У организацији Хуманитарне организације „Срби за Србе“ из Београда, Црквене општине Невесиње и волонтера синоћ је невесињској публици приказан документарни филм „Ви идите, ја нећу“ који је снимљен по књизи владике Амфилохија „Љетопис новог косовског распећа“.

Филм „Ви идите, ја нећу“ редитеља хаџи Александра Ђуровића открива неиспричану истину о косовско – метохијском страдању српског народа, његовог вјерског и културног насљеђа кроз цијелу историју, а посебно 1998. и 1999. године, са освртом на породичну драму несталог Милоша Ћирковића из Бјелог поља код Пећи.

Сва прикупљена средства биће усмјерена за помоћ породицама на Косову и Метохији у оквиру Васкршње акције Хуманитарне организације „Срби за Србе“.

Ова организација је до сада прикупила преко три милиона евра и помогла преко 2.300 породица широм Балкана.

Организација „Срби за Србе“ већ 14 година промовише активан начин борбе за бољу будућност српског народа и помоћ вишечланим породицама. Ове године обиљежавају три важне годишњице, петнаест година од Мартовског погрома српског и неалбанског становништва са Косова и Метохије, двадесет година од почетка НАТО агресије на Савезну Републику Југославију и двадесет четири године од НАТО бомбардовања Републике Српске, дајући свој допринос његовању културе сјећања.

Тако је ова организација одлучила да ове годишњице обиљежи великом хуманитарном акцијом „Биоскоп из блока“ на којој се приказује филм „Ви идите, ја нећу“. Ова акција организована је у пет земаља и преко тридесет градова широм свијета.

Свештеник Младен Чалија истакао је да овакви филмови доприносе подизању свијести у нашем народу, о томе како Срби живе на Косову и Метохији и са каквим се недаћама сусрећу.

– Срби су преживјели велико страдање и ми Херцеговци их донекле разумијемо јер смо и сами прошли кроз тешка времена током посљедњег рата. Са вјерске стране могу да кажем да је правда достижна и да ће на крају побиједити – нагласио је Чалија.

Са синоћне пројекције послата је порука да ће Срби увијек бити уз српски народ на Косову и Метохију. Прикупљено је око 600 КМ.

Верица Чупковић

Чланови КБВ „Невесиње“ освојили су двије сребрне медаље на Првенству БиХ у кик боксу које је одржано на Палама.

Новица Терзић је у свом дебију у сениорској конкуренцији (кик лајт) експресно стигао до финала у којем је поражен од домаћег такмичара.Јуниор Лука Гудељ је такође у кик лајту доминирао у финалној борби, али је нажалост дисквалификован.

Кадети Лазар Бован и Владан Зубац поражени су у елиминационим борбама.

На Првенству БиХ у кик боксу које је данас одржано на Палама чланови КБК „Вележ“ освојили су пет златних и једну сребрну медаљу.

Државни прваци постали су старији кадети Јана Ђерић и Иван Баћина у кик лајту и млађи јуниори Иван Петковић, Лука Терзић и Сергеј Пудар у лоу кику. Титулом вицешампиона БиХ окитио се старији кадет Никола Шаран у лоу кику.

На Првенству БиХ у кик боксу учествовало је 285 такмичара из 44 клуба.

Управа КБК „Вележ“ упутила је честитке својим члановима који су на Палама постигли велики успјех. Захвални су и предузећу „Невесињепутеви“ које је спонзорисало набавку опреме за младе невесињске спортисте.

У 21. колу Друге лиге РС – исток фудбалери Вележа савладали су у Брчком Илићку резултатом 3:1. Невесињци су на врућем терену одиграли квалитетну утакмицу и са цијелим плијеном избили на треће мјесто првенствене табеле.

Вележ је повео у 17. минуту преко Томичића на лијепо проигравање Ковачевића. До краја полувремена Иванишевић је имао изгледну прилику, али се резултат није мијењао. У уводним минутама наставка, након прве грешке невесињске одбране, домаћи голом Карамана поравнавају на 1:1. Развила се потом мушка борба у којој је Илићка нападала, а Вележ опасно пријетио из контранапада.

У 78. минуту Продановић је након соло акције поново своју екипу довео у вођство. Вележов везњак је у самом финишу идеално проиграо Томичића који је својим другим голом поставио коначних 1:3 за велику радост Невесињаца.

Била је ово друга гостујућа побједа Вележа ове сезоне за најбољи пласман на табели још од октобра прошле године. У наредном колу невесињски састав на Градском стадиону дочекује Будућност, ривала кога је поразио јесенас на његовом терену.

У манастиру Житомислић данас је прослављена манастирска слава Благовијести и отворен музеј у којем је изложена вриједна манастирска ризница враћена у ову светињу након 27 година, а чини је збирка икона и умјетнина која је међу три највеће у БиХ.

Музеј је отворио директор Републичког секретаријата за вјере Драган Давидовић, будући да је изградњу овог објекта у највећој мјери финансирала Влада Републике Српске, а помоћ је пружило и федерално Министарство културе.

Давидовић је нагласио да је овај музеј оличје српског народа у Херцеговини, његове прошлости и будућности и да је његово отварање дио програма обиљежавања 800 година самосталности Српске православне цркве.

- Манастир је изгубио фреске, камену пластику, огромне умјетничке вриједности. Без обзира што је постављено оно што је прошлост, музеј у својој поставци гледа у будућност. Нисмо потенцирали количину зла која се обрушила на овај манастир у неколико стотина година - навео је Давидовић и додао да су у музеју тек два капитела са сломљеним стубовима који симболизују разарање манастира.

Навео је да је 1993. године манастир Житомислић посјетио с тадашњим владиком захумско-херцеговачким Атанасијем.

- Чинило ми се тада да нема шансе за човјека. Деструкција која је у БиХ од 1992. постојала водила је ка потпуном уништењу свега. Добро је ипак побиједило и видимо да излаза и за човјека увијек има - нагласио је Давидовић.

Рекао је да је Влада Српске усвојила програм обиљежавања 800 година самосталности СПЦ, чији је акценат на чувању баштине СПЦ и српског народа. У оквиру овог програма биће обиљежено 500 година горажданске штампарије, те отворено пет музеја СПЦ-а, од којих је први у Житомислићу.

- Респектабилни људи су процијенили да СПЦ данас баштини мање од 10 одсто од онога што је кроз вијекове стварала, а ово што данас имамо у музеју је мање од 10 одсто онога што је манастир Житомислић имао - навео је Давидовић.

Игуман манастира Житомислић Данило истакао је да је славу манастира -Благовијести увеличало отварање музеја.

- Колики је значај манастира Житомислић сви добро знате и осјећате. Манастир је, нажалост, имао своју тужну историју, али је увијек милошћу Божијом обновљен и сада је још љепши и отворен за свакога" - рекао је игуман Данило.

Он је додао да је манастир обновљен и у духовном смислу, а да му је сада враћено и његово покретно културно насљеђе.

- Ово је богата ризница манастира која, коначно, након 27 година, долази кући и први пут у историји улази у музеј, има своју поставку и биће доступна свима - рекао је игуман Данило.

Отварање овог музеја је од великог значаја за цијели Мостар и БиХ, јер је ријеч о значајној збирци икона, умјетнина и рукописних и рано писаних књига.

- Све то говори да наш манастир и наш народ овдје живи вијековима и оставља за собом богат траг - рекао је игуман Данило и додао да је поставку музеја урадила професор Љиљана Шево.

Вриједну манастирску ризницу 1992. године спасиле су монахиње овог манастира и пренијеле је у Србију, а иконе су потом рестауриране и враћене у Епархију. У музејској поставци налази се педесетак икона из периода од 16. до 18. вијека, дјела српских, итало-критских и руских аутора.

Међу српским иконама најзначајније су "Житомислићке двери" које се приписују иконописцу, мајстору Радулу и оне на иконостасу, које су дјело Георгија Митрофановића. Једна од важних је и икона Богородице из итало-критске групе, коју је сликао Андреј Рицос, а која је једна од четири такве у свијету.

Манастир Житомислић, осим икона, посједује и шест вриједних књига, од којих су пет рукописи, а најстарија - "Минеј за септембар", датира из 14. вијека и писана је на кожи.

У музеју ће бити постављена и збирка сребрних предмета за црквену употребу, углавном из 17. вијека.

Литургију у манастиру Житомислић служио је епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије са свештенством Епархије. Слави манастира и отварању музеја присуствовали су представници вјерских заједница из Мостара, представници власти из херцеговачких општина, конзул Србије у Мостару и бројни вјерници и гости.

Манастир Житомислић саграђен је 1566. године, исте године када и Стари мост у Мостару. Задужбина је породице Милорадовића, која је 1566. године од невесињског кадије добила дозволу за обнављање манастира, што указује да је на том мјесту и раније постојао храм.

Од тада до данас манастир Житомислић је најзначајнији духовни и културни центар православних вјерника у Херцеговини. Манастир је обновљен 2005. године, када га је освештао блаженопочивши патријарх српски Павле. Проглашен је за национални споменик БиХ.

СРНА

Уговор о додјели концесије привредном друштву “ВЕ Гребак” из Невесиња за изградњу вјетроелектране у тој општини требало би да буде потписан крајем идуће седмице, након чега ће инвеститор започети рјешавање имовинско-правних односа у вези са земљиштем на којем ће бити изграђен вјетропарк.

Потврдио је то за “Глас Српске” извршни директор “ВЕ Гребак” Миралем Чампара, нагласивши да након потписивања уговора са Владом Српске слиједи рјешавање питања земљишта.

- Тај процес код нас доста дуго траје и вјерујем да ћемо тек за годину имати у потпуности ријешене имовинско-правне односе. Потребно је израдити елаборате о парцелацији, затим претварању шумског и пољопривредног у грађевинско земљиште. Упоредо с тим пројектоваћемо саобраћајнице, монтажне платое и темеље за постављање вјетротурбина - истакао је Чампара и додао да је планирано постављање 14 вјетротурбина.

Процијењена инсталисана снага ВЕ “Гребак” је 49,5 мегавата, док је процијењена годишња производња 130 гигават-часова.

- У плану који је саставни дио уговора о концесији навели смо да би пробна производња електричне енергије требало да почне три године након потписивања уговора о концесији, уколико не буде непредвиђених околности - рекао је Чампара и додао да би много значило формирање тржишта за обновљиве изворе енергије у БиХ.

Чампара је истакао да ће, када производња почне, видјети гдје ће пласирати електричну енергију коју произведу, с обзиром на то да уговор о концесији, тврди он, дозвољава и продају енергије изван граница земље.

Начелник Невесиња Миленко Авдаловић истиче за “Глас Српске” да ће ова вишемилионска инвестиција донијети бројне погодности општини.

- Инвеститор је рекао да ће на свим грађевинским радовима бити ангажована домаћа предузећа, а то ће значити пуне руке посла за наше раднике. Према неким процјенама, вриједност изградње приступних путева је између 15 и 20 милиона марака - казао је Авдаловић.

Нагласио је да би, након што производња енергије започне, сваке године у локалну касу требало да се слије око 350.000 евра по основу такси.

Влада Српске је још у децембру прошле године расписала конкурс за додјелу концесије за изградњу вјетроелектране “Гребак” у Невесињу, а процијењена вриједност инвестиције је око 130 милиона марака. Концесија се додјељује на период од 50 година, а иницијативу за додјелу концесије покренуло је привредно друштво “ВЕ Гребак” из Невесиња, које већ деценију истражује потенцијале вјетра на тој локацији, удаљеној око пет километара од центра Невесиња. Инвеститори су раније нагласили да је просјечна брзина вјетра на локалитету Гребак седам метара у секунди. +

Локације

Миленко Авдаловић истиче да је увјерен да ће након што први киловати струје “потекну” са Гребака, бројни инвеститори доћи у Невесиње.

- Положај наше општине је такав да осим Гребака имамо још три потенцијалне локације на којима би могли бити изграђени вјетропаркови. То су Морине, Трусина и Крушевљани - рекао је Авдаловић.

ГЛАС СРПСКЕ