На Европском купу у Вараждину кик боксери Вележа освојили су двије златне и једну бронзану медаљу.

Сениор Дејан Драговић се у кик лајту попео на највишу степеницу побједничког постоља побиједивши у финалу такмичара из Аустрије.

Јуниорка Николина Цвијетић је у лоу кику, у категорији +70 кг, заслужила најсјајније одличје након што је у полуфиналу поразила такмичарку из Украјине, а потом у финалу убједљивим резултатом савладала ривалку из Норвешке.

Јуниор Стефан Куљић је у кик лајту (-84 кг) у четвртфиналу побиједио домаћег такмичара из Хрватске, а у финалу је резултатом 2:1 поражен од кик боксера из Бјелорусије, тако да се задовољио бронзаном медаљом.

На Европском купу у Вараждину настпило је 2.795 такмичара из 31 државе.

Невесињске кик боксере већ сљедеће седмице очекује други дио Првенства БиХ, а крајем мјесеца Вележови репрезентативци ће учествовати на Првенству Балкана у Новом Саду.

Одбојкашице Вележа заузеле су друго мјесто на завршном турниру за јуниорског првака Републике Српске који је одржан у Невесињу. У одлучујућем мечу за шампиона боља је била екипа Либера из Бијељине која је славила резултатом 0:3 у сетовима и тако постала првак РС. Остаје жал за пропуштеном приликом да се пред домаћим навијачима оките златним одличјем, али су Невесињке свакако обрадовале суграђане тако што су освојиле сребрну медаљу и оствариле пласман на завршни турнир Првенства БиХ.

Треће мјесто је припало екипи ОК „Инова“ из Бањалуке.

Меч за првака је био много узбудљивији него што показује резултат и осим првог сета у коме су играчице Либера биле доминантне видјели смо изједначену игру и праву одбојкашку борбу. Ипак, утисак је да је најбоља екипа тријумфовала на турниру и заслужено постала шампион РС.

Младе одбојкашице које су се окитиле сребрном медаљом и постале вицешампионке Републике Српске су: Ана Вучковић, Сара Мучибабић, Лана Шаренац, Милица Ивезић, Јована Ћеклић, Анастасија Маврак, Наташа Ботић, Наталија Перовић, Елена Сјеран, Инес Ивковић (К), Марија Стајић и Ивана Чабрило. Тренерски дуо заслужан за још један велики успјех чине Предраг Никитовић и Синиша Чабрило.

Ивана Чабрило проглашена је за најбољег техничара, док је најбољи средњи блокер турнира била Марија Стајић. За најбољу играчицу турнира награду је освојила чланица Либера Вања Јокић. Епитет најбољег либера понијела је Ана Томашевић из Инове, док је најбољи коректор Лара Ђурђевић из Либера.

Такмичење је одржано под покровитељством Одбојкашког савеза РС и уз техничку организацију ОК „Вележ“.

Либеро и Вележ, као двије најбољепласиране екипе избориле су завршни турнир за првака БиХ гдје ће играти  против ОРТ-а и Горажда.

У Невесињу је данас почео завршни турнир Одбојкашког првенства Републике Српске за јуниорке . Такмичење се одржава под покровитељством Одбојкашког савеза РС и уз техничку организацију ОК „Вележ“.

Турнир је отворио предсједник невесињског клуба Богдан Ботић пожељевши одбојкашким екипама да се у Невесињу осјећају лијепо и угодно. Он је одбојкашицама поручио да њихов пласман на завршни турнир представља велики успјех и заслужује дужно поштовање.

Првог такмичарског дана највише успјеха имале су одбојкашице Вележа. Невесињке су савладале вршњакиње из екипа „ХЕ на Дрини“ и „Инова“ резултатом 3:1. У оба меча су њихове ривалке добиле први сет, али су након тога тереном доминирале домаће одбојкашице.

Одлучујући меч за првака Републике Српске Вележ ће играти сутра у 14 часова са Либером из Бијељине. Невесињски клуб позива публику да их подржи на путу до још једног великог успјеха.

Резултати:

Вележ – ХЕ на Дрини 3:1

Либеро – Инова 3:2

Вележ – Инова 3:1

Распоред за сутра (недјеља):

10:00 ХЕ на Дрини - Либеро

12:00 Инова – ХЕ на Дрини

14:00 Вележ – Либеро

Додјела побједничког пехара, признања и медаља.

У првом колу плеј-аута фудбалери Вележа побиједили су Фамос из Војковића резултатом 3:1. Невесињци су остварили злата вриједан тријумф и на најбољи начин започели разигравање за опстанак у Првој лиги Републике Српске.

Вележ је одлично отворио утакмицу и сјајну тимску акцију Телебак завршава голом у 18. минуту за вођство домаћина 1:0. Након тога гости су заиграли боље и послије погођене стативе већ у 30. минуту долазе до изједначења голом Асентића. На паузу се отишло при резултату 1:1.

Друго полувријеме је текло у изједначеној борби све до 75. минута и гола Бехрама за 2:1. Осокољени новим вођством играчи Вележа су заиграли агресивније и након врхунског соло продора Продановића по лијевој страни, Драшковић купи одбијену лопту и спрема је у гол за коначних 3:1.

У наредном колу плеј-аута Вележ гостује у Омарској.

Стипендије “Владимир Ћоровић” мостарске “Просвјете” данас је добило 200 ученика основних и средњих школа и студената из Херцеговине и око 100 њих из Далмације.

Стипендије су уручене на свечаности у Саборној цркви Свете Тројице у Мостару.

Предсједник Градског одбора “Просвјете” у Мостару Сања Бјелица Шаговновић рекла је да овај програм подржава више од 200 донатора који су окупљени кроз личне донације.

“С поносом можемо рећи да је за ових 10 година у партнерству са Српском православном црквом додијељено више од 1.000 стипендија и помоћи ученицима и студентима из Епархије захумско-херцеговачке и приморске, а од ове године програм се проширио и на Далмацију”, рекла је Шаговновић новинарима.

Најавила је да ће овај програм у наредним годинама добити и нови институционални оквир у облику фондације “Владимир Ћоровић”.

Она је појаснила да је главни циљ програма подршка образовању младих али и окупљање младих око најважнијих вриједности које промовишу и баштине “Просвјета” и СПЦ.

Напоменула је да мостарска “Просвјета” једина има програм стипендирања што је заправо била и основна мисија када је друштво основано 1902. године.

“Овај програм је једна од најсвјетлијих и једна од најважнијих мисија које као заједница у Мостару имамо. Кренули смо са веома мало ученика, уз подршку мостарских породица, али се програм из године и године развијао”, рекла је она.

Владика захумско-херцеговачки Димитрије поручио је стипендистима да ову корист добро искористе.

Савјетовао им је да достојанство, образ, поштење никад не губе из вида, ма шта да се дешавало.

Старјешина Саборног храма Свете Тројице у Мостару Душко Којић рекао је да све ово много значи стипендистима као и да је од великог значаја контитнуитет од десет година, колико траје овај програм.

“Посебно је задовољство што су данас са нама и наша ђеца из Далмације”, додао је Којић.

Славко Андрејевић, суоснивач пројекта, рекао је да су се трудили да постепено расту и да ово није пројекат већ група људи са сличним вриједностима.

Један од донатора Гордана Пешко поносна је, каже, што је дио свега тога и пожељела је срећу младом херцеговачком нараштају.

“Срце ми је пуно јер је сваке године све више стипендиста, поготово када видимо да су завршили факултете, да раде и труде се да нам узврате”, рекла је Пешко.

Наташа Брењо из Невесиња, која студира на ПМФ у Новом Саду, каже да јој је посебна част што је стипедиста програма мостарске “Просвјете”, истакавши да то није само финансијска него подршка током студирања и постидипломских студија.

Марко Ђурасовић из Мостара, студент четврте године Медицинског факултета у Фочи, поносан је што стипендија носи име “Владимира Ћоровића” као и на број студената, али и донатора и нада се да ће и он једном бити међу њима.

У обраћању у Саборном храму владика диселдорфски и њемачки Григорије поручио је стипендистима да је важно да се образују.

“Ђецо стипендисти живите у посебним околностима и мислим да нико на овом свијету боље од вас не зна колико је важно бити спона између обала и колико треба да људи буду добри једни према другима”, рекао је владика Григорије.

Он је додао да је зато важно да се што боље припреме и да буду највећи борци против неправде, као и да увијек буду благодарни према својим добротворима.

“Просвјетина” стипендија “Владимир Ћоровић” обновљена је прије 10 година и од тада је израсла у највећи стипендијски фонд у Херцеговини.

ТОП ПОРТАЛ

Невесиње има богату спортску традицију. На простору између Црвња и Вележи поникли су бројни спортски асови који су широм Европе проносили славу Невесиња.

За вријеме турске владавине спорт у Херцеговини није био развијен, осим неколико витешких и народних игара као што су скок удаљ, вучење коца, бацање камена с рамена и трчања на краћим дионицама. Одржавале су се и коњске трке под покровитељством беговске породице Љубовића.

Са доласком Аустругарске на ове просторе невесињске равне баре постају право олимпијско борилиште, са коњским тркама као централним догађајем. У војним касарнама и ван њих одржавана су такмичења у мачевању, куглању, тенису, стрељаштву, рвању и атлетским дисциплинама. Спортови са лоптом били су ријеткост.

На развој спорта у Невесињу велики значај имало је оснивање соколских организација. Основни циљ сокола био је тјелесно здрав, морално јак и национално свјестан народ.

Правила и рад Соколског друштва Невесиње званично су одобрени од стране Земаљске владе 28. јуна 1910. године. На Илиндан исте године у Невесињу је одржан Први српски соколски слет Горње Херцеговине. Прва соколска чета под називом „Побратимство“ основана је у Батковићима 1911. године, а Соколско друштво Невесиње на челу са старјешином Вељком Симовићем званично је почело са радом 8. јануара 1912. године.

Чланови невесињског соколског друштва кроз добровољачки покрет дали су велики допринос ослобођењу Херцеговине у Првом свјетском рату, након чега су наставили радити и остваривати заједничке циљеве у саставу југословенског и свесловенског соколства. У периоду између два свјетска рата Соколско друштво Невесиње радило је у саставу Соколске жупе Мостар. Начелник ове регионалне организације био је Чедо Милић, велики мисионар витештва, поштован и цијењен у Невесињу. Сваке године на Видовдан, на Стрелишту поред Невесиња, одржавао се соколски слет. На такмичења су долазили одрасли и школска омладина. Сакупљало се и по неколико хиљада посматрача.

И на Ждријелу поред Сопиља на Илиндан се одржавао традиционални скуп. Била је то још једна прилика за кршне делије да се надмећу у соколским и витешким дисциплинама.

Соколско друштво Невесиње 1936. године имало је 21 соколску чету која је његовала светосавска витешка начела и промовисала соколски дух. Први спортиста који је пронио славу Невесиња ван граница Југославије био је кршни атлета Алекса Ковачевић. Његов узлет од грабовичке соколске чете до олимпијских висина одвијао се великом брзином. Више од 15 година држао је рекорд Југославије у бацању кугле.

Као балкански првак, учесник Олимпијских игара у Берлину 1936. године и освајач бројних медаља у бацачким дисциплинама, био је један од најпопуларнијих спортиста Краљевине Југославије. Атлетски митинг који се одржава у оквиру Невесињске олимпијаде носи његово име.

У периоду између два свјетска рата осим соколских дисциплина, у Невесињу су популарни били коњички спорт, стрељаштво, скијање, мачевање, фудбал и одбојка.

Озбиљна организација коњских трка у Невесињу са високим новчаним наградама почиње 1934. године. Невесињски љубитељи коњичког спорта су формирали Коло јахача „Његош-Зета“ што је било прво удружење ове врсте у Зетској бановини.

Историја фудбалског спорта у Невесињу почела је 1932. године оснивањем Спортског клуба „Усташ“. Први предсједник клуба чије је име асоцијација на невесињске устанике из 1875. године био је трговац Данило Лажетић. Шест година касније у Невесињу се формирају још два клуба – Невесињац и Обилић који су регистровани у оквиру Цетињског лоптачког подсавеза.

Невесиње је прије Другог свјетског рата имало и Скијашки клуб и то први у Херцеговини. Снијежни обронци Вележи извукли су из града прве организоване скијашке дружине 1933. године. Предсједник клуба био је катастарски инспектор Јаромир Марашек. У Невесињу је одржано и прво такмичење у скијашком трчању на просторима Херцеговине, на стазама дужине 12 и 18 километара

Стрељачки клуб је основан априла 1934. године и имао је преко 100 чланова. Предсједник је био мајор Саво Оровић, командант 32. Пјешадијског пука стационираног у Војном логору у Невесињу.

Спортски живот у Невесињу под окриљем Фискултурног друштва „Слога“ обновљен је одмах послије Другог свјетског рата и убрзо је овај крај постао расадник правих спортских талената. Њихова спортска каријера често се развијала далеко од родног краја, али је са великом пажњом праћена у завичају.