О делу "Венац за оца", породици, ратовима, прецима... Живимо на простору на ком као да нема краја страдању. Мир су само кратки предаси

ПРИЧЕ у "Венцу за оца", комплексно одсликавају свет у коме јесмо. Оне излазе из личног, залазе у друштвени миље, у рукавце времена, у сећања, и поново се враћају у интиму јунака. Породица као уточиште, и као место многих крупних и ситних драма, блискост и преиспитивање себе и других, пулсирање историјског времена кроз породична предања, леже у дубини ових прича. Породица кao тврђава, пред временом дехуманизације које под маском новог хуманизма потреса свет. Хумор и иронија, здраве су и незаобилазне форме опстанка, они су и критика, и самокритика. Уосталом то је наш колективни катализатор и једна од доминантних особина. Коначно, то је начин превазилажења одређених ситуација. Дакле, ова проза, венац је живота. Разноликог, и бујног. Блештавог и страшног.

Овако Весна Капор говори о књизи "Венац за оца" (СКЗ), приповедној руковети којој је за један глас измакла овогодишња награда "Меша Селимовић", да би се потом нашла у најужем избору за признање "Печат времена".

* Насловна, прва прича је, рекло би се, убедљиво најемотивнија и директно се тиче вашег оца?

- Прва и завршна прича чине место на коме се венац коначно уплиће. Дубоко су интимистичке, сентименталне. Између ове две приче, низ је различитих догађаја, јунака и живота, а опет, савијају се кao коначност, као бескрај круга. Није тај венац савршен, он је и разбокорен и бодљикав. Јунаци се спуштају у дубоку тишину себе и времена; вриште и шапућу; падају и подижу се, љуте и праштају.

Свако од нас плете свој венац, од истог материјала, потпуно различито. То је живот. Та прва прича јесте мој дуг, и опроштај са Оцем, али то је и један нови сусрет са Оцем као стваралачким моментом, спознаја Творца. Кроз писање ове приче, десило се то сведочење дотицања божанског. Ова прича бави се оном танком линијом између светова, између оностраног и овостраног, дотиче часове и шавове вечног и пролазног.

* Кроз причу "Бечке разгледнице" дефилују Пиштало, Пекић, Алекса Шантић, Радослав Братић... Шта је ове писце спојило и уплело у овај венац?

- У конкретном случају, гостовање у бечкој "Просвјети" са Владом Пишталом. На том путу отворило се и посложило много гласова, много трагова. Не ниче ништа без семена, без традиције; без оних пре нас који су нам прокрчили неке путеве, где бисмо приспели? Тако су се посложили и неки трагови великих на том путу. Кад кажемо Беч, не можемо да се не сетимо Црњанског. Иначе, Беч је за нас Србе важна тачка, обележавајућа. И кроз ову причу, наметнула су се и имена поменутих писаца, а насупрот њима и један млади перформер, који као пример нове отуђености, у славу и на рачун ЕУ, ствара своја дела и живи у Бечу и слабо га занима било шта што припада корпусу српске традиције, сем ако није подобно као какав самооптужујући деструктивни мотив.

* "Господине мој" (посвећена Милораду Екмечићу) односи се на минули рат у Босни и Херцеговини? Какав је ваш однос према тим крајевима, том рату и његовим последицама које још живимо?

- Нажалост, живимо на простору на ком као да нема краја страдању. Мир су само кратки предаси у којима, како то и Андрић описује, живимо једни са другима, комшијски, и тек што зарасту ране, омладимо ожиљке, отвара се ново поглавље старих разлика и сукоба. Кроз своје приче, отимам од заборава, подсећам на трагизам наших страдања која су страшна и непреболна; бележим сећања.

Делује неразмрсиво али да: само ми разумемо, дубоко инстинктивно, наша "клања и орања". Једна од тема јесу и расељавање и беззавичајност, а смисао приповедања је да задржи, макар кроз причање, тај усуд. Јунакиња једне приче, каже својој деци: Увек морате знати одакле сте.

* У фокусу приповести је и онај скорији, "небески" рат 1999. и његов одраз међу људима на земљи, али и "косовско-метохијска таласања"... Да ли је тај ваш "песнички поглед на ствари", потреба да и најогољеније ужасе који су нас задесили поетизујете - благослов или проклетство?

- Уметност је катарза. Књижевност, нарочито. Не може човек живети изван онога што јесте. Дуго времена одбијала сам да пишем, мислила сам, све је већ речено; а онда су навалиле све те приче, срушиле брану, и изливају се. Можда је то одговор на питање да ли је то благослов или проклетство. Неке приче морају бити испричане, и свака има свог приповедача. Та прича о Косову и Метохији, о бомбардовању, као и друге, кроз фрагменте говори о нашој свести и Косову и Метохији. Контраст, у сусрету, иронијски, између две оцвале жене заокупљене својим изгледом, и разговором о естетским корекцијама, и групе мучених сродника са КиМ, парабола је нашег времена. Бескрупулозно смо доведени у ситуацију крајњег егоизма, у којој је важније затезање лица од муке ближњег, а о великим темама и колективном сећању да и не говоримо.

СТАРАЊЕ О ТРИБИНИ

* ДУГОГОДИШЊА сте уредница књижевног програма у СКЦ, организатор бројних изузетно успешних трибина.

- Гојко Ђого је једном приликом, сећајући се програма који је уређивао у Дому омладине, рекао: старао сам се за трибину. Препознала сам то као најбољу одредницу тог посла. Тајна је у глаголу: старати. Бацила сам се свим срцем у то старање. И то траје већ дуго. И део је оног животног венца који свако од нас плете, на свој начин.

ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ

Кадетска селекција Вележа данас је направила прави подвиг и заслужила титулу првака Републике Српске. Након пораза у првој утакмици у Рогатици 0:2 невесињски младићи су данас оставили срце на Градском стадиону и ривала убједљиво поразили 4:0.

Већ послије првог гола Ивезића у 22. минуту Вележ је наговијестио да може надокнадити дефицит из прве утакмице. Растрчани Невесињци су до краја полувремена преко Сикимића побрисали минус, а у другом полувремену су наставили дивовску борбу. Већ у 52. минуту Радојичић доноси ново славље, а тачку на ову утакмицу ставио је Реповић бијегом преко пола терена.

Данашње издање Вележових младића биће уписано у најљепше странице времеплова невесињског клуба. Не само због првог наслова првака РС за неку омладинску селекцију , него и због правог спортског приступа и вјере у тријумф.

ВЕЛЕЖ – МЛАДОСТ 4:0 (2:0)

Градски стадион у Невесињу. Гледалаца: 100. Судија: Жељко Росандић (Требиње). Стријелци: 1:0 Ивезић, 2:0 Сикимић, 3:0 Радојичић, 4:0 Реповић.

ВЕЛЕЖ: Појужина, Калем, Вукосав (Граховац), Шаренац, Вујичић, Сикимић, Реповић, Ивезић (Андријашевић), Радојичић (Торовић), Мркајић, Иванишевић.

МЛАДОСТ: Којић, Павловић, Дан. Карлић, Шалић, Шаренац, Дувњак, Маријановић, Дар. Карлић, Богдановић (Ђурић), Поповић, Обрадовић.

Изградња вјетроелектране „Гребак“ почеће у другој половини наредне године, а прикључење на мрежу планирано је за 2021. годину. Концесија за изградњу вјетроелектране Трусина ускоро ће бити додијељена „Електропривреди РС“. Ово је потврђено након данашњег састанка министра енергетике и рударства РС Петра Ђокића, представника општине Невесиње и инвеститора. Заједнички је оцијењено да ће ова два велика енергетска пројекта уз актуелне „Горње хоризонте“ донијети много користи Невесињу, Херцеговини и читавој Републици Српској.

Министар Ђокић је нагласио да је укупна вриједност пројекта изградње вјетроелектране „Гребак“ инсталисане снаге 49,5 мегавата око 120 милиона марака.

̶ Према представљеном динамичком плану , ове године ће бити обављене припреме везане за документацију, сагласности, улазак у поступак рјешавања имовинско-правних односа, те рјешавање извора финансирања ̶ рекао је Ђокић. Он је истакао да ће изградња вјетроелектране представљати велики је привредни искорак општине Невесиње и Републике Српске и да ће то први такав вјетропарк у Републици Српској.

Ђокић је најавио да ће Влада веома брзо покренути нови концесиони поступак и додијелити концесију "Електропривреди Републике Српске" за изградњу вјетроелектране Трусина.

Он је нагласио да ће то бити два велика енергетска објекта која ће добити општина Невесиње и Република Српска, чиме се показује максимална посвећеност Херцеговини и пруженим шансама развоја.

Начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић рекао је да је ова општина као стратешки циљ развоја одредила енергетику, наглашавајући да ће вјетроелектране заједно са пројектом "Горњи хоризонти" донијети доста добра грађанима Невесиња и читавој Републици Српској. Он је нагласио да ће инвеститору бити пружена подршка и помоћ у процесу експропријације. Авдаловић очекује да током приппремних радова који почињу наредне године буду што више ангажована домаћа предузећа.

Он је истакао да ће, када вјетропарк буде завршен, општина Невесиње сваке године добијати близу милион КМ од концесије.

Технички директор фирме "Вјетроелектране Гребак" Миралем Чампара рекао је да ће вјетроелектрана имати 14 вјетротурбина по 4,2 мегавата, висине око стотину метара, а да је испоручилац опреме један од највећих свјетских произвођача из Данске.

- Они нас за неколико дана посјећују. Водимо разговоре с њима, тако да би негдје до краја године и имали потписан предуговор – најавио је Чампара.

Инвеститор из Њемачке Ерих Прајсла захвалио се ресорном министарству и локалној заједници на исказаној подршци..

- Важно је имати политичку подршку без које сигурно не би били ту гдје смо данас - рекао је Прајсла, сувласник фирме "Вјетроелектрана Гребак" који је са партнером Адмиром Рахимићем био на састанку.

Светом архијерејском литургијом и славским обредима данас је у Невесињу обиљежен Спасовдан - крсна слава Општине и Саборног храма.

Свету литургију у Храму Вазнесења Господњег служио је епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије уз саслужење црквених великодостојника из цијеле Херцеговине.

Славским свечаностима присуствовали су представници локалне власти, борачких организација, јавних институција, предузећа, гости из херцеговачких општина и грађани Невесиња.

Након богослужења традиционална свечана литија прошла је градским улицама. Ломљење славског колача и славски обред обављени су у порти Саборног храма.

Присутним грађанима се обратио владика Димитрије.

„ Ми се данас сјећамо историјског догађаја, вазнесења Христовог, а данашња литургија на којој љубимо једни друге и прије свега Господа је слика тог вазнесења. Љубав је основ вјере и треба да ширимо љубав једни према другима и према Господу“ - нагласио је владика Димитрије.

Грађанима Невесиња честитку је упутио и начелник општине Миленко Авдаловић.

„Дај Боже да нам данашњи празник буде на здравље, спасење и радост, а даће Бог да буде и родна година, да живимо у миру и љубави, да чувамо једни друге као и наш град“, рекао је Авдаловић.

Припремљен је и културно-умјетнички програм у којем су учествовали чланови КУД-а Невесиње и етно групе Симонида и Свети Димитрије.

Спасовдан као крсну славу прослављају још и Бања Лука, Источно Ново Сарајево и Град Београд.

Радници Јавног предузећа „Комус“ потрудили су се да крсну славу Невесиња и Саборног храма дочекамо у лијепо уређеним улицама и трговима.

Раније започету акцију садње цвијећа на јавним површинама проширили су постављањем нових декоративних елемената и жардињера.

За свој труд су добили и подршку суграђана. Временске прилике им никако не иду на руку, али су ипак успјели да уљепшају слику града.