Иако је изградња и рад било ког великог система за производњу електричне енергије, посредно, покренула изградњу инфраструктуре и привреде, врло су ријетки случајеви да је неки систем толико комплекстан да од његовог функционисања зависи низ других привредних дјелатности и развој цијеле регије, као у случају хидротехничког система Требишњице. „Хидроелектране на Требишњици“, од својих почетака до данас, настојале су да буду поуздан партнер заједници у којој дјелују, учествујући у великом броју пројеката и активности који нису у домену њихове примарне дјелатности, производњи електричне струје.

О пословању и мисији „Хидроелектрана на Требишњици“, разговарали смо са директором за производњу и техничке послове, Илијом Таминџијом.

Шта је ХЕТ данас за Херцеговину?

Хидроелектране на Требишњици су за Херцеговину, засигурно, много више од фабрике за производњу струје. Сам пројекат изградње система замишљен је тако да ријеши многобројне проблеме у регији, па са разлогом за систем Требишњице кажемо да је вишенамјенска, јединствена техничко-технолошка цјелина за газдовање хидро потенцијалом ријеке Требишњице у енергетици, пољопривреди и водоснабдијевању. Настојимо да оправдамо очекивања и да останемо носилац друштвеног и економског развоја регије, одговорно користећи водно богатство, као највећи природни ресурс Херцеговине.

ХЕТ су стварали и водили визионари, који су знали да су неодвојиви од средине у којој послују, много прије него што је склепана синтагма „ друштвено одговорно пословање“.

Ми имамо концесије за коришћење вода из слива ријеке Требишњице, у сврху производње електричне енергије из којих су проистекле водопривредне дозволе и обавезе у складу са којима ми предузимамо низ активности којима настојимо живот грађанима да учинимо угоднијим и квалитетнијим.

Како напредује изградња ХЕ Дабар и колики ће утицај ова инвестиција имати на услове живота у сјевернијим херцеговачким општинама?

Изградња ХЕ Дабар, тренутно је највећа инвестиција у хидроенергетици Републике Српске. ХЕТ је у овај пројекат закорачио сам, до сада се ослањајући искључиво на сопствене изворе финансирања. 2016. године потписан je споразум о изградњи доводног тунела, улазне грађевине и приступних тунела за ХЕ Дабар, чија је вриједност 131 милион КМ, са фирмом Интеграл Инжењеринг. Доводни тунел, најважнији објекат хидроелектране, се пробија са четири нападна мјеста и до сада је пробијенио више од 10 500 m од укупних 12 300 m. Радови се изводе у двије, а често и у три смјене уз ангажовање преко 250 радника и специјализоване грађевинске механизације.

У експропријацију земљишта у зони бране Пошћење уложенио је додатних милион конвертибилних марака, а за потребе градње доводног тунела и бране изграђено је око 30 km приступних путева и око 35 km нових далековода.

Такође, за потребе градилишних насеља ХЕ Дабра каптирана су изворишта јама „Удбина“ и „Вриока“, али су од почетка конципирани тако да по завршетку изградње хидроелектране служе осталим корисницима. Са јаме „Удбина“ вода је доведена до свих објеката ХЕ Дабар, а на систем су прикључени и успутни потрошачи и улoжени су озбиљни напори да се из овог водозахвата ријеши проблем водоснабдијевања општине Невесиње, док са „Вриоке“ вода долази до Дола, тј. ентитетске границе са једне стране, и до села Голобрђа на граници са Црном Гором с друге стране, чиме је већина села са овог подручја добила воду.

Као што се види, бенефити општина Невесиње и Берковићи су значајни и од саме градње ХЕ Дабар, а вјерујемо да ће реализација Горњих Хоризоната значити свеукупан брзи привредни развој и останак становништва у својој постојбини.

Упркос великим проблемима са којима се ХЕТ суочио последњих година, инвестиције су настављене и у Требињу. Који пројекти су у току и шта је планирано за наредни период?

Заиста, почевши од незапамћених суша 2017. године, несрећног акцидента у ХЕ Дубровник и сада актуелне ситуације изазване пандемијом корона вируса, која је довела до знатног снижења цијена на тржишту електричне енргије, скоро да ништа није ишло у нашу корист у задњих неколико година. Ипак, упркос свему наведеном, дајемо све од себе да наставимо са реализацијом започетих пројеката.

Недавно је завршен пројекат уређења Ћатовића крака, у који је уложено око 2 500 000 КМ, чиме је смањен ризик од поплава у граду и повећана пропусна моћ ријеке Требишњице кроз урбани дио Требиња. Направљена је двосмјерна саобраћајница, јавна расвјета и пјешачка стаза, а требињци су добили нови кутак за уживање.

ХЕТ, такође, у потпуности финансира пројектну документацију, ревизију и геолошке и геотехничке истражне радове и пројекат изградње моста на траси источне обилазнице, у непосредној близини бране Горица.

Финансира се и изградња новог резервоара на изворишту „Врело око“, чији ће капацитет бити око 2 500m3. Нова хлораторска опрема је већ инсталирана, а биће набављене и нове пумпе, чиме ће бити ријешени сви проблеми у водоснабдијевању виших зона града. Вриједност овог пројекта је 2 700 000 КМ.

Настављени су и радови на изградњи затвореног базена на Абазовини.

Ово су највећи и финансијски најзначајнији пројекти, али поред тога у складу са досадашњом традицијом наставићемо да учествујемо и у културним, хуманитарним, едукативним и спортским пројектима и програмима стипендирања и стручних пракси за студенте.

Надамо се да нам предстоје повољније прилике у пословању, али се прије свега надамо стабилизацији ситуације настале услијед пандемије. Желим свима добро здравље, а обољелима брзо излијечење.

ХЕТ

КМФ "Невесиње" синоћ је имао успјешну овосезонску премијеру у Невесињу. У 2. колу Прве лиге РС – Исток Невесињци су убједљиво поразили Јахорину резултатом 5:1. И поред сталне иницијативе домаћинима је требало доста труда да откључају одбрану екипе са Пала. У финишу првог полувремена Пудар успијева да се упише у стријелце, а почетком другог дијела разиграни Невесињци су за само три минута стигли до убједљивог вођства 4:0.

У преосталом дијелу сусрета ривали су постигли још по један погодак.

У наредном колу КМФ "Невесиње" гостује Гласинцу у Сокоцу.

НЕВЕСИЊЕ – ЈАХОРИНА 5:1(1:0)

Спортска дворана "Невесињка". Судије: Ранко Вулић, Душан Берак (Требиње). Стријелци: 1:0 Пудар у 20, 2:0 Миличевић у 25, 3:0 Ковачевић у 26, 4:0 Драшковић у 27, 4:1 Кошарац у 32, 5:1 Драшковић у 35. минуту. Жути картон: Ђукић (Јахорина).

НЕВЕСИЊЕ:Ромовић, Продановић, Миичевић, Вучетић, Радовановић, Сикимић, Пудар, Кљакић, Ковачевић, Вуковић, Иванишевић, Шаренац, Драшковић.

ЈАХОРИНА:Мијовић, Кнежевић, Козић, Милетић, Кошарац, Брчкало, Тешановић, Трво, Елек, Симић, Церонина, Лазић, Ђукић.

У 6. колу Друге лиге РС – Г3 одбојкашице Вележа савладале су данас у Невесињу Младост из Рогатице резултатом 3:0, по сетовима 25:6, 25:15, 25:8.

Невесињске одбојкашице су у свим сегментима игре надвисиле ривалке, вративши се на побједнички колосјек након велике борбе у пет сетова у Требињу и једног пораза од екипе Леотара.

Невесињке су данас биле ослабљене неиграњем првог техничара, али је све то надокнађено колективном игром и максималним залагањем.

У наредном колу одбојкашице Вележа гостују у Рудом, а пионирке сутра у Билећи завршавају јесењу полусезону.

Рукометаши Херцеговине остварили су трећу узастопну побједу у Првој лиги РС и тако задржали шансе да се домогну јесење титуле. У 9. колу, вечерас у Спортској дворани „Невесињка“, савладали су Козару из Градишке резултатом 25:19. Невесињци су имали стално вођство које је у једном тренутку износило и седам голова, али су упорни гости успијевали да се врате у игру.

Прво полувријеме је одиграно у брзом ритму. Домаћи су покретљивом одбраном и брзим контранападима диктирали темпо. У другом дијелу било је више грешака и нервозе што се одразило и на квалитет рукомета.

Козара је у 49. минуту пришла на три гола, али је искусни Драговић са три гола у финишу и укупно осам током сусрета, обезбиједио мирну завршницу. Код гостију се истакао Петошевић са десет голова.

У некомплетном 9. колу Херцеговина је привремено запосјела чело табеле. У наредном колу гостује у Вишеграду, а потом дочекује Младост.

ХЕРЦЕГОВИНА – КОЗАРА (Г) 25:19 (13:8)

Спортска дворана „Невесињка“. Судије: Мирко Вујић, Дражен Кузмић (Добој). Искључења: Херцеговина (6 мин), Козара (8 мин).

ХЕРЦЕГОВИНА: Зуровац, Ивановић (4), Драговић (8), Буха, Шаренац (3), Бабић, Лакета, Вучић (2), Вишњевац, Кисић, Ристић, В. Ковач (3), Д. Ковач (5), Стојановић.

КОЗАРА (Г): Мовачевић (1), Цвијић (2), Јанковић (1), Бига (2), Тодоровић, Малешевић, Ковачевић (1), Петошевић (10), Гогић, Степановић (2).

Предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић упутила је телеграм саучешћа породици истакнутог медицинског радника Мирјане Паровић, којој ће, како је навела, Српска бити вјечно захвална због тога што је знање и искуство у најтежим тренуцима ставила на располагање свом народу.

- Искрено сам ожалошћена тужном вијешћу о смрти Мирјане Паровић, истакнутог медицинског радника, борца прве категорије у одбрамбено-отаџбинском рату и носиоца Ордена крста милосрђа за пожртвовање и храброст, његу рањеника и болесника - истиче Цвијановић у телеграму.

Цвијановић је истакла да је одлазак Паровићеве представља ненадокнадив губитак за породицу, пријатеље, колеге, али и за српски народ у цјелини.

Предсједавајући и српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик упутио је саучешће породици Мирјане Паровић, медицинског радника и борца прве категорије у Одбрамбено-отаџбинском рату, која је преминула од посљедица вируса корона у Невесињу.

Додик је нагласио да је са великом тугом примио вијест да је вирус корона однио живот још једног истакнутог здравственог радника који је цијели радни вијек провео спасавајући животе других људи.

- Одлазак Мирјане Паровић велики је губитак, прије свега, за њену породицу, али и за њене суграђане, комплетно здравство и за Републику Српску, јер смо изгубили храбру и неустрашиву жену борца која је дала значајан допринос и у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату - истакао је Додик.

Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић у телеграму истакао да је са великом тугом примио вијест да је опака болест однијела још једног истакнутог медицинара који је дао неизмјеран допринос у бризи за здравље грађана Српске.

- Нарочито ћемо је памтити као храброг и одлучног професионалца, добровољца у одбрамбено-отаџбинском рату, носиоца Ордена крста милосрђа за пожртвованост и храброст, његу рањеника и болесника, као и изузетно посвећеног радника у трансфузијској медицини - навео је Вишковић.

Истакнути медицински радник Мирјана Паровић, рођена 1958. године у Главатичеву, преминула је јуче у Болници Невесиње од посљедица заразе вирусом корона.

СРНА

За православне вјернике данас почиње шестонедјељни Божићни пост, који претходи најрадоснијем хришћанском празнику Рождеству Христовом – Божићу.

Припрема за Божић, који се прославља 7. јануара, потпуна је, према православном вјеровању, ако вјерник на крају шестонедјељног поста приступи светим тајнама исповијести, покајања и причешћа.

Пост је темељ хришћанског пута и прва неопходност на путу спасења, па Црква пост сматра значајним за духовни живот својих вјерника, али и веома моћним средством за постизање пуног спасења.

Према тумачењу Светог владике Николаја Велимировића, пост се састоји у уздржавању од мрсне хране, злих мисли, похотних жеља и рђавих дјела, као и у умножавању молитава, доброчинстава и ревносном упражњавању хришћанских врлина, јер је подвиг поста тјелесни и духовни.

Циљеви су, поучава владика Николај, "очишћење тијела, јачање воље, уздизање душе изнад тијела, а све ради прослављања Бога и поштовања његових светитеља".

Пост се заснива на примјеру самог Исуса Христа, који је на хљебу и води постио 40 дана прије него што се суочио са Сатаном.

Током овог поста употреба уља је дозвољена свим данима, осим сриједе и петка, када се једе храна спремљена на води.

Риба и вино се могу употребљавати сваке суботе и недјеље, као и на празник Ваведења Пресвете Богородице /4. децембра/, Светог Николе /19. децембра/ и Светог Игњатија Богоносца /2. јануара/, чак и ако празник падне у сриједу или петак.

Посљедња седмица пред Божић пости се строже, без употребе рибе и уља, са храном спремљеном само на води.

Црква је четири пута годишње одредила вишедневне постове - Божићни, Васкршњи или Часни уочи Васкрсења Христовог, Петровски пред празник посвећен Светим апостолима Петру и Павлу /12. јула/ и Госпојински уочи Успенија Пресвете Богородице /28. августа/.

Једнодневни постови су на Усјековање главе Светог Јована Крститеља /11. септембра/, Воздвижење Часног крста - Крстовдан /27. септембра/, Крстовдан /18. јануара/ уочи Богојављења, као и сваке сриједе и петка, осим такозваних трапавих седмица.