) у кик лајту.

Сребрно одличје заслужили су старији кадет Арсен Граховац (-52) и јунири Наташа Брењо (-55) и Дамјан Баћина у кик лајту

На првенству је учествовало 90 такмичара из 24 клуба РС, Србије и Црне Горе. Организатор такмичења био је Кик бокс савез РС и КБК „Леотар“.