У ОШ“Ристо Пророковић“у Невесињу јуче су одржана Регионална такмичења из енглеског језика и демократије за ученике деветог, односно шестог разреда.

Невесињска екипа која се такмичила из демократије освојила је треће мјесто, док су из енглеског језика ученици ОШ“Ристо Пророковић“, Анита Бјелогрлић и Ђорђе Гушић подијелили пето мјесто.

Прво мјесто из демократије заслужили су ученици требињске школе „Вук Караџић, док је најбоља из енглеског језика била Ивана Ћук из ОШ “Свети Василије Острошки“ такође из Требиња.

Васиљко Шкриван, савјетник за наставу из Републичког педагошког завода додијелио је ОШ“Ристо Пророковић“ захвалницу за успјешну организацију такмичења. Он је нагласио да је веома задовољан како знањем које су показали ученици из демократије и енглеског језика, тако и веома топлим пријемом домаћина.

Директорица невесињске школе Мара Шаран захвалила се ученицима и њиховим наставницима на труду и раду које су уложили и одличном знању које су показали на такмичењу.

Најбољим ученицима додијељене су дипломе и похвале, а професорима чији су ученици освојили прво мјесто додјељена су признања.

Невесињски ученици учествовали су јуче и на Регионалном такмичењу из хемије које је одржано у Билећи. Запажен резултат остварила је Сњежана Стајић која је заузела треће мјесто.

Још један успјех невесињски основци остварили су на Малим олимпијским играма које се одржавају у Приједору. Рукометна екипа ОШ “Ристо Пророковић“ пласирала се у завршницу такмичења међу четири најбоље екипе и данас ће се борити за једну од медаља.

Славенка Голијанин

У 15. колу Прве рукометне лиге РС Херцеговина је вечерас у Невесињу савладала Приједор резултатом 30:24. Невесињци су се тако ривалу реванширали за пораз из јесењег дијела сезоне.

Нешто опуштенији улазак невесињских рукометаша у утакмицу гости су искористили и повели са 4:1. Међутим, домаћи су брзо посложили редове, заиграли чвршће у одбрани и уиграним контрама пунили мрежу ривала. Најбољи период имали су у посљедњих десет минута првог полувремена када су направили серију 7:1 за миран наставак сусрета.

У другом дијелу утакмице Херцеговина је рутински одржавала предност, а у финишу сусрета прилику су добили јуниори и имали су запажене роле. Девет играча из домаћег састава уписало се у стријелце, а бриљирао је Драговић са 11 голова. Код гостију се истакао Благојевић са 10 голова.

У наредном колу Херцеговина гостује у Бањалуци ОРК „Борац“.

ХЕРЦЕГОВИНА – ПРИЈЕДОР 30:24 (15:9)

Спортска дворана „Невесињка“. Гледалаца: 200. Судије: Трнчић, Џебо (И. Сарајево). Искључења: Херцеговина (6 мин), Приједор (14 мин). Седмерци: Херцеговина 3 (2), Приједор 5 (3).

ХЕРЦЕГОВИНА: Стајић, Џидић, Ковачевић (3), Пантић, Кнежевић, Шиповац (2), Манигода (2), Граховац, Буха (1), Авдаловић, Ивановић (2), Чабрило (3), Бабић (3), Шаренац, Драговић (11), Вујадиновић.

ПРИЈЕДОР: Ђуричић, Благојевић (10), Бабић, Шербула (2), Кесар, Ковачевић (3), Ивановић (3), Мишковић, Вокић (1), Топић, Балабан (5).

Ученица осмог разреда Основне школе „Ристо Пророковић“ Елена Голијанин освојила је треће мјесто на 26. Републичком такмичењу из математике које је данас одржано у Бањалуци. Вриједна невесињска ученица је тако изборила пласман на Јуниорску математичку олимпијаду БиХ. Еленин ментор је наставница Драгана Ивковић.

У конкуренцији осмих разреда на завршном такмичењу младих математичара Републике Српске учествовало је 17 ученика, међу којима су били побједници свих регија из РС. Такмичење је организовао Републички педагошки завод.

Подсјећамо, Елена Голијанин је прошле године освојила прво мјесто на Републичком такмичењу из Српској језика и језичке културе.

На Благовијести, 7. априла, у манастиру Житомислић, код Мостара, биће отворен музеј у којем ће бити изложена вриједна манастирска ризница, враћена након 27 година у ову светињу, а чини је збирка икона и умјетнина која је међу три највеће у БиХ.

У музејској поставци коју ради професор доктор Љиљана Шево, налази се педесетак икона из периода од 16. до 18. вијека – дјела српских, итало-критских и руских аутора.

„Међу српским иконама најзначајније су `Житомислићке двери`, које се приписују иконописцу, мајстору Радулу и оне на иконостасу, дјело Георгија Митрофановића. Једна од важних је и икона Богородице из итало-критске групе, коју је сликао Андреј Рицос и једна је од четири такве у свијету. Иконе су рестауриране и враћене у Епархију“, каже за Срну игуман манастира Житомислић Данило Павловић.

Осим икона, манастир посједује и шест јако вриједних књига, од којих су пет рукописи, а најстарија датира из 14. вијека.

У музеју ће бити постављена и збирка сребрених предмета за црквену употребу, углавном из 17. вијека.

„Ова збирка икона и умјетнима једна је од три највеће у БиХ. Једна је у Сарајеву у Старој цркви, друга је у Тузли. Дуго смо чекали на изградњу музеја да би се ове умјетнине могле чувати у адекватним условима, али и бити изложене“, наводи игуман манастира Житомислић.

Игуман Павловић каже да ће на Благовијести, које су и манастирска слава, у 9.00 часова литургију служити Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије.

У подне ће бити отворен музеј, у којем ће бити изложена вриједна манастирска ризница, коју су 1992. године спасиле монахиње овог манастира.

Музеј ће отворити директор Републичког секретаријата за вјере Драган Давидовић, будући да је та институција Републике Српске у највећој мјери финансирала изградњу овог објекта, а помогло је и федерално Министарство културе.

„Манастир Житомислић посједује велику музејску збирку. То су умјетнине које су монахиње које су живјеле у овом манастиру до посљедњег рата успјеле да спасу од ратних дејстава и пренесу у Србију“, каже игуман Данило.

Он додаје да Манастир из године у годину посјећује све већи број православних ходочасника, али и страних туриста.

„Овај музеј биће јако значајан за Манастир и све који га посјете и биће отворен током цијелог дана и свима доступан“, каже игуман.

Игуман подсјећа да је знатан дио манастирске ризнице, нарочито библиотеке и архива изгорио у Другом свјетском рату, када је побијено и цијело братство.

„Остало је оно што је било у цркви, јер она није паљена и пљачкана у Другом свјетском рату. У посљедњем рату те ствари су спашене, а Манастир је опљачкан, запаљен, па порушен“, каже игуман Данило.

Манастир Житомислић саграђен је 1566. године, исте године када и Стари мост у Мостару.

Задужбина је породице Милорадовића, која је 1566. године од невесињског кадије добила дозволу за обнављање манастира, што указује да је на том мјесту и раније постојао храм.

Од тада до данас манастир Житомислић је најзначајнији духовни и културни центар православних вјерника у Херцеговини. У њему је 1848. године отворена прва богословска школа у БиХ, а касније школа за описмењавање српске дјеце.

Манастир је обновљен 2005. године, када га је освештао блаженопочивши патријарх српски Павле. Проглашен је за национални споменик БиХ.

Манастир је посвећен Благовјештењу Пресвете Богородице и налази се у мјесту Житомислићи, двадесетак километара јужно од Мостара, на лијевој обали Неретве.

Сада је ово мушки манастир и у њему, осим игумана, живе још четири монаха.  

Срна