Едукативно – креативно удружење „Радости моја“ синоћ је одржало традиционални васкршњи концерт. На позорници Дома културе „Небојша Глоговац“ смјењивале су се духовне пјесме светог владике Николаја Велимировића и тропари у извођењу чланова овог удружења, а уз клавирску пратњу наставнице Бранке Вукосав.

Пјесме су изводили: Михаела Пекез, Милана Антељ, Лука Гутић, Ана Лажетић, Кристина Спремо и Маша Брењо, уз подршку Ање Ћук из Љубиња. Чланови КУД „Љубиње“ били су гости концерта, који су игром и пјесмом употпунили синоћње вече.

Наставница клавира и солфеђа и предсједница Удружења „Радости моја“ Бранка Вукосав нагласила је да су се чланови овог удружења вриједно припремали за васкршњи концерт.

– У нашем удружењу не бавимо се само пјевањем, него се трудимо да његујемо праве вриједности, да будемо једна сложна цјелина, да међу дјецом влада љубав, а потреба за такмичењем се потискује. Да међу њима влада искрено другарство говори чињеница да су почели без икаквог повода једни другима да праве поклоне и доносе на пробе. Управо ту је радост, љубав и поштовање што ме као наставника веома радује – рекла је Вукосав.

Она је истакла да се сваки умјетник обично пронађе у још некој грани умјетности, а ово удружење потрудиће се да дâ своје најбоље и на пољу глуме. Вукосав је најавила мјузикл „Посебни лептир“ за 21. април у 12 часова.

– Термин је подешен у радни дан, између двије смјене, зато што је тај мјузикл написан и прилагођен дјеци школског узраста. Овај мјузикл могу погледати и одрасли, јер из њега много може да се научи о животима оних који су по Божијем допуштењу другачији – појаснила је Вукосав.

На синоћњем концерту публика је могла да осјети посебну енергију и љубав, а наступе наших младих суграђана и њихових гости испратила је аплаузима.

Министарство породице, омладине и спорта Републике Српске данас је расписало три конкурса у области спорта за ову годину, за шта ће бити утрошено 380.000 КМ, изјавила је министар Ирена Игњатовић.

Ријеч је о конкурсима за додјелу стипендија перспективним и спортистима са инвалидитетом и потенцијалним олимпијским кандидатима, а које се финансирају из буџета Српске, затим за суфинансирање програмских и редовних активности спортских савеза и активности спортских организација лица са инвалидитетом, са сједиштем у Републици Српској.

Расписивање конкурса један је од закључака састанка са спортским савезима Републике Српске.

Помоћник министра за спорт Данијела Ћапин рекла је да Министарство сваке године расписује конкурс за спортске стипендије и да додјељује појединачно 60 стипендија, односно 40 за перпективне спортисте и по 10 за стипендије особа са инвалидитетом и за потенцијалне олимпијске кандидате.

Расписани конкурси су отворени 30 дана.

Ученица Средњошколског центра „Алекса Шантић“ Миа Милићевић заслужила је другу награду на Конкурсу за ликовне и литерарне радове – „Страдање и сјећање на невине жртве у концентрационом логору Јасеновац“, у организацији Републичког педагошког завода Републике Српске и Меморијалног центра Доња Градина.

Ликовни рад талентоване Невесињке исказује страхоте и ужас кроз који су прошле жртве Јасеновца. Ментор невесињске гимназијалке је професор ликовне културе Драган Батинић.

Конкурс је имао уза циљ да подстакне ученике на промишљање, сјећање и његовање културе памћења кроз умјетничко и литерарно изражавање

Награде ће бити додијељене 19. априла на отварању изложбе ликовних радова у Доњој Градини.

Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима обиљежио је данас крсну славу. Свету архијерејску литургију служио је митрополит захусмко-херцеговачки и стонско-приморски Димитрије, уз саслужење херцеговачког свештенства. На литургији се окупио велики број вјерника, углавном Пребиловчана који су се вратили, као и оних које је ратни вихор одвео далеко од своје земље, као и бројни вјерници из цијеле Херцеговине.

Митрополит Димитрије рекао је да онај ко макар мало не помогне Христу да понесе Крст не може осјетити праву радост васкрсења.

Митрополит Димитрије рекао је да се свега овоземаљског треба одрећи и препустити се живоме Богу.

„Ми не знамо шта ћемо са својим срцем. Бог зна како да њиме управља. Он ће у њега ставити сваку добру жељу, сваку добру одлуку. Научиће нас, омудрити, оснажити и даће смисао нашем животу, само ако му дамо срце у руке“, рекао је митрополит Димитрије.

Додаје да ће и први и посљедњи ући у радост Бога, јер је у Њему истина овога живота.

„Прије него што је свијет створен и ми у њему, сила Крста је била осмишљена и предодређена да му се дарује. Он је Јагње које је заклано прије постања свијета. Бог је знао да, стварајући човјека, улази у ризик. Дајући слободу, улази у то да се та слобода може окренути против Њега, али нам ју је даровао зато што је хтио да личимо на Њега и будемо иконе Његове“, рекао је митрополит Димитрије.

Подсјећа да Бог све може и хоће, осим што је Себи ограничио свемоћ тиме што неће да провали у наше срце.

„До нас је да му отворимо своје срце и да Он дјелује у њему. То је читав човјек и у њему се сажима све. То је суштина човјека и зато ту суштину и извор нашег живота треба да дамо Животодавцу, да у њега улије радост, милост, срећу и васкрсење. Васкрсења нема без смрти и тиме се не кажњава, већ се дарује радост Господња“, каже митрополит Димитрије.

Наглашава да људи не знају све и не могу све, али да треба показивати поштење, честитост и слободу, те да то треба преносити дјеци, која ће то видјети и једног дана и сама показати.

Свештеник Александар Илић у бесједи је рекао да смо ми данас на земљи знајући да је Христос побиједио и ослободио сваку душу.

„Стојимо на светињи и дочекали су нас свети. Имена која су исписана на овим зидовима јесу имена оних који ће нас дочекати у другом доласку Христовом. Христос је васкрсењем својим побиједио смрт, сваку патњу, немоћ и слабост. Када је страдао за људски род, изгледало је да је све готово и да наде нема. Пљували су га, ругали му се и одрекли су га се“, рекао је Илић.

Подсјетио је да се данас сјећамо свих мученика који, вјерујући у Христа, никада од њега нису одступили, ма колико било мрачно.

„Остали су у истини и та истина их је довела до тога да их данас славимо. Христос муку претвара у радост. Овај храм је живи примјер тога и једно од најдостојнијих мјеста слављења Христовог васкрсења“, рекао је Илић.

Илић је додао да је овај храм ту за све нас када се кајемо и када крећемо Христовим путем.

„Овдје је небески Јерусалим, мјесто гроба Христовога, као и свако друго мученичко мјесто. Мјерење овога свијета није мјерење живота вјечнога. Овдје све престаје и остаје само истина, а то је Христос – сила и снага“, рекао је Илић и позвао народ на радост и добро.

Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима саграђен је и освештан 2015. године, у знак сјећања на око 4.000 Срба из доње Херцеговине које су усташе убиле у Другом свјетском рату.

Српска православна црква установила је да празник Светих пребиловачких и свехерцеговачких мученика буде обиљежаван на датум када су усташе 1941. године звјерски убиле више од 850 мјештана овог села и бациле их у јаму у Шурманцима, надомак Међугорја.

Топ портал

Прошле су двије деценије од обнове манастира Житомислић, задужбине чувене породице Милорадовића. Манастир који датира још из 15. вијека, и који је више пута у својој дугој историји рушен и обнављан, одвијек је био важан духовни и културни центар за православни живаљ овог краја. Тако је и данас.

Манастир Житомислић са Црквом Светог Благовештеља Господњег, данас поносно стоји на лијевој обали Неретве.

У оба посљедња рата паљен је и рушен, а од када је обновљен 2005. године, поново се уздигао као духовни центар и мјесто окупљања, али и као подстрек прогнанима да се врате на своја огњишта.

- Манастир представља значајно мјесто за духовно окрепљење наших православних Срба који овдје живе. Ми сада имамо генерацију која се родила и одрасла овдје, и мисим да овај манастир са околним храмовима у Херцеговини, значи да људи не губе на свом идентитету - рекао је архимандрит Данило, игуман манастира "Житомсилић".

Овај манастир одувијек је био стјециште Срба овог дијела Херцеговине, али овдје радо долазе и из удаљенијих крајева.

- Настављамо наше обичаје, окупљамо се, Житомсилић је обновљен и обнавља се још и даље и то нам је драго, да се окупљамо и да држимо своје - каже Жељко Шакота, вјерник из Козице код Фојнице.

Прије седам година у Житомислићу је отворен и Музеј којим управља "Фондација Музеј Житомсилић".

- Када је музеј отворен, био је циљ да се сачувају и изложе екпсонати који свједоче о прошлости манастира, али залагањем игумана и братства и свих нас, постао је и културни и просвјетни центар - истакла је Ирина Колак Мандић, директорка Фондације "Музеј Житомислић".

С обзиром да се налази на пола пута између Мостара и Чапљине, уз магистрални пут, у манастир често наврате и бројни туристи.

Окупљања су, наравно, највећа у дане великих црквених празника, поготово током васкршњих дана.

https://www.youtube.com/watch?v=N26Sn59nlSo

РТРС