Radio Nevesinje
EuroExpress brza pošta zapošljava kurire na teritoriji grada Mostara.
Prijave putem broja telefona 065/281-366 ili dolaskom u poslovnicu na adresu Bišće polje bb.
У организацији Културно-умјетничког друштва „Свети Димитрије“ вечерас је у препуној Спортској дворани „Невесињка“ одржан годишњи концерт. Манифестација која је окупила велики број љубитеља фолклора, традиције, народне културе и завичајног насљеђа организована је поводом обиљежавања прве године рада КУД-а „Свети Димитрије“ из Невесиња.
Присутнима се на отварању обратио предсједник КУД-а „Свети Димитрије“ Александар Вуковић пожељевши добродошлицу свима.
„Када смо прије нешто више од годину дана, при Удружењу грађана ′Свети Димитрије′ покренули идеју о оснивању културно-умјетничког друштва, водила нас је једноставна, али снажна жеља да у нашем Невесињу поново заживе народна игра, пјесма и обичаји, да створимо мјесто окупљања младих и да сачувамо оно што смо наслиједили од наших предака. Данас могу са поносом да кажем да је та идеја прерасла у велику породицу која броји око 200 редовних чланова распоређених у шест различитих група и категорија. За само годину дана имали смо велики број наступа, путовања, дружења и сусрета, али оно што је најважније, створили смо заједницу људи које повезује љубав према традицији, своме народу и завичају“, рекао је Вуковић.
Он се у обраћању посебно захвалио Општини Невесиње, кореографима Александру Лечићу и Раденку Уљаревићу, као и свим установама, удружењима и појединцима који су од почетка препознали значај ове идеје и подржали је.
На сцени су се смјењивале традиционалне игре, а наступале су групе свих узраста и категорија. Публика је највише била одушевљена наступом најмлађе групе КУД-а „Свети Димитрије“, као и наступом младог невесињског гуслара Димитрија Ђукића.
Врхунско фолклорашко умијеће су показали чланови КУД-а „Сава Владиславић“ из Гацка, КУД-а „Владимир Гаћиновић“ из Билеће као и КУД-а Љубиње.
Вече су употпунили наступи етно група „Свети Димитрије“ и „Симонида“, фрулаша Радивоја Симовића, Чирлидинг клуба "Летс денс" и гуслара Драгана Вукоја из УГ „Пуковник Новица Гушић“.
Специјални гост вечери је био народни гуслар Жељко Вукчевић који је древним звуком гусала створио јединствену атмосферу и за то је награђен громогласним аплаузом.
Пета брдска трка "Гат 2026" која је одржана на локалитету Гат код Гацка окупила је данас велики број спортиста, рекреативаца и љубитеља природе из Херцеговине.
На захтјевној стази дугој око једног километра, са значајном висинском разликом, највише успјеха имали су такмичари из Невесиња, који су још једном показали да спадају међу најбоље планинске тркаче у региону.
У сениорској конкуренцији први на циљ је стигао Урош Гутић. Један од најбољих атлетичара Ррпублике Српске је тако потврдио прошлогоди резултат.
Друго мјесто је заузео ултрамаратонац Дејан Жерајић, а треће невесињски боксер Лазар Бован.
Међу сениоркама, прва три позиције су заузеле Андријана Црногорац, Дијана Терзић и Василија Вилић.
Најстарији учесник трке био је 68-годишњи Невесињац Драган Ивковић.
Осим такмичарског дијела догађај је имао и рекреативни карактер. За најмлађе учеснике организоване су посебне трке.
Организатори из Удружења „Гат“ изразили су задовољство одзивом учесника и посјетилаца, истичући да је циљ манифестације промоција спорта, природе и културно-историјског насљеђа.


Фото: Радио Гацко
На Међународном турниру „Ilidža Grand Prix“ кик боксери Вележа освојили су пет медаља и два пехара намијењена најбољим такмичарима.
Ивана Цвијетић је у дисциплини лоу кик заслужила најсјајније одличје и пехар најбоље јуниорке турнира. Вукашин Ковач је у кик лајту освојио бронзану медаљу.
Невесињци су били одлични и у кадетској конкуренцији. Ања Лиздек се у кик лајту у категорији до 32 кг окитила златном медаљом и заслужила епитет најбоље млађе кадеткиње турнира. На највишу степеницу побједничког постоља попела се и Аријана Кнежевић у категорији до 42 кг. Алекса Радовановић је у категорији преко 47 кг заузео треће мјесто, a до бронзане медаље је стигао и Стефан Лаловић у категорији до 37 кг
Турнир на Илиџи је једно од најпрестижнијих такмичења на Балкану. Ове године је окупио 350 такмичара из седам држава.
Светом литургијом, свечаном литијом и славским обредом Црква свих светих у Зовом Долу данас је обиљежила крсну славу. Богослужење је обавио свештеник Драго Зубац, након чега је услиједила света тајна причешћа.

У празничној бесједи свештеник Зубац је појаснио да је црква овај празник посветила свим свецима Цркве Христове који су свој живот положили за Христа и наслиједили живот вјечни и царство небеско.
– Нека овај празник буде позив свим вјерујућим људима да живе светим и богоугодним животом слиједећи пут Исуса Христа – нагласио је Зубац.
Предсједник Општинске борачке организације Синиша Шиповац свим окупљенима око овог светог храма пожелио је срећан празник.
– Сви Божији богоугодници нека нам буду путоказ како да сачувамо нашу православну вјеру. На свима нама је да их слиједимо, да не заборавимо наше мученике, и да чувамо мир, слободу и јединство српског народа – поручио је Шиповац.
Честитајући празник замјеник начелника Општине Невесиње Богдан Ботић пожелио је мјештанима да се у што већем броју сваке године у љубави, миру и слози окупљају око овог светог мјеста.
– Дај Боже да нам данашњи празник увијек буде на радост и спасење. Да сачувамо наш храм, наша села и школе, које ће, надам се, увијек бити пуне дјечије граје – нагласио је Ботић.
Пригодне здравице окупљеним вјерницима упутили су Драган Иванишевић и Милован Зечевић.
Саборовање је настављено уз трпезу љубави и пријатељске разговоре мјештана села Зови До, околних села и многобројних гостију.
Недјеља свих светих је хришћански празник, када Црква поштује успомену на све свеце без изузетка, знане и незнане који су устрајали на путу Господњем.




За вјернике Српске православне цркве сутра почиње Петровски пост, установљен у славу светих апостола Петра и Павла и осталих апостола који су се послије силаска Светог Духа постом и молитвом припремали за хришћанску проповијед.
Пост, познат као Апостолски и Љетни пост, завршава се на Петровдан, 12. јула, празник посвећен светитељима Петру и Павлу.
Дужина поста је различита и зависи од датума прославе Духова или Педесетнице који спада у покретне празнике повезане за Васкрс. Најдуже може трајати шест недјеља, најкраће седмицу и један дан.
Петровски пост спада у један од четири најважнија годишња поста које СПЦ прописује својим канонима.
Најдужи је Велики или Часни пост који се завршава празником Васкрсења, а потом Божићни пост који, такође, траје више недјеља и завршава се празником Христовог Рођења.
Осим Петровског, у љетном периоду се поштује и Госпојински пост, пред Велику Госпојину, празник Вазнесења Богородице. Православни хришћани добровољно доносе одлуку о поштовању поста, а тим подвигом се постиже очишћење душе и тијела.
Сврха поста, према правилима вјере, не може се постићи само уздржавањем од мрсне хране, већ и уздржавањем од лоших мисли, ријечи и дјела и уз обавезну молитву, по узору на Спаситеља који је постио у пустињи и чији су примјер слиједили Богородица и апостоли.
Свети Јован Лествичник, велики учитељ вјере, записао је у својим поукама да је "пост гашење пламена тјелесне пожуде, одстрањење рђавих мисли, спас од огрубјелости, олакшица сна".
У народу влада увјерење да онај ко може да се уздржи од прекомјерног јела, има снаге и да се уздржи од злих мисли и дјела.