Један од најпрепознатљивијих мотива Невесиња – Сахат кула која вијековима поносно надгледа ову херцеговачку варошицу ускоро ће бити рестаурирана. Ово је потврдио замјеник начелника општине Милутин Самарџић прецизирајући да ће радови на овој историјској грађевини и националном споменику БиХ почети за мјесец дана.

Највећи херцеговачки сат је више пута поправљан, посљедњи пут 2000. године. Самарџић каже да ће осим сатног механизма у функцију бити стављена и звона чиме би овом древном објекту био враћен стари шарм. Планирана је и поправка унутрашњег степеништа и освјетљења. Према Самарџићевим ријечима већ се јавило више приватних предузетника спремних да суфинансирају обнављање објекта, а дио средстава обезбиједиће и општина.

Камена грађевина у центру Невесиња вијековима одолијева зубу времена. Овај национални споменик  одувијек је био инспирација пјесницима, сликарима, архитектима и другим умјетницима. Саграђена је прије 1664. године како кажу путописи Евлије Челебије гдје се по први пут помиње. Иако се тачна година изградње Сахат куле не може са сигурношћу утврдити једна је од најстаријих грађевина овог типа у БиХ.

Ако рестаурација протекне према плановима Сахат кула ће још дуго привлачити туристе и умјетнике и красити невесињске разгледнице.

Шест невесињских мјесних заједница укључених у пројекат „Јачање улоге мјесних заједница у БиХ“ добило је данас информатичку опрему вриједну 16.065 КМ. Донацију су обезбиједиле владе Швајцарске и Шведске преко Развојног програма Уједињених нација (УНДП). Предсједницима савјета мјесних заједница  Лука, Придворци, Бијења, Кифино Село, Дрежањ и Зови До опрему је уручио начелник општине Миленко Авдаловић.

Захваљујући се УНДП-у на успјешној сарадњи, начелник Авдаловић  је нагласио да ће донација помоћи  савјетима МЗ да квалитетније и ефикасније заступају грађане са њиховог подручја. Он је  најавио да ће општина уредити канцеларије за потребе мјесних заједница и да ће након проведених избора постојати много бољи услови за рад изабраних представника. Авдаловић је подсјетио да је и општина Невесиње од УНДП-а добила сет компјутерске опреме за будућу конференцијску салу  у анексу зграде општинске управе.

Предсједник Савјета мјесне заједнице Зови До Миливоје Пашајлић захвалио се владама Шведске и Швајцарске на вриједној донацији. Нагласио је да су протеклих година савјети мјесних заједница  радили  волонтерски у тешким условима, али сада очекује да ће бити много лакше да преносе захтјеве грађана и аплицирају за пројекте.

У наставку пројекта „Јачање улоге мјесних заједница у БиХ“ за инфраструктуру  у шест невесињских мјесних заједница биће уложено око 130.000 КМ, при чему ће 30% средстава обезбједити општина Невесиње.

У организацији Удружења Невесињаца, њихових потомака и пријатеља у Београду је протеклог викенда одржана културно-забавна манифестација „Невесињско сијело“ која је окупила преко 500 учесника из више градова Србије и бројних гостију међу којима је била и вишечлана делегација из Невесиња.

Завичајни скуп у величанственом амбијенту ресторана Центра Сава протекао је у знаку пјесме, игре и обичаја из невесињског краја, а била је то прилика да пријатељи и земљаци поразговарају о старим временима и договоре наредна дружења.

Манифестацију је отворио члан Извршног одбора Удружења Вукашин Драговић нагласивши да су скупови Херцеговаца у Београду још од 30-тих година прошлог вијека изазивали посебну пажњу и будили сјећања на завичај и обичаје невесињског краја.

У име гостију из Херцеговине на топлој добродошлици захвалио се начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић. Он је изразио наду да ће  културне и привредне везе Невесиња и српске пријестонице бити још јаче и да ће наши  успјешни људи расути по свијету почети да инвестирају у завичај.

Духовне поруке упутили су  свештеници Милован Глоговац и Зоран Илић.

Професор историје Никола Лакета дошао је из далеке Аустралије да би присуствовао завичајном скупу у Београду. Земљацима је препоручио своју нову књигу „Морине у Херцеговини“ напоменувши да ће новац  од продаје књиге бити уплаћен за изградњу Централног спомен обиљежја у Невесињу. Присутне је поздравила и сликарка Биљана Ристић чије су слике украшавале свечану позорницу Сава Центра.

Забавно-музички репертоар био је у знаку традиције и старих народних обичаја, а окосницу програма чинио је наступ  младе умјетнице коју су прославиле гусле Бојане Пековић и мушке пјевачке групе КУД-а „Невесиње“. Њихов заједнички наступ на почетку вечери разгалио је срца завичајаца у српској пријестоници.

Након ганге и гусала запјевала је женска пјевачка група Музичке школе „Мокрањац“. Стихове поеме „Херцеговина“ Божа Кијца казивала је глумица Ивана Жигон. Надахнуте поетске поруке послао је пјесник Божидар Глоговац, а од срца се смијало афоризмима Митра Ђерића Лакија.

Занимљива је била и томбола која је насрећнијим донијела гусле, иконе и традиционалне херцеговачке производе.

Посебан печат завичајној приредби дао је и водитељски пар - Снежана Лукић и Миливоје Бештић.

Понесени сјећањима на некадашња времена, Невесињци су играли и пјевали до дубоко у ноћ, а звуци завичајне пјесме одјекивали су у дивној београдској ноћи.

Тренутно у Београду живи око 1.100 рођених Невесињаца и још око 2.500 њихових потомака. Међу њима су угледни академици, књижевници, доктори, умјетници,  спортисти који су изградили каријере далеко од родног краја, али Херцеговину и Невесиње никад нису заборавили.  Први Невесињци из породице Кљакића доселили у Београд крајем 19.вијека и од тада су у више таласа насељавали српску пријестоницу. Сада већ значајна колонија Невесињаца окупљена је у Удружење које се бави хуманитарним, културним, привредним и спортским активностима усмјереним на афирмацију Невесиња и Херцеговине.

Начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Александар Вулин договорили су данас у Београду заједничко обиљежавање историјског догађаја „Невесињска пушка“, који се сваке године у јулу обиљежава у Невесињу.

Авдаловић је Срни рекао да је овим устанком покренуто много важних питања и за Херцеговину и за Србију, због чега је веома важно да се заједнички обиљежава тај догађај.

Он је подсјетио да се прије десетак година у обиљежавање овог значајног датума из српске историје укључио и Одбор за његовање традиције ослободилачких ратова Владе Републике Српске, чиме је ова светковина у Невесињу добила републички значај.

Авдаловић каже да је Вулин обећао и новчану помоћ за изградњу централног спомен-обиљежја браниоцима Невесиња из одбрамбено-ослободилачких ратова, вриједан 148.000 КМ.

 „Невесињска пушка“ је српски устанак подигнут у околини Невесиња 1875. године против османлијске власти и убрзо се проширио на цијелу БиХ, а устанике су подржале оружјем и добровољцима Књажевина Црна Гора и Кнежевина Србија.

То је довело до отпочињања српско-турског рата и настанка такозване Велике источне кризе.

Посљедица устанка и ратова који су вођени против Отоманске империје био је Берлински конгрес /1878. године/ на коме су Црна Гора и Србија добиле независност и територијална проширења, док је Аустроугарска на 30 година окупирала БиХ, која је била у саставу Отоманске империје.

Срна