Radio Nevesinje
У Републици Српској данас је почела исплата мајског додатка на дјецу за коју је обезбијеђено 2.557.258 КМ, саопштено је из Јавног фонда за дјечију заштиту.
Исплатом је обухваћено 16.715 дјеце, односно 9.852 родитеља као корисника, за прво, друго, треће и четврто дијете, као и за дјецу осјетљивих категорија.
Из Фонда наводе да је за исплату материнског додатка издвојено 1.367.408 КМ.
Данас је почела и исплата права на пронаталитетну накнаду за трећерођено и четврторођено дијете коју је остварило 135 породиља за 92 трећерођене и 45 четврторођене дјеце.
За исплату овог права издвојено је 75.450 КМ.
Право на помоћ за опрему новорођенчета остварило је 626 породиља, односно 631 новорођенче, а за исплату је издвојено 315.500 КМ.
Исплатом за мај за право на накнаду родитељу-његоватељу или његоватељу издвојено је 406.957 КМ.
Радно мјесто оператер на преси М/Ж- више извршилаца.
Опис радног мјеста – оптимизација и монтажа алата:
- Рад на преси за штанцање
- Детаљно читање радног налога
- Детаљно попуњавање прaтеће документације уз радни налог
- Контрола урађених комада уз попуњавање пратеће документације
- Сигуран, одговоран и прецизан рад на преси.
Услови:
- ССС машинског усмјерења (није пресудно)
- Добро техничко разумјевање
- Прецизност и преданост раду
- Способост читања техничке документације
- Радно искуство на истим или сличним пословима ће бити уважено као предност при одабиру кандидата
Нудимо Вам:
- Изазован и динамичан посао у младом и перспективном окружењу
- Могућност константног напредовања и усавршавања
- Професионалан развој у међународном пословном окружењу.
Локација: Невесиње
Заинтересовани кандидати се могу јавити на број телефона +387 65/ 339 – 637, или путем e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..
Влада Републике Српске обезбиједила је 41 милион КМ за проширење права више од 1.600 корисника социјалних примања из категорије родитеља његоватеља дјеце са потешкоћама у развоју, а договорено је повећање посебног додатка на инвалиднину, који ће износити 800 КМ.
Поручено је то јуче након састанка предсједника Владе Саве Минића са представницима организација и удружења која окупљају родитеље дјеце са потешкоћама у развоју и особе са инвалидитетом.
- Финализоваћемо законско рјешење већ данас на сједници Владе, а потом тражити подршку на првој наредној сједници Народне скупштине. Срећан сам што смо успјели да направимо значајан помак кад су у питању права ових категорија, које су за мене биле један од приоритета откако сам ступио на ову функцију - рекао је Минић.
Ови људи су, додао је Минић, тихи борци, који 24 часа дневно брину о дјеци.
- Наша брига о њима не може и не треба да буде завршена само са овим измјенама закона. Учинићемо све што је у нашој моћи да им изађемо у сусрет. Драго ми је да ово нико неће моћи користити за било какву политизацију и обећавати неке "куле и градове" - додао Минић.
Министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ален Шеранић најавио је да ће на данашњој сједници Владе Српске разматрати нацрт допуна Закона о социјалној заштити ради регулисања права чланова организација и удружења која окупљају родитеље дјеце са сметњама у развоју и лица са инвалидитетом.
Шеранић је рекао да ће допуне бити разматране ради увођења додатних права која се односе на лица са инвалидитетом, ометена у развоју, након навршене 30. године, као и њихове родитеље и његоватеље који би и тада примали 651 КМ.
Он је додао да ће у вези са тим бити потребно и да у будућности буду усвојене измјене Закона о дјечијој заштити.
- Друго право предвиђено нацртом допуна Закона о социјалној заштити је посебни додатак за бригу о дјетету, односно лицу ометеном у развоју, који је предвиђао да свако ко се брине за њега има износ од 351 КМ додатно по том праву. Договорено је да буде уведен посебни додатак на инвалиднину, који би износио 800 КМ, да би то било изједначено са износом који примају родитељи са четворо и више дјеце - рекао је Шеранић.
Додао је да ће сљедећи корак бити рјешавање и питања уплате пореза и доприноса те да би за остваривање наведених права годишње из буџета требало издвојити 41 милион КМ.
Представница Удружење "Плави свијет" из Бањалуке, "Дуга" из Градишке, "Плави балон" из Приједора и "Дјеца сунцокрети" из Бијељине Вања Средојевић казала је за "Глас" да су на састанку прихваћени неки од кључних захтјева које су заступали.
- Прије свега прихваћено је укидање старосне границе од 65 година, као и потпуно укидање дневног збрињавања, као предуслов за остваривање права на статус родитељ-његоватељ - навела је Средојевићева.
Како каже, накнада за родитеља-његоватеља остаје на досадашњих 650 КМ, али је предложено значајно повећање личне инвалиднине дјеце са 100-одстотним инвалидитетом са досадашњих 260 на 800 КМ, што значи 540 марака више.
- Поздрављамо свако повећање права и примања наше дјеце, али повећање личне инвалиднине не смије бити компензација за неријешен статус родитеља-његоватеља. То и даље није системски уређено, тачније није јасно дефинисан радни статус, адекватне накнаде и сигурност родитеља који се 24 часа дневно брине о дјетету - истакла је она и додала да јој је посебно важно што су надлежни почели да ове категорије доживљавају као равноправне чланове друштва.
Додаје да охрабрује чињеница да ће преговори бити настављени, поготово када је ријеч о питању пореза и доприноса, што ће бити наредна тема састанка.
- Не одустајемо од захтјева да накнада родитељ-његоватељ буде утврђена у висини од 65 одсто просјечне плате у Српској и наставићемо да се боримо за то рјешење - навела је Средојевићева.
ДОДАЦИ
Влада Републике Српске је прошле седмице повећала матерински додатак са 406 на 746 марака, док је издвајања за родитеље са четворо и више дјеце повећала са 750 на 800 КМ мјесечно. Додатак за дјецу са потешкоћама у развоју посљедњи пут повећан је почетком 2023. године, када је са 172,80 КМ отишао на 208,32 КМ.
ГЛАС СРПСКЕ
У Центру за културу „Небојша Глоговац“ вечерас су малишани из Вртића „Света Евгенија царица Милица“, који су похађали тромјесечни Програм за дјецу у години пред полазак у школу, одржали приредбу. Овим Програмом било је обухваћено 34 предшколаца који су успјешно завршили припреме за школу.
Дјеца су вечерашњом приредбом, заједно са својим васпитачима, прославили труд, рад, пријатељства и лијепе тренутке које су провели у протекла три мјесеца. Малишани су приредбу припремили уз много узбуђења и љубави, а њихове рецитације и игру испратили су родитељи, браћа, сестре, тетке, баке и деке са смијехом, аплаузима и по неком сузом.

Будући школарци показали су шта су све научили у протеклом периоду и својим наступима доказали су да су спремни да понесу ђачке торбе и закораче у ново животно доба.
На крају приредбе предшколци су добили своје заслужене дипломе.
Директор Вртића „Света Евгенија царица Милица“ Јелена Вујичић је рекла да се овај припремни Програм показао као веома користан за дјецу која нису имала могућност да похађају редовни програм у вртићу.
„Са задовољством могу рећи да смо успјешно завршили овај припремни Програм чији је циљ социјализација дјeце и стицање основних вјештина потребних за лакши прелазак у школске клупе“, нагласила је Вујичић.
Она је додала да посебну захвалност дугује родитељима за одличну сарадњу.
Из невесињског Вртића су за 17. јун најавили завршну приредбу за дјецу која похађају редовни програм у овој образовној установи.













Мјештани села Удрежњa, вјерни народ и потомци жртава на достојанствен начин обиљежили су данас 85. годишњицу страдања жртава усташког злочина и првог оружаног отпора окупаторским јединицама у Другом свјетском рату.
У Цркви Светог пророка Илије свету литургију служили су свештеници Дејан Ивановић, Александар Црногорац и Дејан Грчић из Берковића. Након богослужења одржан је помен жртвама усташког терора, а код Спомен обиљежја представници Општинске борачке организације, Општине Невесиње, потомци жртава и ученици Подручног одјељења Основне школе „Ристо Пророковић“ положили су цвијеће.
Удрежњани који су слободарско опредјељење и патриотизам показивали у свим бунама и устанцима, а 2. јуна 1941. године доживјели су масован покољ од усташке хорде само зато што су били Срби.

Свештеник Дејан Грчић поручио је да без Христа нема живота и истинске радости.
– Своја срца треба да отворимо ка живоме Богу, и само тако Бог може да се усели у наша срца. Како се људи приближавају Богу, зближавају се једни са другима и једино тако може доћи до преображаја нашег народа. Хришћански живот почиње када ми себе почнемо да мијењамо, и сви људи у нашем животу ће нам бити љепши, видјећемо своје гријехе, а друге ћемо оправдавати – нагласио је Грчић.
Он је рекао да је важно да се сабирамо у храму Божијем, да слушамо свог пастира Исуса Христа како би били достојни наших предака који су пострадали за вјеру, цркву и све нас како би данас живјели у слободи.
– Цар Константин и царица Јелена нису скретали пажњу на себе, него су дали слободу да људи виде Христа, и зато ми данас имамо слободу исповиједања хришћанске вјере. Кад се ми промијенимо и кад промијенимо свој живот онда ће све кренути на боље – истакао је Грчић.

Код Спомен обиљежја присутнима се обратио свештеник Александар Црногорац који је рекао да га данашњи равноапостолни цареви Константин и Јелена асоцирају на почетак слободног исповиједања вјере.
– Нека Господ овим људима које ми данас помињемо и славимо, и који су својим честитим и невиним животима омогућили наш нови почетак дарује рајска насеља – рекао је Црногорац.
Предсједник Општинске борачке организације Синиша Шиповац нагласио је да морамо његовати културу сјећања, да памтимо и да се молимо за све невино пострадале борце који су своје животе дали за слободу.
– Окупили смо се данас овдје да се присјетимо и помолимо за 29 невино страдалих становника Удрежња који су убијени на један свиреп начин од усташке руке само зато што су били Срби. Ова црква још увијек стоји овдје, њена звона и дан данас одзвањају вјером и молитвом и подсјећају нас да зло не може побиједити добро, и да смрт не може надјачати васкрсење. Нека нам ова црква још једном буде свједок да данас знамо ко смо, чији смо и зашто памтимо. Зато треба да се окупљамо, да наша дјеца уче историју како се овакви злочини никад више не би поновили – рекао је Шиповац.
Ученици Подручног одјељења Удрежње Основне школе „Ристо Пророковић“ које води учитељица Милена Гушић, пригодним рецитацијама дали су свој доприност данашњем обиљежавању. Одабраним пјесмама на достојанствен начин присјетили су се имена свих невино страдалих жртава.









Храм Светог цара Константина и царице Јелене у Слату код Невесиња прославио је данас свечано и достојанствено своју крсну славу. Након свете литургије, у духу православне традиције, преломљен је славски колач, послије чега је празнична радост и заједништво мјештана и гостију настављено уз трпезу љубави.
Слато је познато као живописно мјесто са прелијепом природом посебно у јунским данима, када у пространом Слаћком пољу процвјета докољен, одијевајући читав крај у раскошне боје и додајући посебну, природну свечаност овом великом празнику.
У својој пастирској бесједи, свештеник Драго Зубац је указао на дубоки духовни значај и историјску мисију заштитника овог светог храма.
– Нека Господ благослови овај дан и све нас утврди у вјери, правди и љубави ̶ поручио је Зубац.
Празничном сабрању присуствовао је начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић. Свим учесницима сабора пожелио је добро здравље, радост и срећу.
–Нека нас ова светиња сваке године изнова сабира за овај велики празник – поручио је Авдаловић.
Пригодне здравице одржали су мјештани и гости.
Црква Светог цара Константина и царице Јелене већ девет деценија представља непоколебљиви духовни свјетионик и средиште српског живља из Слата, Дрежња, Грабовице, Жуновине и Шипачна. Кроз бурну историју ових крајева низале су се и смјењивале генерације; док су једни остајали на дједовини, други су одлазили у свијет. Ипак, нераскидива нит љубави према светом храму и топлом завичајном огњишту остала је трајно урезана у срцима свих Слаћана, изнова их окупљајући под сводове ове светиње.
Прије свечаности у Слату, у селу Дрежањ је обиљежено 85 година од првог оружаног отпора окупаторско-усташким јединицама у Другом свјетском рату.
Делегације Општине Невесиње и Општинске борачке организације заједно са потомцима жртава усташког злочина и поштоваоцима њиховог слободарског опредјељења положиле су цвијеће код Спомен обиљежја на мјесном гробљу у Дрежњу.