Благоје Алексић из села Богдашићи напунио је стотину година и најстарији је Билећанин. Пензионисан је прије 43 године, па је међу ријетким Херцеговцима који толико уживају у пензионерским данима.

Његов рецепт за дуг живот је једноставан.

– Немој радити другоме оно што не би желио да он теби учини – поручује Благоје.

Од прије неколико година је везан за постељу, новијих догађаја се слабије сјећа, али сјећање на прошлост је изузетно јако и памти скоро сваки детаљ.

Други свјетски рат га је затекао у Словенији, гдје је служио војску Краљевине Југославије.

– Пјешке сам ишао до Брода, а затим свратио један дан у Сарајеву код стрица Тодора, па у Мостар, гдје су ме ухапсили Италијани и спровели у логор на Сардинији. Узимали су паре од свакога и сјечива, како не би имали паре за храну, а оштрива да не убодемо некога. Мјесец дана смо провели у Ријеци. Ту су нас нудили да се покрстимо, да ће нас ослободити, али нисмо хтјели – прича овај старац.

Благоје каже да су у руднику на Сардинији рудари гинули свакодневно.

– Штајковали смо, а онда смо кажњени да добијамо само 150 грама хљеба дневно. То нам је била сва храна у руднику. Спасао ме један земљак који је био тада у кухињи, па би ми дотурио коју кифлу. Спао сам на само 45 килограма – истиче најстарији Билећанин.

Сјећа се и Италијана који му је понудио помоћ када су принудно градили хидроцентралу у Италији, средином Другог свјетског рата.

– Прво ми је понудио да замијеним радну униформу за његово цивилно одјело. Дао сам му, замјенили смо се. Сутрадан ми је понудио да ме сакрије док се рат заврши, да нико за мене не зна и да ме храни. Размишљао сам шта да радим. Имао је жену и дијете, како да храни и мене!? Одбио сам и наставио судбину логораша – прича деда Благоје јасно изгоравајући име Италијана који му је понудио помоћ.

Након тога Благоје је упућен у логор у Њемачку, гдје је радио на имању једног Нијемца и тако дочекао крај рата.

– Кад сам требао да идем кући, ушао сам у кухињу гдје му је жена радила, да се поздравим. Почела је да плаче. Имала је дјевојчицу од десет година и рекла ми: “Да ми је кћерка мало старија па да останеш”. Не остајем више нигдје, помислио сам – прича овај старац, истичући да увијек има људи и нељуди.

Кад се вратио у Билећу радио је као путар, а затим и у билећком Дому здравља, гдје је био домар.

– Тада је био и стационар у Дому здравља. Радио сам све, доносио храну, пошту, ложио котловнице, али ми није било ништа тешко – наводи Благоје.

Скоро 7 деценија је браку с баком Васом са којом има троје дјеце, двије кћерке и сина, петоро унучади и једног праунука.

– Било је тешко, али никад нешто ружно нисмо рекли једно другом. Некад би се мало наљутила, кад бих му рекла да уради једно, а он хоће друго, али све је то било кратко. Слога је вазда владала – прича Васа.

СРПСКА ИНФО, Дубравка Чоловић

Историчар Дејан Ристић одржао је синоћ у Градској галерији предавање на тему „Од Светог Саве до Светог Павла српског“, поводом обиљежавања осамстогодишњице аутокефалије Српске православне цркве.

Најстарија институција код Срба успостављена је 1219. године дјеловањем Светог Саве и Светог Симeона српског. Дијелећи судбину свог народа Српска црква је у наредним деценијама и вијековима снажила, али и доживљавала периоде прогона, укидања и поновних обнављања.

Ристић каже да је у години, када ће се много говорити о историји Српске цркве, имао потребу да покуша да освјетли које су то личности биле на њеном челу, почевши од Светог Саве до посљедњег великог првојерарха Павла српског; колико је укупно било поглавара, по чему су значајни и који су од њих посебно значајни.

Сава I, Aрсеније I , Никон, Данило II, Јоаникије II, Макарије I, Јован I, Пајсије I, Максим I, Арсеније III, Димитрије I, Варнава I, Гаврило V, Герман I и Павле I само су неке од изузетних личности, које су се налазиле на трону Светог Саве.

Осамстогодишњица успостављања самосталне СПЦ прави је повод да се присјетимо многих архиепископа и патријарха, који су својим дјеловањем обиљежили историју Српске цркве, државе, али и националне културе, умјетности, науке и просвјете.

У организацији Народне библиотеке Невесиње данас је у Дому културе „Небојша Глоговац“ предавање о културном насљеђу Србије и Републике Српске одржао истакнути историчар, преводилац и сценариста Дејан Ристић.

Он је нагласио да је циљ предавања да заједнички обогатимо знања о културном насљеђу и да укажемо на значај овог непресушног ресурса у областима културе просвјете, науке, умјетности, али и привреде и туризма.

–Културно насљеђе Србије и Републике Српске је повезано са природним богатствима што је пожељна комбинација у 21. вијеку –рекао је Ристић нагласивши да археолошки локалитети, богомоље, утврђења, споменици и разне културно-историјске цјелине овај простор чине препознатљивим у свјетским оквирима.

Он каже да се, нажалост, културно насљеђе занемарује и не увиђа његов стварни значај.

Ристић је нагласио да би евентуално уврштење Невесињске олимпијаде на УНЕСКО-ву листу нематеријалног насљеђа човјечанства имало вишеструки значај за локалну заједницу, Републику Српску и БиХ.

– То није само ствар престижа, него и важан елемент који утиче на привредни и туристички развој – истакао је Ристић подсјећајући да је Србија успјела да на Репрезентативну листу уврсти породичну славу, коло и пјевање уз гусле.

У Градској галерији вечерас са почетком у 19 часова Дејан Ристић одржаће предавање под насловом „Од Светог Саве до Светог Павла Српског“. Подсјетиће на славне и сјећање вриједне архиепископе и патријархе који су својим дјеловањем обиљежили историју Српске цркве, саме државе, али и националне културе, умјетности, науке и просвјете.

Плесни и чирлидинг клуб „Летс денс“ учествовао је на Првенству Србије и Београдском фестивалу „Пут до победе“ у Београду. Чланови невесињског клуба у категоријама кадета и јуниора извели су шест кореографија које је стручни жири оцијенио као најбоље. Укупно је учествовало око 1000 такмичара из 25 клубова.

Било је ово прво државно првенство у организацији Српског чирлидинг и чирденс савеза.

На Републичком такмичењу из математике које је одржано у Бањалуци ученица 1. разреда СШЦ „Алекса Шантић“ Наташа Савић заузела је одлично четврто мјесто. Постоји могућност да невесињска гимназијалка добије позив за државно такмичење.

Други представник невесињске школе и регије Херцеговине Марко Зубац заузео је девето мјесто у конкуренцију ученика четвртих разреда. Са невесињским гимназијалцима у Бањалуку је путовала и њихова наставница Мирјана Цвијетић.

Такмичење најбољих математичара из Републике Српске организовао је Републички педагошки завод.