Од посљедњег извјештаја о епидемиолошкој ситуацији у Републици Српској, у посљедња 24 часа, у Институту за јавно здравство Републике Српске, Универзитетском клиничком центру Републике Српске, Универзитетској болници у Фочи и у болницама Св. Врачеви у Бијељини и Св. Апостол Лука у Добоју и извршено је тестирање 865 лабораторијских узорака, а нови вирус корона потврђен је код 258 особа.

Ради се о 126 мушких и 132 женске особе, од којих је 31 млађе, 153 средње и 74 особа старије животне доби.

Према мјесту пребивалишта, 39 особа је из Бијељине, 37 из Бањалуке, 18 из Зворника, 17 из Добоја, 13 из Требиња, 11 из Приједора, девет из Кнежева, по осам из Вишеграда, Козарске Дубице, Модриче и Невесиња, по шест из Котор Вароша и Пала, по пет из Билеће, Источног Новог Сарајева, Костајнице, Фоче и Хан Пијеска, по четири из Лакташа и Теслића, по три из Братунца, Дервенете, Источне Илиџе, Прњавора и Челинца, по двије из Гацка, Лопара, Петрова, Рибника, Сокоца, Угљевика и Шамца и по једна из Брода, Милића, Мркоњић Града, Новог Града, Српца, Сребренице, Станара и Шипова

У посљедња 24 часа, Институту за јавно здравство Републике Српске пријављено је 27 смртних случајева код којих је потврђено присуство новог вируса корона. Ради се о 21 мушкој и шест женских особа старије, средње и једна особа млађе живорне доби (мушкарац 32 године) од којих су по четири особе из Бањалуке и Приједора, по двије из Прњавора, Новог Града, Теслића, Зворника, Модриче и по једна особа из Бијељине, Челинца, Лакташа, Мркоњић Града, Билеће, Добоја, Шамца, Дервенте и Рибника.

До сада је у Републици Српској потврђено 31.643 случајева вируса корона, а преминуло је укупно 1.178 особа код којих је потврђен тест на нови вирус корона.

Током новембра у Служби за трансфузијску медицину у Невесињу прикупљено је 75 доза течности, која живот значи. Повод за овако успјешан рад трансфузиолошке службе протеклог мјесеца јесте Митровдан, дан када борци РС обиљежавају крсну славу и присјећају се славних митровданских битака из 1992. и 1994. године.

Већ дуги низ година Удружење добровољних давалаца крви из Невесиња и Општинска борачка организација организују митровданску акцију добровољног даривања крви са својим пријатељима из Херцеговине и осталих дјелова РС, која је ове године због епидемиолошке ситуације у вези са вирусом корона одржана у измјењеним условима. Поштујући мјере за сузбијање вируса корона, издате од Института за јавно здравство, акција је проведена на мјесечном нивоу, а осим Невесињаца, акцију су подржали добровољни даваоци крви из Билеће и Гацка.

Подсјетимо се, прошлогодишња митровданска акција добровољног даривања крви била је најуспјешнија акција, која је до сада проведена у Невесињу.

Само за један дан трансфузиолошку службу посјетило је 90 давалаца, а прикупљене су 83 дозе крви.

Несебичну подршку организаторима тог хуманог чина пружили су Актив добровољних давалаца крви „Насљеђе“ из Невесиња, удружења добровољних давалаца крви „Гацко“ и „Свети Симеон Мироточиви“ из Гацка, Удружење добровољних давалаца крви „Стара Херцеговина“ из Вишеграда, Удружење добровољних давалаца крви „Љубиње“, Црвени крст и Општинска борачка организација из Билеће, те Актив добровољних давалаца крви ХЕТ-а из Требиња.

У Републици Српској почела је редовна исплата за новембар додатка на дјецу, материнског додатка, права на помоћ за опрему новорођенчета, пронаталитетне накнаде за трећерођено и четврторођено дијете и накнаде родитељу-његоватељу или његоватељу, најављено је из Јавног фонда за дјечију заштиту.

Директор Фонда Недељко Јовић истиче да је задовољан што су и за вријеме ванредне ситуације изазване пандемијом вируса корона редовно исплаћиване све обавезе из Закона о дјечијој заштити.

Новембарска исплата додатака на дјецу обухвата 14.499 дјеце, односно 9.875 корисника-родитеља, а за исплату овог права обезбијеђено је 998.695 КМ.

Материнским додатком обухваћено је 5.485 породиља за шта је издвојено 2.221.425 КМ.

Право на пронаталитетну накнаду за трећерођено и четврторођено дијете остварило је 166 породиља за 144 трећерођене и 30 четврторођене дјеце, а за исплату овог права издвојено је 99.900 КМ.

За исплату права на помоћ за опрему новорођенчета обезбијеђено је 230.250 КМ за 904 мајке, односно 921 дијете.

За исплату права из дјечије заштите накнаде родитељу-његоватељу или његоватељу издвојено је 50.062 КМ за 445 родитеља његоватеља.

Из Фонда истичу да су од почетка пандемије почели са седмичном исплатом права на рефундацију накнада плата за породиље, што је настављено и овај мјесец, чиме Фонд за дјечију заштиту настоји да помогне послодавцима да заштите радна мјеста и одрже ликвидност.

За новембар је исплаћено 2.840.006 КМ по основу права за рефундацију накнаде плате за вријеме коришћења породиљског одсуства.

Особе са инвалидитетом посебно су угрожена категорија грађана у вријеме пандемије ковида19 – упозорили су данас из Центра за координацију и подршку лицима са инвалидитетом источне Херцеговине.

На прес конференцији поводом 3. децембра, Међународног дана особа са инвалидитетом, предсједник ове регионалне кровне организације Бранимир Таминџија напоменуо је да су мјере заштите од пандемије додатно отежале свакодневни живот особа са инвалидитетом, док је подршка овој популацији била спора, због чега су се често осјећали заборављеним и препуштеним себи и својим породицама.

„Мјере заштите од пандемије – попут социјалне дистанце и самоилозације - могу бити неизводљиве за оне који се ослањају на подршку других - да једу, да се обуку или окупају. Многе особе са инвалидитетом зависе од услуга које су тренутно обустављене и можда немају довољно новца да направе залихе лијекова, хране или приуште додатне трошкове испоруке на кућну адресу“, казао је Таминџија.

У доба пандемије, додао је он, кључно је да информације о корона вирусу буду доступне свима и на свим језицима, у чему се, тврди он, није довољно водило рачуна када су у питању глувонијеме или слијепе и слабовиде особе.

„Кампање обавјештавања јавности и ширења информација морају бити доступне јавности и на знаковним језицима, као и на приступачним облицима и форматима који обухватају дигиталну технологију, титловање и слично“, казао је предсједник Центра за координацију и подршку лицима са инвалидитетом источне Херцеговине.

Као угрожена популација, каже Таминџија, особе са инвалидитетом треба да буду укључене у креирање мјера, барем кроз телефонске консултације са кризним штабовима.

Говорећи о плановима Центра за координацију и подршку лицима са инвалидитетом источне Херцеговине, члан овог удружења Милица Ијачић указала је на потребу израде јединствене базе података свих особа са инвалидитетом са подручја регије.

„Такође, на подручју града Требиња потребно је урадити акциони план из области инвалидности као и план запошљавања ових особа у свим локалним заједницама регије“, напоменула је она.

У центру напомињу да су успјели да се самоорганизују и помогну многим социјално угроженим и породицама особа са инвалидитетом, које су због ограничења у вријеме пандемије требали помоћ заједнице.

РАДИО ТРЕБИЊЕ

На превоју Гребак у Невесињу данас је уприличена церемонија отварања радова на изградњи Вјетроелектране „Гребак“, прве у РС и највеће у БиХ.

У овај пројекат биће уложено око 130 милиона КМ, а вјетроелектрана ће бити инсталисане снаге 66 мегавата која ће годишње производити 180 гигават часова.

Почетак радова озваничили су министар енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић, начелник Невесиња Миленко Авдаловић, извршни директор Вјетроелектране "Гребак" Миралем Чампара, посланик у Народној скупштини Републике Српске Илија Таминџија и предсједник Скупштине општине Невесиње Момчило Вукотић.

Министар енергетике и рударства у Влади РС Петар Ђокић истакао је да је ово први вјетропарк који се гради на подручју РС и да ће бити највећи у БиХ.

– Још прије четири године схватили смо важност ове идеје и да ће се на тај начин обогатити привредни и енергетски живот РС - додао је он.

Ђокић је нагласио, да је инвеститор Ерих Прајслер као већински власник у њемачком концесионом предузећу, човјек који је кроз своју компанију до сада изградио неколико вјетропаркова у Њемачкој и другим европским државама, па самим тим има и богато и позитивно искуство у изградњи и управљању вјетроелектранама.

– Пошто је Херцеговина подручје познато по вјетровима, у скоријој будућности се планира изградња Вјетропарка „Хргуд“ у општини Берковићи и Вјетропарка „Трусина“на подручју невесињске општине - додао је Ђокић.

Он је истакао да РС улази у једно ново раздобље енергетског развоја подстичући изградњу енергетских објеката који производе зелену енергију и на тај начин практикује оно што је данас енергетска политика Европе, али и других дијелова свијета.

Извршни директор пројекта ВЕ „Гребак“ Миралем Чампара истакао да се са сигурношћу може рећи да ће овај пројекат бити реализован за двије године. Од укупно четири фазе, ово су двије најважније фазе.

- У ову фазу смо дошли захваљујући одличној сарадњи са локалном заједницом, Министраством енергетике и рударства РС и Владом Републике Српске - додао је он.

Чампара је истакао да је Вјетроелектрана „Гребак“ велики пројекат и ради се о инсталисаној снази 66 мегавата и годишњој производњи од 180 гигават часова. Појединачно турбине су од 6,6 мегавата и оне су најсавременије у овом моменту, а њихова висина је 102 метра, укупна тежина 300 тона, а елисе су распона 155 метара.

Он је нагласио да једна турбина годишње може произвести енергије довољно за снабдијевање од 4.000 до 4.500 домаћинстава, а за двије године планирано је инсталирање свих 10 турбина. Ова вјетроелектрана биће прикључена на далековод Мостар - Невесиње.

Чампара је појаснио, да се поред турбина планира изградња приступних путева за транспорт опреме, дужине око 9 км.

Начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић рекао је да ће ова општина од Вјетроелектране „Гребак“ на годишњем нивоу имати милион марака у буџету, што отвара могућности и за многе друге пројекте на овој локацији.

Авдаловић се захвалио свима који су дали допринос да почне реализација овог великог пројеката који је веома значајан за општину Невесиње.

Он је истакао да ће овим пројектом Невесиње добити први енергетски објекат из зелене енергије, односно вјетропаркова у РС.