У Великој сали Центра за културу „Небојша Глоговац“ у Невесињу одржано је финално вече Васкршњег фестивала српске народне и изворне пјесме „Кол’ко снаге хумска земља има“, манифестације која већ четрнаест година има значајну улогу у очувању музичке традиције.

Овогодишњи фестивал окупио је 20 младих извођача, распоређених у двије узрасне категорије – 13 у млађој и 7 у старијој. Бројна публика уживала је у надахнутим и аутентичним интерпретацијама народних пјесама, а имала је прилику и да учествује у оцјењивању, додјелом награде публике.

У млађој категорији прво мјесто освојила је Ана Лажетић из Невесиња, друго Ана Вучић из Билеће, а треће Дуња Давидовић из Гацка. Награду публике понијела је Тамара Шушић из Љубиња.

У старијој категорији најбоља је била Анастасија Анђелић из Требиња, друго мјесто припало је Дуњи Михић из Невесиња, а треће Марији Вртикапи из Гацка, док је највише гласова публике освојила Маја Јаредић из Невесиња.

У млађој категорији побједнику је припало 300 КМ, другопласираном 200 КМ, а трећепласираном 100 КМ, док је награда публике износила 100 КМ. У старијој категорији прва награда износила је 400 КМ, друга 300 КМ, трећа 200 КМ, док је награда публике, такође, износила 100 КМ.

Петнаестогодишња Анастасија Анђелић, ученица музичке школе у Требињу, први пут је наступила на овом фестивалу. Истакла је да за њу сви учесници носе побједу, јер су имали храбрости да стану пред публику и стручни жири, те је похвалила висок ниво организације.

Ана Лажетић, ученица музичке школе у Невесињу и чланица Удружења „Радости моја“, није крила одушевљење након освојеног првог мјеста, истичући да јој ова награда представља велику мотивацију за даљи рад и усавршавање.

О најбољима је одлучивао стручни жири у саставу: предсједник жирија Бранка Зечевић, извођач традиционалне музике, те чланови Милош Герун, професор соло пјевања, и Јелена Килибарда, професорица музичке културе, а награде су уручили свештеник Младен Чалија и народни посланик Илија Таминџија.

Фестивал је свечано отворио начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић, који је истакао значај ове манифестације за очување културног идентитета.

„Већ четрнаест година овај фестивал у нашем граду промовише све оно најљепше што је наш народ створио и отпјевао. Посебну вриједност има чињеница да управо са ове сцене млади извођачи праве своје прве кораке у каријери“, рекао је Авдаловић.

Директор Основне музичке школе „Свети Роман Мелод“ Бојо Милошевић нагласио је образовни и васпитни значај фестивала, истичући да овакве манифестације подстичу младе да његују традицију и развијају умјетнички израз.

„Ова манифестација је простор у којем млади уче да цијене традицију, његују идентитет и развију свој умјетнички израз“, истакао је Милошевић, додајући да га посебно радује што фестивал расте из године у годину, постављајући све више стандарде.

Он је похвалио сарадњу са Општином Невесиње и Црквеном општином Невесиње и изразио наду да ће Музичка школа „Свети Роман Мелод“ и убудуће бити носилац оваквих иницијатива и мјесто, гдје се традиција и савремено образовање сусрећу на најбољи могући начин.

Директор Центра за културу „Небојша Глоговац“ Александар Вуковић подсјетио је на континуирани развој фестивала и раст његовог умјетничког и организационог квалитета.

„Фестивал биљежи сталан напредак, како у организационом, тако и у умјетничком смислу. Уз снажну подршку Општине Невесиње и Црквене општине Невесиње, као и сарадњу са Музичком школом 'Свети Роман Мелод', успијевамо да постављамо све више стандарде у очувању традиције,“ рекао је Вуковић.

Посебан печат вечери дали су гости у ревијалном дијелу програма – народни гуслари Максим Војводић и Жељко Вукчевић и извођач традиционалне и духовне музике Бранка Зечевић.

Организатори фестивала били су ЈУ Основна музичка школа „Свети Роман Мелод“ и Центар за културу „Небојша Глоговац“ Невесиње, уз покровитељство Општине Невесиње и Црквене општине Невесиње.

Оркестар фестивала чинили су: Никола Кусмук (хармоника), Милан Јовановић (виолина), Синиша Станишић (бубњеви), Дарко Кусмук (клавијатура) и Радивоје Симовић (фрула). Програм је водила Милица Вуковић.

Влада Републике Српске прихватила је Информацију о Јавном позиву незапосленој дјеци бораца погинулих у Одбрамбено-отаџбинском рату за изражавање интереса за запошљавање, те је преузела обавезу да се у 2026. години запосли најмање 500 лица из категорије дјеце погинулих бораца.

С тим у вези, обавезују се министарства, републичке управе, републичке управне организације, јавна предузећа и јавне службе чији је оснивач Република, као и јединице локалне самоуправе и јавне установе чији су оснивачи да у текућој години, спроведу запошљавање ових лица.

Задужује се Министарство рада и борачко-инвалидске заштите да координише процесом у запошљавању незапослене дјеце бораца погинулих у Одбрамбено-отаџбинском рату по Јавном позиву.

Задужују се сва министарства да, у оквиру своје ресорне надлежности, са овим закључком упознају републичке управне организације, јавна предузећа, јавне службе и јединице локалне самоуправе и јавне установе чији су оснивачи, како би исти могли ускладити своје кадровске и финансијске планове за 2026. годину.

Пољопривредним произвођачима на подручју општине Невесиње данас су представљени правилници о условима и начину остваривања новчаних подстицаја за развој пољопривреде за 2026. годину. Представљена су три правилника: Правилник о условима и начину остваривања новчаних подстицаја за развој пољопривреде и села, Правилник о условима и начину остваривања новчаних подстицаја за капиталне инвестиције у пољопривредној производњи и Правилник о подстицајима општине Невесиње.

Правилницима су предвиђени основни услови које пољопривредни произвођачи морају испунити да би остварили право на било који подстицај, а то су: регистровано пољопривредно газдинство, измирени доприноси према држави, уплаћена противградна заштита и ажурирани подаци до 15. маја у АПИФ-у.

Руководилац подручне канцеларије Требиње Ресора за пружање стручних услуга у пољопривреди Игор Томашевић рекао је да ће Јавни позив за капиталне инвестиције бити отворен до 6. маја.

„У склопу тог Јавног позива пољопривредни произвођачи ће имати могућност аплицирати, односно извршити резервацију средстава за набавку механизације, прикључака, изградњу објеката, опреме за прераду, опреме за објекте у сточарству и друге неопходне набавке“, рекао је Томашевић.

Он је додао да могућност поврата средстава за комерцијална газдинства износи 40%, а за некомерцијална 20% уложених средстава.

„Могућност поврата средстава за комерцијална газдинства може бити и до 50% средстава уколико испуњавају један од услова: да је носилац газдинства жена, да је носилац газдинства особа млађа од 40 година и да се газдинство налази на одређеној надморској висини“, нагласио је Томашевић.

Аграрни буџет за ову годину је на нивоу прошлогодишњег и износи 180 милиона КМ.

Према Томашевићевим ријечима највећи дио аграрног буџета ће ићи на директну подршку биљној и сточарској производњи, а начини, услови и врсте подстицаја које пољопривредници могу да остваре предвиђени су Правилником о условима и начину остваривања новчаних подстицаја за развој пољопривреде и села.

„У односу на прошлогодишњи Правилник, ове године су повећане премије за узгој оваца, премије за млијеко и премије за пчеларе“, рекао је Томашевић.

Он је додао да Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде даје снажну подршку за младе пољопривреднике који желе да остану на селу, за самозапошљавање жена, за самозапошљавање инжењера, као и нова мјера за уређење запуштеног пољопривредног земљишта гдје је предвиђен подстицај по хектару.

О Правилнику о подстицајима општине Невесиње говорио је начелник Одјељења за пољопривреду и рурални развој Велибор Радовановић.

Он је истакао да је ове године планиран буџет од 369.000 КМ који ће пољопривредницима на подручју општине Невесиње бити пласиран кроз 11 подстицајних мјера.

„Ове године је новина да подржавамо тов бикова и свињогојство, а већ смо расписали шест јавних позива. Носиоци комерцијалних пољопривредних газдинстава који се баве искључиво пољопривредом и носиоци некомерцијалних пољопривредних газдинстава млађи од 45 година који живе у руралном подручју могу да аплицирају на три од свих предложених мјера, док носиоци осталих комерцијалних газдинстава могу аплицирати на двије предложене мјере“, истакао је Радовановић.

Он је додао да су локални и републички правилници усаглашени и да је циљ да се анимира што већи број пољопривредних произвођача да аплицирају на оба нивоа, како би остварили што веће бенефите.

Предавање за пољопривреднике организовао је Ресор за пружање стручних услуга у пољопривреди у сарадњи са Општином Невесиње.

У заосталој утакмици 18. кола Прве лиге РС Вележ и Козара су подијелили бодове у Невесињу.

Гости из Градишке су повели голом Алексића у 18. минуту и то је био једини вриједан детаљ из првог полувремена.

У наставку је Вележ преузео иницијативу, било је и неких полуприлика, али је изостајао завршни ударац. Десетак минута прије краја Блануша је зарадио други жути картон и исључење што је домаћим омогућило да крену још офанзивније. Већ се играла судијска надокнада када је Продановић лијепо примио лопту у шеснаестерцу и прецизним ударцем матирао голмана Козаре за коначних 1:1.

Изостала су планирана три бода, али је и један вриједан с обзиром на ток утакмице. Вележ у наредну суботу дочекује Звијезду, а након тога играће плеј-аут и одлучујуће сусрете за опстанак.

ВЕЛЕЖ – КОЗАРА 1:1 (0:1)

Градски стадион у Невесињу. Гледалаца: 100. Стријелци: 0:1 Алексић, 1:1 Продановић.

ВЕЛЕЖ: Банашевић, Ботић, Шекарић, Авоно (Томичић), Ловрић (Абаза), Аман (Килибарда), Драшковић, Куко (Телебак), Продановић, Мбеве, Бехрам.

КОЗАРА: Иликтаревић, Блануша, Богосављевић (Самарџија), Алексић, Бурњаковић, Вељкић (Дивиц), Пепић, Вујмиловић, Павловић, Клинцов, Илић.