Бивши матуранти Средњошколског центра „Алекса Шантић“ који су средњошколско образовање завршили школске 1995/1996. године окупили су се вечерас како би прославили 30 година од матуре.

Овај значајни јубилеј окупио је око 60 бивших гимназијалаца који су поново сјели у школске клупе присјећајући се дана проведених у школи, пријатељстава и дружења која нису изблиједила ни након три деценије.

Окупили су се испред зграде Гимназије, а потом су професори Слободан Жерајић, Даница Ђурасовић и Бошко Буха одржали школски час на коме је сваки бивши матурант рекао нешто о свом животном путу накод завршетка средње школе.

Универзитетски професор у Новом Саду Небојша Чокорило истакао је да је овај сусрет дуго чекао и да су се вечерас вратили на мјесто гдје је све почело, у своје школске клупе. Он је додао да је ово доказ да успомене не старе, већ чекају прави тренутак да оживе, што се десило управо вечерас.

– Сусрет, разговори и загрљаји вратили су ону стару енергију и учинили да вријеме на тренутак стане, и врати нас у најљепше животно доба. Посебну емоцију овом сусрету дао је долазак нашег разредног старјешине Слободана Жерајића који храбро гази девету деценију – рекао је Чокорило.

Своје емоције и радост због поновног сусрета са школским друговима није крила ни Јагода Савић Мијатовић која данас живи и ради у Подгорици.

– Осјећај је фантастичан. Видјети драге људе након 30 година заиста је нешто посебно у мом животу. Јако сам узбуђена и овај скуп за мене је од непроцјењиве вриједности, јер се толико успомена вратило у једном тренутку – нагласила је Савић Мијатовић.

Из Требиња на прославу дошао је и Драган Драговић, који са невјерицом каже да не може да вјерује да су прошле чак три деценије како су завршили средњу школу.

– Вријеме као да „лети“, и тешко ми је ријечима да опишем колико ми овај сусрет значи. Ово је јединствена прилика да се заједно окупимо, поразговарамо, загрлимо једни друге и присјетимо се времена које смо доживјели и проживјели заједно у нашој Гимназији – носталгично прича Драговић.

Сусрет је протекао у топлој и срдачној атмосфери, уз пуно смијеха, загрљаја и евоцирања успомена на заједничке тренутке које је ова ратна генерација провела заједно. Оваква дружења још једном потврђују да је у животу човјека најбезбрижније и најљепше ђачко доба.

Са вечерашњег дружења поручили су да „Вријеме пролази, пријатељства остају“.  

Општина Невесиње данас је почела исплату премије за млијеко за други квартал 2026. године.

Износом од 29.540 KM обухваћена су 204 пољопривредна произвођача млијека и једно правно лице.

Из општинског Одјељења за пољопривреду и рурални развој наглашавају да је и у другом квааталу текуће годне, у односу на претходну годину забиљежено повећање количине произведеног млiјека што општину Невесиње сврстава у најзначајније произвођаче млијeка у Републици Српској.

Премија се обрачунава квартално, три фенинга по литру, а пољопривредни произвођачи који током године произведу количину млијека већу од 15.000 литара могу рачунати на додатна два фенинга по литру.

Побједник Олимпијског шаховског турнира који је данас одржан у овиру 151. Невесињске олимпијаде је мајстор ФИДЕ Дејан Оморјан. Млади Новосађанин је у седам кола освојио 6,5 поена што му је билоо довољно да одбрани титулу освојену прошле године.

Оморјан је, иначе, био првак Србије до 18 година и учесник јуниорске шаховске олимпијаде за играче до 16 година.

Сребрну медаљу је заслужио Срђан Злобец из Вареша који је у сусрету са шампионом остао непоражен, а мало је недостајало да у узбудљивој завршници избори и тријумф.

Бронзана медаља је припала Митру Аџићу из Гацка.

Турнир у Невесињу је окупио 31 играча из Србије, Хрватске, Швајцарске, Перуа и БиХ.

Најуспјешнији омладинац, члан ШК «Невесиње» је Андрија Савић. Медаље је уручио невесињски велемајстор Славиша Брењо.

Судијски посао је беспријекорно обавио међународни судија Мирза Миралем. Покровитељ турнира је Општина Невесиње.

Због значајно смањене издашности изворишта и изузетно неповољне хидролошке ситуације, те константно повећане потрошње воде, Јавно предузеће „Водовод“ Невесиње упућује озбиљан апел свим потрошачима да воду користе ИСКЉУЧИВО ЗА ОСНОВНЕ ПОТРЕБЕ.

Посебно упозоравамо да се вода не смије ненамјенски трошити за прање дворишта, улица, возила, залијевање башта и других површина, као ни за све друге потребе које нису неопходне.

Свака непотребна потрошња додатно угрожава стабилност водоснабдијевања и може довести до увођења рестрикција.

Апелујемо на потрошаче да ово упозорење схвате крајње озбиљно и да својим одговорним понашањем допринесу очувању система водоснабдијевања.

Овлаштени радници водовода вршиће редовне обиласке терена.

Из Водовода апелују на потрошаче да воду користе само за основне потребе.

У Дому културе «Небојша Глоговац» синоћ је одржано финале Олимпијског квиза, а по девети пут на овом енигматском такмичењу тријумфовао је електро инжењер Велимир Шмркић. И прије овогодишњег наступа Шмркић је био најуспјешнији квизаш, а сада је и један од најтрофејнијих учесника цјелокупне Невесињске олимпијаде. За истински празник знања у Невесињу заслужни су и остали финалисти. Сребрна медаља ове године припала гатачком енигмати Срђану Матковићу, а бронзана учеснику више телевизијских квизова Славку Бовану из Кикинде. Освјежење овогодишњем квизу дала је професор на Природно-математичком факултету у Бањалуци др Невена Вучен Папић која је осим знања показала и смисао за хумор. Она је као најуспјешнија жена са квалификационог тестирања добила посебну награду.

Медаље је уручио начелник општине Миленко Авдаловић.

Организатори нису заборавили ни вјерну невесињску публику. Сви посјетиоци у Дому културе имали прилику да учествују у популарној наградној игри за гледаоце „Погоди и освоји 100 КМ“. Загонтени појам први је ријешио Борис Перишић, а освојену награду је прослиједио Фондацији «Свети Вукашин».

Олимпијски квиз је по 22. пут организовао Радио Невесиње у оквиру Невесињске олимпијаде.

Богате награде и посебна признања

Покровитељ овог такмичења је Општина Невесиње обезбиједила је основне новчане награде за најуспјешније такмичаре. И овогодишње издање имало је посебну, емотивну ноту. Породица прерано преминулог Велибора Џонлаге, троструког шампиона овог квиза и једног од његових заштитних знакова, спонзорисала је специјалне награде.

Традиција дуга више од двије деценије

 Да је Олимпијски квиз израстао у истински бренд свједочи и податак да је кроз ово такмичење до сада продефиловало око 450 такмичара. У претходне двије деценије најуспјешнији су били Велимир Шмркић, Велибор Џонлага, Марко Рајковић, Славко Бован и Вања Томашев.

Посљедњих неколико година овај квиз је прерастао локалне оквире и редовно привлачи пажњу енигмата и мајстора квизова из читавог региона.

Подршка спонзора

Спонзори Олимпијског квиза су: Радио Невесиње, Општина Невесиње, Центар за културу „Небојша Глоговац“, породица Џонлага, Штампарија „График“, Wwin, Невесињепутеви, Стоматолошка ординација „Др Брењо“ и Фризерски салон Чедо.

Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије истакао је данас да вјерни народ, доласком у Пребиловце, чува српско достојанство и зна да су мученици Господњи нада и залог обнове једног народа.

“Хвала Богу што имамо мученике – дај Боже да немамо мучитеља у нашем народу и онда ћемо имати перспективу и наћи свој пут пред Богом”, рекао је епископ Димитрије у бесједи након Свете архијерејске литургије у Храму Христовог васкрсења у Пребиловцима код Чапљине, гдје се данас прослављају Свети пребиловачки и доњохерцеговачки мученици и обиљежава 85 година од злочина над српским народом у овом селу и доњој Херцеговини.

Митрополит Димитрије напоменуо је да треба знати цијенити ту жртву и тајну љубави Божије, која је необјашњива.

“Да долазимо на ово мјесто и да се радујемо. Благо нама што имамо светитеље из нашег рода”, рекао је митрополит Димитрије.

У бесједи је владика говорио о љубави Божијој, која је, како је истакао, толико велика да хоће да има вјечну заједницу са створењем својим.

“Он је ту љубав показао на крсту и васкрснувши дао нам наду у живот вјечни, наду да та љубав никад не престаје и неће престати”, рекао је владика Димитрије.

Епископ Димитрије је рекао да би се све цркве и манастири, сва мјеста гдје се служи литургија, могли звати Љубостиња, као стан љубави небеске, Божије, као манастир који је кнегиња Милица направила у спомен љубави небеске.

“Љубави вјечном су живјели сви свети у роду нашем, а и Свети мученици пребиловачки. Нека би дао Бог да пламен те љубави дотакне и наша срца”, рекао је епископ Димитрије и захвалио за долазак Његовом високопреосвештенству митрополиту дабробосанском Хризостому, као и владикама Кирилу и Пајсију.

Владика Димитрије благословио је вјернике и пожелио да им срца постану чиста огледала љубави Божије, те посебно захвалио и министру у Влади Србије Ненаду Поповићу, који је, како је рекао, уз остале вјернике помогао изградњу конака.

“Мјештани Пребиловаца долазе и чувају своје село, неки ту живе. Нека им Бог да сваког благослова, да Бог да да почну и дјеца да се рађају”, рекао је епископ Димитрије.

Помен у Пребиловцима сваке године окупља потомке жртава, вјернике и бројне званичнике, с циљем очувања историјског памћења и одавања поште невиним страдалницима.

Помену у Пребиловцима данас су, између осталих, присуствовали министар без портфеља у Влади Србије задужен за међународну економску сарадњу и друштвени положај цркве у земљи и иностранству Ненад Поповић, генерални конзул Србије у Мостару Васо Гујић, посланици у Народној скупштини Републике Српске, представници источнохерцеговачких општина и бројни вјерници из Херцеговине.

Масакр у Пребиловцима почињен је између 6. и 11. августа 1941. године. Под командом усташког командант Ивана Јовановића Црног убијено је 830 становника села, углавном жена, дјеце и стараца.

Већина је жива бачена у јаму Голубинку код Шурманаца, недалеко од Међугорја, док су остали убијени на другим мјестима. У погрому је потпуно угашено 57 пребиловачких породица, из којих није остао ниједан преживјели члан.

Пребиловачке жртве дио су укупног страдања српског народа доње Херцеговине, гдје су усташе током 1941. године убиле хиљаде цивила. Посмртни остаци више од 4.000 Срба извађени су 1990. и 1991. године из 13 крашких јама у Херцеговини и 4. августа 1991. године сахрањени у спомен-костурницу у Пребиловцима.

Деценијама након Другог свјетског рата ови злочини били су прећуткивани. Ексхумације нису биле дозвољене, а 1961. године отвори јама у које су бацане српске жртве забетонирани су, чиме је додатно онемогућено достојанствено обиљежавање страдања и сахрана посмртних остатака.

Први парастос пребиловачким мученицима код Шурманаца служен је тек 1990. године, када је покренута и акција ексхумације. Међутим, већ наредне године услиједило је ново страдање. У јуну 1992. године, током операције “Чагаљ”, припадници ХОС-а и ХВО-а минирали су Спомен-храм са криптом у којој су биле положене кости више од 4.000 српских жртава из Херцеговине, чиме је оскрнављено једно од највећих српских стратишта.

Након повратка српског становништва у Пребиловце послије 2000. године, преостали дијелови моштију пажљиво су прикупљени, а изградњом новог Храма Христовог Васкрсења поново су положени у његову крипту.

Храм Христовог Васкрсења освештан је 2015. године као спомен-светиња подигнута у знак сјећања на око 4.000 Срба доње Херцеговине које су усташе убиле у Другом свјетском рату. Исте године Српска православна црква канонизовала је пребиловачке и све херцеговачке мученике пострадале од усташа, а њихов празник обиљежава се 6. августа, у дане када је 1941. године извршен покољ над становницима села.

Храм је изграђен по узору на Цркву Христовог гроба у Јерусалиму, симболу васкрсења и побједе живота над смрћу. Подигнут је уз помоћ предсједника Српске Милорада Додика и институција Републике Српске, донација Срба из дијаспоре и бројних вјерника, као трајни спомен на невино пострадале.

Пребиловци данас представљају мјесто молитве, сјећања и опомене. Јапански лист “Асахи Шимбун” уврстио је ово херцеговачко село међу мјеста која су претрпјела највећа страдања у 20. вијеку, сврставајући га на четврто мјесто по размјерама трагедије у односу на број становника. Обиљежавање у Пребиловцима сваке године окупља потомке жртава, вјернике и бројне званичнике, с циљем очувања историјског памћења и одавања поште невиним страдалницима.

Топ портал