Поводом обиљежавања Свјетског дана аутизма поред програма који је био прилагођен дјеци у форми мјузикла, приређена је и дискусија родитеља и стручних лица. Организатор и модератор догађаја је била наставница клавира и солфеђа Бранка Вукосав.

„Овом приликом је наша средина направила корак ка већем разумијевању и прихватању аутистичне дјеце од стране вршњака и окружења“, истакла је Вукосав.

На панел дискусији о аутизму учествовали су гости из Билеће и Источног Сарајева. Своја лична искуства и осјећања, испред родитеља дјеце са аутизмом, подијелили су: Николина Носовић (Билећа) , Бранка Вукосав ( Невесиње), Бранка Голијанин и Сара Васковић ( И. Сарајево). Предсједник Удружења за дјецу и омладину са потешкоћама у развоју "Загрљај" из Источног Сарајева Предраг Пушара је говорио о раду са дјецом с потешкоћама унутар свог удружења и уопштено о прихватању дијагнозе аутизма од стране самих родитеља.

Од стручних лица са родитељима и публиком искуство, знања и практичне савјете подијелила је логопед Сара Илић из Билеће.

Циљеви овог догађаја су подизање свијести о аутизму, јачање емпатије и прихватања кроз културу, умјетност и образовање, као и повезивање родитеља, стручњака и грађана ради стварања мреже подршке. 

На дискусији су у оквиру умјетничког дијела програма наступили Едукативно-креативно удружење " Радости моја" који су извели " Посебну пјесму " која је посвећена дјеци са потешкоћама, а коју је написала и компоновала наставница Бранка Вукосав. Искуства родитеља и поменута пјесма су изазвале емоције како код родитеља који су били гости дискусије тако и код публике. Горана Батинић је испред удружења " Загрљај" рецитовала пјесму која је посвећена њеном удружењу.

Дискусија је завршена у оптимистичном тону уз " Побједну пјесму" Светог владике Николаја Велимировића.

У Слату је данас обиљежена 32. годишњица погибије команданта Четвртог моторизованог батаљона Невесињске бригаде, мајора Тихомир Јањића. Родбина, саборци, комшије и представници Удружења старјешина Војске РС обишли су његов гроб у Зајасену, положили цвијеће, упалили свијеће и одали почаст омиљеном команданту.

Присутнима су се кратко обратили пуковници у пензији Драгомир Бакоч и Радован Радојичић.

Подсјећајући на лик и дјело легендарног официра Бакоч је истакао да је мајор Јањић патриотизам и оданост свом народу показао останком на овим просторима у судбоносним тренуцима када су их многи напуштали.

„Јањић je био честит, поштен и омиљен човјек у својој средини и шире, а као официра красила га је храброст и војничка стручност. Својом појавом и командовањем улијевао је повјерење и био чврст ослонац саборцима“, истакао је Бакоч.

Он је додао да је Јањић изградио ауторитет и био успјешан у командовању, а то је најбоље показао у Митровданској офанзиви 1992. године када је под његовом командом одбрањен положај Невесињске бригаде у рејону Врањевића.

Бакоч сматра да се Јањић може сврстати у ред највећих српских официра и команданата. „Нажалост, они који су створили државу и дали свој живот завршетком рата су стављени на маргине друштва и ту остали неколико деценија“, указао је Бакоч и додао да је тешко вредновати заслуге појединца у држави која није прогласила ниједног хероја рата.

Бакоч је на крају истакао да је Јањић својим потомцима у насљедство оставио честитост, поштење и херојство чиме се могу поносити.

„А ми саборци, родбина и мјештани имамо обавезу да величамо његов лик и дјело, као и осталих погинулих из Слата − Миомира, Момира, Гојка, Душана, Милорада и Миливоја и да им подигнемо пристојно спомен обиљежје поред цркве у Слату“, закључио је Бакоч.

У име Општинског одбора Организације старјешина Војске РС обиљежавању су присуствовали Радован Радојичић и Момчило Паровић.

У свом обраћању Радојичић је истакао огроман значај и улогу коју је имао покојни Тихомир Јањић у формирању Невесињске бригаде, а посебно у биткама које су вођене у зони одговорности ове војне формације и борбама које је водила борбена група бригаде у акцији „Звијезда 94“ када је положио свој живот за отаџбину Републику Српску.

Радојичић сматра да оваква обиљежавања заслужују већу пажњу сабораца и организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата. Мишљења је да се то мора промијенити и да треба дати далеко већи значај у одавању почасти, како покојном мајору Тихомиру Јањићу, тако и другим старјешинама и борцима који су свој живот дали у борби за домовину.

Мајор Тихомир Јањић је рођен је 1961. године у Зајасену. Основну школу завршио је у Слату и Зовом Долу. Од ране младости је показивао приврженост и љубав према војничком позиву.

Војну гимназију и Војну академију завршио је у Београду и Сарајеву, као један од најбољих у класи.

Прије избијања сукоба на простору бивше СФРЈ службовао је у Школи резервних официра пјешадије у Билећи, а по одласку ЈНА са простора БиХ остао је у свом родном крају и као официр Војске РС стао у одбрану српског народа.

Погинуо је 21.04.1994. на сјеверно-херцеговачком ратишту код Горажда.

Одликован је Орденом Милоша Обилића, а добитник је и Митровданске грамате, највишег признања Општинске борачке организације. У насељу Шајбе у Невесињу једна улица носи име мајора Тихомира Јањића.

Поводом обиљежавања Свјетског дана аутизма, Едукативно-креативно удружење "Радости моја" Невесиње данас је у Центру за културу „Небојша Глоговац“ одржало мјузикл за дјецу „Посебан лептир“.

Ова лијепа приредба кроз музику и сценски израз наглашава значај прихватања аутистичне дјеце од стране вршњака и окружења.

Организатори из Удружења "Радости моја" истичу да је идеја за овај догађај настала из контакта са мајком аутистичног дјетета из Билеће, која већ покреће сличне активности у својој заједници. Тако је повезивање двију породица са сличним причама и свакодневним тешкоћама постало инспирација да и наша средина направи корак ка већем разумијевању и прихватању.

Програм обиљежавање Свјетског дана аутизма, осим мјузикла, обухватио је и панел-дискусију о аутизму, гдје ће родитељи и стручна лица подијелити искуства, знања и практичне савјете, са циљем да се подигне свијест и ојача подршка породицама.

Подршку Удружењу „Радости моја“ пружили су представници Удружења дјеце и омладине са посебним потребама „Загрљај“ из Источног Сарајева.

Директор овог удружења Предраг Пушара истакао је да је циљ оваквих дискусија да се родитељи упознају, размијене искуства и да помогну једни другима.

„На оваквим дискусијама увијек добијемо неке нове информације како можемо помоћи дјеци и омладини са сметњама у развоју“, истакао је Пушара.

Он је додао да су данашњи долазак у Невесиње искористили да посјете Удружење „Моја нада“.

Циљеви овог догађаја су подизање свијести о аутизму у малој локалној заједници каква је Невесиње, јачање емпатије и прихватања кроз културу, умјетност и образовање, као и повезивање родитеља, стручњака и грађана ради стварања мреже подршке.  

Организатори очекују да овај догађај буде почетак трајног дијалога у заједници – да се аутизам не посматра као препрека, већ као позив на солидарност, разумијевање и заједничко дјеловање.

Општина Невесиње је расписала јавне позиве за суфинансирање пољопривредне механизације и музне oпреме у укупном износу од 55.000 КМ. Јавни позиви су отворени до 8. мaja 2026. године

Начелник Одјељења за пољопривреду и рурални развој општине Невесиње Велибор Радовановић изјавио је да су континуитет подстицаја за набавку пољопривредне механизације и усаглашеност локалног и републичког правилника довели до тога, да је готово свако газдинство обновило пољопривредну механизацију и додатно набавило нове прикључке. Према његовој оцјени, то је пољопривреду наше општине у изазовним временима учинило стабилном и модернизованом у самом процесу производње.

„Данас је производња повртарских култура, прије свега кромпира и лука, опредјељење значајног броја пољопривредних домаћинстава као основног или допунског извора прихода“, истиче Радовановић и додаје да је томе увелико допринио процес обнове и модернизације пољопривредних прикључака.

Из Општине Невесиње обавјештавају пољопривредне произвођаче да су службеници Одјељења за пољопривреду на услузи грађанима за подношење захтјева за капиталне инвестиције према ресорном министарству, на основу Јавног позива који се завршава 6. маја 2026. године.